Kada bi se pravila lista deset najboljih kasača domaćeg uzgoja svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije, sigurno da bi u svim listama Jard našao svoje mesto. Po mišljenju mnogih, ovaj odlični kasač je u rangu sa Astorom, Liktorom, Armelom i Lundom koji su svoje umeće pokazali na inostranim hipodromima u periodu 1959. – 1962. godina. Astor je posle gostovanja u Italiji, nakon istračanog derbija, ostao u Italiji i sa rekordnim vremenom 1.18,7 bio jedan od vodećih kasača srednje Evrope početkom sedamdesetih godina. Mnogo pre njega Lund, vlasnika Stevana Milateškog je bio prenet preko „bare „ i u Kanadi je 1959. godine, išao“ 1.19. Svoje mesto bi sigurno izborila i Armela koja je odlično trčala u Italiji, ali se na njenu nesrću zarazila infektivnom anemijom, tako da po povretku nije mogla da potvrdi svoju klasu. Veliki, među velikima su i Labino, Armid, Likar, Misterija, Lorna, Lahor II , Fegrina, Firentin, Dingo, Alisa II, Milovanka. Svojom klasom i odličnim vremenima u grupi najboljih su i Rebeka, Dorica MS, Holidej, Čokito, dok bi najmlađi ljubitelji kasača u Srbiji verovatno glasali za Fantastik Lobela, Gruccione i Abbu, Iago de Amore, Donitu Ferm, Trokadera, koji će ostati još dugo vremena upamćeni kao odlični kasači sa dugom i uspešnom karijerom.
Jard je kasač koji nikada nije napustio Jugoslaviju i nikada nije pokasao na inostranim hipodromima. To mu nije smetala da pokaže izuzetnu brzinu za ono vreme i da ni malo ne zaostane iza onih koji su trčali u Italiji kao što su tu sreći umali Armela, Liktor i Astor. Da je kojim slučajem stigao do Italije, verovatno se nikada ne bi ni vratio u Jugoslaviju. Bio je to kasač koji je imao izuzetno dugu karijeri i za ondašnje prilike, a u vreme koje je Jard proveo na trkačkoj stazi, stale bi skoro tri karijere današnjeg prosečnog srpskog kasača. Vremena koja je postizao nisu ni za današnje prilike tako bezazlena, ako se zna da ni danas mnoga naša grla ne uspevaju da trče ispod 1.22, što je on lako postizao. O njegovim uspesima u klasnim trkama može mnogo da se priča. Jugoslovenski rekordi su posebna priča. Zbog svega ovoga Jard je kasač za sva vremena, mada dozvoljavam da se ovom konstatcijom ne slože svi.
Kada se kaže, kasač za sva vremena, misli se da bi Jard iz 1957 – 1964 imao šta da kaže i danas na našim hipodromima i u konkurenciji sadašnjih kasača. Među onima koji su domaćeg odgoja, carevao bi kao što je to činio i u svoje vreme, a ova grla koja danas stižu iz Italije, Francuske i drugih zemalja, morala bi se podosta namučiti da ga pobede. Kada se ovo govori, misli se da način i intenzitet treninga u kojima je pripreman Jard pre 60 godina nisu ni približni današnjim savremenim pristupima u spremanju konja za trke. Nekada su se grla trenira početkom proleća i do jeseni. Trčalo se na detelini, senu, ovsu, kukuruzu. Zimi su se konji odmarali. Malo ko je koristio vitamine i ostala pomoćna sredstva. Na trke se uglavnom odlazilo u fijakerima – peške . U to svoje vreme Jard je postigao vreme od 1.21, 6 što je bilo dovoljno da izjednači apsolutni Jugoslovenski rekord koji je držala Armela. Verovatno će te reći: Pa šta je to 1.21,6 ! To danas kasaju prosečni dvogodci i trogodci, a oni bolji se kvalifikuju. Tačno je to, ali vreme postižu iz autostarta. Jard je svoj rekod postigao iz gume sa distance od 1720 metara, sa pozamašnom forom koju je davao konkurentima. Ako ovo vreme umanjimo za tri sekunde koje se oduzimaju kada se vreme iz gume prevodi na autostart, dobijamo vreme od 1.18,6. E ovo vrerme nije za podcenjivanje. A gde su šezdeset godina koje su protekle i koliko je za to vremre uznapredovao način i metod treninga kasača. Sa današnjim načinom treninga, ishranom, dobrim stazama koje imaju nagnute krivine, autostartom, Jard bi sigurno bio na nivou današnjih šampiona, Abbe, Gruccione, Fantastic Lobela, Iquisitora, Iago de Amore. Ako ne i bolji.
Na svet je došao 4. maja 1953 godine. U registru jugoslovenskih kasačkih grla upisanih od 1948 -1953 godine stoje sledeći podaci:
JARD, zatvoreni dorat, pastuv, 4.V.1953. , Ficzko – Jagoda D. , od Ipoly-a , Republička Kobilarna Turniče
IME : J A R D
Već samo ime je nagovestilo da se radi o posebnom kasaču. Onaj ko mu je dao ime kao da je naslutio da će to biti vanserijski trkač pa se odlučio za ime Jard. Ime je dovoljno kratko, lako se pamti, nije neka nerazumna kovanica, a u isto vreme dovoljno je poznato. Yard (Jard) je jedinica mere za dužinu u Engleskoj i Americi i iznosi tri stope ili 91,44 cm. Uglavnom ime ga nije naružilo, a u isto vreme mu doprinelo da bude upamćen za sva vremena. Sa ovim imenom lako je postao legenda.
ODGAJIVAČ : Republička kobilarna “ T U R N I Š Č E” kraj Ptuja
Mesto gde se Jard oždrebio bila je Republička kobilarna Turnišče – ergela koja je bila smeštena u Turnišču kraj Ptuja.Turnišče je maleni gradić koji se nalazi u naselju Pobrežje na glavnom putu Ptuj – Videm. Ovo maleno naselje se prvi put spominje još od 1441. godine. Kroz vekove je menjalo vlasnike. Poslenji vlasnik ovoga naselja bio je Rudolff Warren Lippitt, koji je poznavaocima kasačkih prilika u bivšoj Jugoslaviji poznat kao vlasnik Silvije, pobednice prvog jugoslovenskog derbija. R.W.Lippitt je u Turnišču imao kasačku ergeli i bio je veoma poznat i cenjen kao odgajivač kasača. Grla koja su oždrebljena na njegovoj ergeli su u periodu izmeđun dva svetska rata pobedila dvanaest puta u jugoslovenskom derbiju. (napomena: kasači Đoke Dunđerskog nisu trčali ni jedan međuratni derbi).
Ergela u Turnišču je nastala od ostataka kasačke ergele R.W.Lippitta i kompletne ergele Pokrajinskog poljoprivrednog imanja Kulpin koje je nastala 1946 godine konfiskacijom celokupne imovine Đoke Dunđerskog , a samim tim i ergele. Od postojećih kobila, ždrebadi i pastuva od ove dve predratne ergele formirana je u Turnišču kasačla ergela o kojoj je prvobitno brinula republika Slovenija, a kasnije je bila pridodata poljoprivrednom kombinatu u Ptuju, da bi posle osamostaljivanja i samofinansiranja zbog nerentabilnosti bila prodata 1964. godine PIK “Tamiš” u Pančevu. U periodu od 1948. – 1964. godine ergela “Turnišče” je bila elitna ustanova za odgoj najboljih kasača u Jugoslaviji. Njena grla su sa uspehom nastupala i u inostranstvu. Najveći broj posleratnih klasnih trka (derbija i državnih prvenstava za dvogodce i trogodce kao i mnoge tradicionalne trke) osvojili su baš kasači iz ove ergele. Jedan od najboljih izdanaka ergele u Turnišču je i Jard.
Dvogodci ergele “Turnišče” 1955. godine – među njima je i Jard
RODITELJI : otac FICZKO, majka JAGODA D. , od Ipoly – a
Jardov otac je bio F I C Z K O. Ovaj priplodnjak je dugo godina važio za jednog od najboljih očeva na prostorima bivše Jugoslavije. Njegovi potomci su lako pobeđivali u svim klasnim trkama. Samo su u kratkom periodu od desetak godina od 1950 – 1960 godine pobedili u sedam jugoslovenskih derbija. Najveće uspehe su postizali njegovi potomci i kao starija grla, kada su bili prodavani privatnim vlasnicima. Ne samo da je bio odličan otac, Ficzko se pokazao i kao odličan deda, pa su njegove čerke bile veoma cenjene kao priplodne kobile. Dugo vremena je kružila anegdota da pojedini vlasnici ne žele da kupe ždrebe koje u svom pedigreu nem bar tri Ficzka. Šalu na stranu, pokazalo se da su oni kasači koji su imali više puta Ficzka u svom pedigreo zaista bili odlični trkači.
Ficzko je oždrebljen 1937. godine i upisan u Mađarski registar pod brojem 5613. Odgajivač je bio Dubovetz Emil iz Budimpešte. Nemamo mnogo podataka o trkama koje je trčao i o uspesima na trkama. Postoji samo podatak da je postigao rekord od 1.26,4. Ako se pogleda pedigre koji ima Ficzko, pomalo je nejasno zašto rekordno vreme nije bolje. Jedan od razloga za postignuti rekord je činjenica da su se u to vreme konji pripremali za trke od treće godine i da su se vrhunski rezultati očekivali od osme do desete godine. Kako je Ficzko već u svojoj petoj godini bio u Jugoslaviji može se predpostaviti da i nije imao pravu priliku da iskaže sve svoje kvalitete koje je sigurno nasledio od svojih roditelha. Ne zna se kako je Ficzko stigao u Jugoslaviju. Po nekoj priči koja je kružila sredinom prošlog veka po Vojvodini, veleposednik i vlasnik kasačke ergele u Kulpinu Đorđe – Đoka Dunđerski, dobio je Ficzka na čuvanje od njegovog vlasnika. Kako je to bilo vreme ekspanzije fašizma u Evropi i rat je već počeo, vlasnik Ficzka, koji je bio Jevrej, morao je da napusti Mađarsku kako bi sačuvao život, dogovorio se sa Đokom Dunđerskim da Ficzko bude neko vreme u ergeli u Kulpinu. Dogovor je bio da Đoka Dunđerski po završetku rata vrati Ficzka. Na žalost, posle završetka drugog svetskog rata nikada se nisu susreli vlasnik Ficzka i Đoka Dunđerski, pa je tako Ficzko nakratko ostao u Kulpinu. Po okončanju rata celokupna imovina, a samim tim i ergela u Kulpinu, bila je oduzeta Đoki Dunđerskom i nacionalizova. Ergela je po dekretu ministarstva poljoprivrede od 1947. godine preseljena u Sloveniju u bivšu ergelu kasača R.W.Lippitta u Turnišče i tako je formirana republička kobilarna “Turnišče”. Ficzko je za sva vremena ostao u Jugoslaviji. Sveža i čista krv američkih kasača koja je tekla u venama Ficzka, mnogo je doprinela poboljšanju rasnoga sastava konja na ergeli kao i kasača u privatnom sektoru u Ljutomerskom kraju.
Da sve ove tvrdnje nisi bez osnova može potvrditi i sjajan pedgre koji je imao Ficzko. Iako su mu i otac Windspiel (1.24,9 ) austrijski kasač i majka Guardian Brooke (1.24,6) mađarska kasačica, on je u osnovi čistokrvni američki kasač, sem što su mu roditelji oždrebljini u Austriji i Mađarskoj. Po očevoj liniji, preko Dave Halle-a (1.18,8) vodi poreklo od Peter the Great-a (1.19,1) i Pilot Medium-a, rodonačelnika jedne od najpoznatijih i najcenjenijih linija očeva u svetu. Preko druge majke Pearl Brooke i treće majke Prelworthy vodi poreklo od druge izuzetno cenjenje pastuvske linije Axworthy. Ovako dobar i čist američki pedigre je bio preduslov da Ficzko u priplodu ostavi izuzetno dobro potomstvo koje se odlikovalo izdržljivošću, dobrim eksterijerom i zavidnom brzinom. Podjednako dobro su trčali njegovi potomci i na kratkim, kao i na dugim distancama. Ficko je imao oko 120. ždrebadi u periodu od 1944. do 1959. godine. Među mnogim pobednicima trka bio je Jard.
Jardov otac, mađarski kasač Ficzko
Jardova majka je JAGODA D. , od Iploy-a. Jagoda D. je produkt veoma uspele selekcije kasača koju je na svojoj ergeli u Kulpinu sprovodio Đoka Dunđerski. Oždrebljena je 9.2. 1945 godine i ubeležena je u registar kasača pod brojem 2622. Radilo se o alatoj kobili od oca Ipoly-a i majke Jedine od Yen-a. Peigre Jagode D. se ne može uporediti sa pedigreom Ficzka, ali se mora napomenuti da je Jagoda D. , po majkama, poreklom od američkih kasača koji su stigli u Evropu.
Jagodina majka Jedina čiji je otac Yen (1.20,9) je veoma uspela mešavina austrijskih i francuskih kasača, a majka Jedrenka je imala za ono vreme odličan rekord od 1.27,8. Jedrenka je poticala od Nade (1.35,9) i Elso-a (1.21). Nadina majka je bila Gyorgyike jugoslovenska kasačica sa rekordom od 1.36,7, a vodila je poreklo od američkog kasača Lancelota (1.28,5) koji je unuk Hambletonian 10.
Otac Jagode D. je mađarski kasač Ipoly sa rekordom 1.23,5. Dugo vremena je opasivao na ergeli u Kulpinu u periodu od 1940. do 1950. godine i ostavio je brojno i kvalitetno potomstvo. Ipoly je jedna dobro ukomponovana mešavina mađarskih, italijanskih, američkih i orlovih kasača, koja se pokazala kao veoma solidna kombinacija. Jagoda D. je u periodu od 1951. do 1962. godine oždrebila sedam potomaka: Jaguar, Jard, Jarda, Jazon, Jagma, Jagor i Jablan. Najpoznatiji su svakako Jard i Jagor koji su bili pobednici derbija. Trenutno u Srbiji nema potomaka Jagode D. , dok je u Sloveniji bilo potomaka od Jardine ćerke Jardinke , čije su se naslednice oždrebili u ergeli Brdo kod Kranja.
DUGA I USPEŠNA KARIJERA
Ono što je krasilo Jarda , velikana jugoslovenskih hipodroma je izuzetno duga i uspešna karijera. Trčao je baš onoliko koliko su propisi dozvoljavali. Tačno četrnaest godine, od svoje druge do petnaeste godine.U tom periodu je obišao mnoge hipodrome, uglavnom peške – upregnut u fijaker, istrčao bezbroj trka i onih znanih i ubeleženih u kasačke kalendare, ali i onih malih po hipodromima Šumadije i Pomoravlja, koje uglavnom nisu evidentirane.Trčao je hitove ( hit je trka koja se u to vreme trčala dva puta, a ako su pobednici različiti trčala se i treća trka, a poneki put i četiri puta), kratke, duge staze, dve milje, maraton (trka na 4000 metara), a bio je učesnik i u trkama dvoprega, pa je i u njima pobeđivao. I ono što je važno napomenuti retko kada je ostajao bez plasmana (tada su se nagrađivala samo tri prvoplasirana grla u trci).
1955. god. Nagoveštaj dobre karijer. Kao dvogodac je startovao četiri puta.Prvi start je imao 24.4.1955. god. na hipodromu u Turnišču. Pobedio je kao i u naredna dva starta na trkama u Šent Jerneju i Mariboru. Sve tri pobede je postigao sa vozačem Tkačev Štefanom. U svom četvrtom startu ga je vozio Vuk Rajko i zauzeo je drugo mesto, i pored dodatka od 120 m. U toj trci je postavio i svoje najbolje vreme 1.46,7 , što je bilo četvrto vreme u Jugoslaviji u konkurenciji dvogodaca.
REKORD : 1.46,7 – 3 pobede
1956 god. Iskazao je sjajne kvalitete. U trećoj godini je imao deset startova od toga četiri pobede. Dve pobede je postigao sa Jernejem Bolkovičem i to u Subotici i Beogradu. U druge dve pobede je vozač bio Kučera Štefan i to oba puta u Beogradu. Ima dva druga mesta , jedno u dvopregu sa Adinom na trkama u Subotici kada su postigli vreme 1.45,4 na 2800 m. uz foru od 220 m. što je bilo deveto vreme u konkurenciji dvoprega u Jugoslaviji. Tri puta je bio treći i uvek ga je vozio Bolkovič Jernej. U jednoj od tih trka je na stazi od 2080 m. postigao svoj rekor od 1.27,1 , što je bilo najbolje vreme u kategoriji trogodaca i treče vreme u konkurenciji svih grla u Jugoslaviji i nov Ju rekord na stazama od 2000 m. Samo jednom se nije plasirao i tada ga je vozio Janković Đorđe – zvani Žoka..
REKORD : 1.27,1 – 4 pobede
1957 god. Bila je to godina kada je trčao derbi. U jednoj pripremnoj trci je bio drugi na stazi od 2460 m. postigao je vreme 1.27. 9. juna je u Beogradu održan probni derbi. Sa Kučerom Štefanom Jard je pobedio. Stazu od 2800 m. je prekasao za 1.28,5. Bio je to nov JU rekord probnih derbija .
Pre derbija je imao jednu trku u kojoj je stigao šesti. U derbiju koji je održan u Beogradu je zablistao. Pobedio je ispred Adina, Dične i Drine II. Postigao je vreme 1.28,5 . Vozio ga je kao i u svim trkama te godine ergelski trener Štefan Kučera. Postignuto vreme je bio nov JU rekord derbi trka. Naknadni derbi nije trčao, jer je morao da daje foru više od sto metara grlima sa “čela”, pa mu je izmakla tripla kruna. U naknadnom derbiju je pobedila Dična. Sa najboljim vremenom te godine, 1.27 – 2460 m. je bio drugi derbista po vremenu u Jugoslaviji iza Adina, a to je bio i nov JU rekord na distancama od 2400 m.
REKORD : 1.27 – 3 pobede
Jard, vozač Štefan Kučera, pobednici jugoslovenskog derbija 1956. Godine
1958 god. Ovo je bila poslednja godina u kojoj je branio boje ergele Turnišče. Po broju startova se može zaključiti da ga nisu baš štedeli. Startovao je u devetnaest trka. Bile su to uglavnom trke na dugim stazama, a trčao je i dve milje i Singidunum (4000 m.). U prvom delu sezone se takmičio u Sloveniji i tada je sa Štefanom Kučerom pobedio u dvoboju Koruška -Slovenija. Sa istim vozačem je pobedio još tri puta. Od toga je bila najznačajnija pobeda u trci Dve milje sa vremenom 1.27 na distanci od 3330 m. , što je bio novi jugoslovenski rekord na stazi od 3300 metara. Sa Tkačev Štefanom je pobedio jednom u Ljutomeru. Najbolje vreme 1.25,6 i lični rekord je postigao na stazi od 2340 m. uz asistenciju Štefana Kučere. To je bilo drugo vreme u Jugoslaviji iza Kornelija koji je na kratkoj stazi trčao 1,25,1. Ostvario je tri druga mesta i tri treća mesta. Devet puta je bio izvan plasmana. Te godine je promenio najviše vozača. Na sulkama su mu sedeli: Kučera Štefan, Tkačev Štefan, Kramberger Franc, Sinanović Milan, sve su to bili vozači u ergeli Turnišče. U dva starta ga je vozio i Borivoje Cocić, ali se nisu proslavili. Trčao je i dve hit trke. Jednu je trčao tri puta, a jednu dva puta. U obe trke je ostao van plasmana. REKORD: 1.25,6 – 5 pobeda
1959 god. Ne tako uspešna godina. Rukovodstvo ergele u Turnišču je odlučilo da proda Jarda. Nov vlasnik je postala Z.P.Z. “Mita Vukosavljev” iz Dolova. Idejni tvorac ove kupovine je bio Milenko Popov koji je želeo da sa Lendavom koja je već bila u Dolovu napravi sjajan dvopreg. Imao je trinaest startova i samo tri pobede od toga jedna u dvopregu sa Lendavom kada ih je vozio Stojanov Živa. Takmičio se u Beogradu, bez uspeha. Uglavnom je trčao po južnom Banatu i to u Dolovu, Pančevu i jenom u Požarevcu. Koliko je imao neuspeha toliko je imao i vozača. Na sulkama su se smenjivali: Stojanov Živa koji je imao i dve pobede, Gazdić Milenko, i Đurkov Vlastimir. Najbolje vreme je postigao u Požarevcu 1.28,1.
REKORD : 1.28,1 – 3 pobede
Tekst: Bogdan BELJANSKI
Foto: arhiva Kasačkih Novina