Veliki novogodišnji intervju sa akademikom Matijom Bećkovićem
Mudrac našeg doba, akademik Matija Bećković, o Kosovu, čitanju, i Crnoj Gori.
„Kad je počela ta priča, malo ko je znao za Kosovo. Danas nema niko na svetu ko ne zna. I, sad je ono postalo problem koji nemamo samo mi. Oni koji su krenuli da ga uzmu, to je kao da prepilate Srbiju, i napravite od nje trup.Kineza ima 200 miliona u emigraciji pa nigde ne traže svoju državu.“
Fokus Vesti: Srpski narod Vas doživljava kao savremenog mudraca. Vaše izjave se beleže, objavljuju, o njima se razmišlja, one se komentarišu. U fokusu Vam je Kosovo posle svih poslednjih dešavanja. Svojevremeno ste rekli: „Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto nam ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, zašto se toliko ustručavaju?“ Kako Vam izgleda kosovska stvarnost?
Matija Bećković:
Svedoci smo kako je to mnogima pre dve tri decenije izgledalo jednostavno. Svi su govorili ništa lakše nego da im to damo. Kako je vreme prolazilo, videlo se da to baš nije tako jednostavno. Kad je počela ta priča, malo ko je znao za Kosovo. Danas nema niko na svetu ko ne zna. I, sad je ono postalo ne samo ono što je bilo, nego primer za jedan problem koji nemamo samo mi. Pa, kad su rekli „to će biti izuzetak, presedan, nigde se to više neće ponoviti“, odjednom su ti isti shvatili da oni to ne mogu zaustaviti. Ako se taj presedan uspostavi, i drugi će se na njega pozivati tako da će oni, na taj način, izvući kamen iz temelja i srušiti ceo poredak. Došlo se dotle da su Amerikanci koji su sve to i pokrenuli rekli „ipak bi trebali da se dogovore Srbi i Albanci“. Znači ono što je trebalo da bude na početku, setili su se tek na kraju, kad se dogodilo toliko čudesa.
Fokus Vesti: Imate li racionalan odgovor na pitanje: Kako je moguće da smo nakon sto godina, na neki način, igubili Kosovo?
Matija Bećković:
Nismo izgubili, niti možemo da ga izgubimo. Kosovo nama niko nije dao. To je fakat. Nema niko ko ne zna gde se ono nalazi, a oni koji su krenuli da ga uzmu, to je kao da prepilate Srbiju, i napravite od nje trup. Gledali ste one mučenike kojima odseku noge pa idu na rukama, i na onom, što kažu, ostatku. Kosovo je deo našega tela. To što tu živi u većini neki narod, to nije izuzetak na Zemljinoj kugli. Toga ima koliko hoćete. Kineza ima oko 200 miliona u emigraciji, pa nigde oni ne traže da budu država, nego se zna gde je Kina.
Fokus Vesti: Oni koji posećuju tribine na kojima govorite saglasni su sa onim što Vi govorite; „Kosovo je deo Srbije i Kosovo je oduvek bilo, i biće deo Srbije“. Međutim, sa druge strane, u delu srpske javnosti provejavaju pitanja: „Šta će nam Kosovo, šta bi mi sa njime“? Šta je Vaša poruka tom „drugom“ delu naše javnosti.
Matija Bećković:
Da pojednostavimo; oni koji govore da je to naša zemlja, oni to govore o svom trošku, a oni koji govore da nije, oni su za to plaćeni.
Fokus Vesti: Zabranjen vam je ulaz u Crnu Goru. Podigli ste rat jezikom, da parafraziramo neke novinske naslove. Pa, kako napredujete u toj bici?
Matija Bećković:
Mnogo je bolje što su oni meni zabranili da tamo dođem nego da su me pozvali da uđem a da mi ne daju da se vratim nego da tamo ostanem.
Fokus Vesti: Pomažete mladim pesnicima tako što ih podržavate da objave svoje prve knjige pišući im preporuke i recenzije. Ima li poezija u Srbiji budućnost?
Matija Bećković:
Svaki dan slušamo da je s tim gotovo, da su pesnici svoje otpevali, pogotovu da je poezija otpevala svoju labudovu pesmu, a istovremeno srećemo tamo gde se ne bi ni nadali, neke ljude koji izvlače pesmu iz svog džepa ili neki isečak iz novina ili ko zna odakle i čitaju. Nije lako da dođete do knjige, čak i onome ko hoće knjigu samo da kupi. Knjižare uzimaju veliki rabat, izdavači nemaju svoju distribuciju. Ali opet onaj svet, pravi svet, čitalački, koji je uvek bio manjina, on se održava opet o svom trošku verujući da je to što se piše u knjigama istina, a ono što se priča o knjigama – laž.
Tekst: Dejan GRUJIĆ
Foto: Milutin Rajković Kaktus