Da li ste znali da u Beogradu postoji „Češko pozorište“? Postoji, zahvaljujući entuzijazmu grupe beogradskih umetnika svih životnih doba, koji u skladu sa svojim slobodnim vremenom, ponajviše slobodnim prostorom za okupljanje, uspevaju da održe plamen vatre pozorišne umetnosti u Beogradu, promovišući češke stvaraoce.
„Češko pozorište u Beogradu” radi pod pokroviteljstvom Češke besede Beograd, najstarije organizacije nacionalne manjine u Srbiji i verovatno na Balkanu, koju su daleke 1869. osnovali Ignjat Bajloni, Jovan Valenta i drugi beogradski Česi.
Tome je prethodio jedan fantastičan događaj. Za otvaranje Narodnog pozorišta na češkom jeziku u Pragu, koje se dogodilo 10. decembra, 1868. godine, samo tri sedmice nakon otvaranja Narodnog pozorišta u Beogradu, Ignjat Bajloni je svojim vozom prevezao 1000 beogradskih pozorišnih ljudi da budu isključiva publika na otvaranju najznamenitije pozorišne ustanove u Češkoj. Po povratku u Beograd, Bajloni je u svojoj pivari pokrenuo rad “Češkog pozorišta” na češkom i srpskom jeziku, koje je od 1869. do 1914. godine postavilo čak 115 pozorišnih predstava, postajući najaktivnije pozorište tog vremena, posle Narodnog pozorišta, u Beogradu. Saznavši to i želeći da obnovi tu sjajnu tradiciju,
Rastko Jevtović, profesor srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji i član Udruženja književnika Srbije pronalazi Milana Firsta, aktuelnog predsednika Češke besede Beograd, i njih dvojica 2017. godine obnavljaju rad Češkog pozorišta, takoreći ni iz čega.
Rastko Jevtović je od 2017. godine uspeo da sa glumcima, okupljenim u ovom teatru, postavi dve celovečernje predstave; “Devojke na uzdi” po romanu savremene češke spisateljice Ivone Bžezinove, i “Trolejbus” po tekstu profesora doktora Jaromira Linde, inače dugogodišnjeg profesora Filološkog fakulteta u Beogradu.
Trenutno sa glumačkom ekipom radi na pripremi predstave “Boginje sa Žitkove”. Biće to još jedan celovečernji komad na zadovoljstvo publike. Zadovoljstvo Rastka Jevtovića, koordinatora pozorišta tim je veće, jer lično potpisuje dramatizaciju istoimenog romana Kateržine Tučkove, mlade i popularne češke književnice. Njeno delo je na srpski jezik prevela Zorica Ilić, supruga dugogodišnjeg profesora Filološkog fakulteta i prevodioca sa češkog, Aleksandra Ilića, a izdavač je “Babun” iz Beograda. Roman Tučkove je u Češkoj bestseler i na osnovu njega je načinjeno nekoliko profesionalnih predstava u toj, nama bliskoj, bratskoj, zemlji. Ovo će biti prva predstava po tom delu na srpskom i generalno južnoslovenskom prostoru!
Kako ističu članovi, glumci amateri i profesionalci, “Češko pozorište” uspešno sprovodi svoju misiju u Beogradu i Srbiji, promovišući češku kulturu i jezik, potencira veze srpskog i češkog naroda, promoviše integraciju mladih i starijih naraštaja (članovi Češkog pozorišta imaju od 15 do 80 godina) predstavlja važnost bavljenja dramskom umetnošću u svim uzrastima i daje “vetar u leđa” svima koji žele da se ozbiljnije bave dramskom umetnošću. U ansamblu “Češkog pozorišta” je trenutno dvadesetak ljudi, starosti od 18 do 80 godina. Uopšte nije bitno kog su porekla članovi, tako tu,pored Srba i Čeha, ima ljudi raznoraznog porekla. Jako je bitno da se održi taj ekipni duh, ljubav prema dramskog stvaralaštvu i svest o misiji. Jedino tako može da se prebrodi nerešen problem prostora kako za “Češko pozorište”, tako i za celu Češku besedu Beograd. Ovim putem se pozivaju svi zainteresovani za pridruživanje “Češkom pozorištu”. Potrebno je samo da imate želju da se bavite dramskom umetnošću, toleranciju prema različitostima i dobru volju. I da svi gajimo nadu da epidemijska pošast splasne tako da i okupljanje ljudi, kao i izvođenja umetničkih programa postanu redovna. Dramska umetnost je kolektivni sport u kome smo mi na ovim prostorima uvek imali šta da kažemo!
Naime, najstarija organizacija nacionalne manjine u Srbiji danas ne raspolaže vlastitim prostorim. Zgrada nekadašnjeg Čehoslovačkog doma, na adresi Svetozara Markovića 79, koju je izgradio prvi predsednik Čehoslovačke republike i nekadašnji državljanin Kraljevine Srbije, Tomaš Masarik, nacionalizovana je šezdesetih godina 20.veka i koriste je neki drugi subjekti. Listajući stranice istorije, saznajemo i da je 1928. godine, kada je, povodom desetogodišnjice nastanka Čehoslovačke podignuta, to bila prva zgrada na Zapadnom Vračaru. Do 1941. bila je Dom kulture sa sjajnim amfiteatrom u parteru, od koga danas nije ostalo ništa. Tokom Drugog svetskog rata nacisti su tu otvorili Nemačku školu. Nakon oslobođenja od nacista, u ovom objektu je bila otvorena Češka škola. Zgrada je nacionalizovana šezdesetih godina 20.veka i danas Češka beseda Beograd ima samo pravo korišćenja prostorija na prvom spratu zgrade koje su u vlastništvu Univerzitetske zadruge. Od brojnih aktivnosti Češke besede Beograd izdvajamo “Češko pozorište” i Hor češko-srpskog prijateljstva.
U vezi sa aktivnostima “Češkog pozorišta”, zanimljivo je i to da ono svakog prvog ili drugog vikenda u decembru pripremi prigodni običajni dramski program povodom češkog nacionalnog praznika Mikulaša (Sv. Nikola).
A 7. marta Češka beseda Beograd prigodnim programom obeležava rođendan Tomaša Masarika.
“Češko pozorište” uvek ima otvorena vrata i za nove članove. Za prijem važne su: dobra volja, tolerancija i želja da se bavite dramskom umetnošću. Vreme prijema novih članova je donekle uslovljeno projektima, no svi zainteresovani mogu svratiti petkom i nedeljom od 18 časova u prostorije na adresi Svetozara Markovića 79/ 1. sprat i dobiti potrebne informacije.