I ove godne u pitomom dalmatinskom turističkom dragulju, Vodicama, dva dana su se ukrštali sunce, more, vešto kombinovane note i ritmovi, dobri ljudi, izuzetni pevači, mladi i legendarni, novinari, književnici i producenti. Iz Beograda je put hrvatskog primorja krenula grupa novinara, producenata, fotografa, influensera i blogera predvođena Natalijom Cajić, direktorkom Jugotona za Srbiju. Dafina Dostanić, Aleksandar Filipović, Ljiljana Crnić, Ivana Đorđević, Aleksa Danić, Vesna i Milan Radosavljević, Ljiljana Grujić, Tanja i Saša Gajović, Tanja Šikić, Zoreli i Vuk iz Jugotona, Snežana Milanović, Olga Kepčija, Milan Ćunković, Ivana Pataković, Mirjana Biščević, Željka Dimić, Marina Pešić, Nikola Glavinić, Zoran Dovečer, Mugdim Šehović, Ljilja Filipović, Snežana Kovač, Nada Mirjanić, Nikola Glavinić, Ksenija Milutinović i Predrag Mitrović, iako su nakon višečasovnog putovanja bili umorni orno su, svako na svoj način prionuli na zadatke s kojima se valjalo suočavati tokom dva turbo festivalska dana. Sve je bilo skockano i pripremljeno za dva koncerta na obali mora u srcu gradića koji je disao za muziku i umetnost koja budi najrazličitije emocije – sreću, radost, setu, patriotizam i prijateljstvo.
Dve izuzetno posećene promocije festivala bile su mesto gde su kreativni ljudi delili iskustva, uspomene na prethodne festivale, probali razne delicijije Jadrana, vino, pršutu, sir, i nadaleko poznate riblje specijalitete. Krstarenje brodom na kojem je jedna od naših najvećih vedeta, Neda Ukraden, predstavila svoj novi CD sa najuspešnijim duetima tokom karijere i najavila novi dupli LP sa najvećih 25 hitova (zar samo 25) bilo je prilika da se po hiljaditi put uverimo da je ona, definitivno, naša najveća pop diva, veliki borac, izuzetan profesionalac, pre svega strpljiva i veoma harizmatična žena koja zna koliko je postigla tokom karijere ali to ne iznosi rečima već svojim stavom i prelepom pojavom. Uz nju, svakako je veliko iznenađenje predstavljao večernji koncert jedne od najvećih hrvatskih zvezda, Miroslava Škore koji je sa bendom u kojem je pojavom i mladošću dominirao njegov sin Matija, dokazao da pesme koje peva rodnoj grudi dotiču srca svih onih koji vole narod kojem pripadaju, ravnicu i more, pamte i danas neveselu istoriju, upkos svemu vole da uz poskočice i bećarluk izmame aplauze i osmeh na licu. Iako se u javnosti, naročito onoj koja još uvek vida rane prošlosti, Škoro povezuje s angažmanom koji nema veze s muzikom već insistiranjem na isticanju podela među Srbima i Hrvatima, lično sam, slušajući stihove njegovih rodoljubivih pesama na koncertu tražio bar nešto što bi me kao (ne)Hrvata uvredilo i, prepoznao da kada bi to isto pevao neko sa srpske scene u meni izazvao salvu patriotskih osećanja jer i sam volim Slavoniju, ali i Šumadiju, more ali i Moravu pre svega, poznajem takođe ljude koji su u prethodnim decenijama jednoumlja patili i neki nažalost zbog toga platili visoku cenu. Pustimo Škora da peva, on ima svoju ciljnu grupu kojoj peva i koja ga voli. Zaboga, pa i mi imamo naše „Škore“ koji u svom repertoaru imaju pesme o Šumadiji, Dunavu, Vidovdanu, Prizrenu ili božurima. Njih sa druge strane granice smatraju „Škorama na srpski način“. Samo neka se peva, pre svega poštuje tuđe a ipak brižljivo – čuva svoje.
Mladi izvođači, u koje CROATIA RECORDS ulaže s mnogo vere i nade, opravdavaju to poverenje. Grupa Vigor je tokom prvog koncerta raznela publiku u sitne komade. Takva energija, glas pevača benda, Maria koji zvuči kao da su bogovi gradili njegove glasnice, veselost i vera u to što rade – zadivljujuće je. Bole dlanovi zbog vas momci. Mnogo ste, brate, dobri. Ne znam zašto se još mnogo više ne otisnete u svet. Tako zvučite da ni jedna granica za vas ne prestavlja prepreku, vi ste odlični reprezenti one prave hrvatske pop scene jer umete sve. Moje poštovanje.
Ističem odlične nastupe koje su prve večeri imali Mate Bulić i Dražen Zečić. Komentarišući ove legende dalmatinskog zvuka, odlične i stamene zvezde starih i novih top lista, dodajem samo da je to što oni rade utemeljeno na višedecenijskim hitovima koje vreme nije poslalo u zaborav. Publika je to umela da prepozna, brojni poklonici domaće muzike, ali među njima i mnogo znatiželjnih turista iako ništa nisu razumeli o onome što oni pevaju, razumeli su muzika. Ona govori sve jezike i nije prepreka da se ljudi spajaju.
Moram da istaknem da je CMC ozbiljan igrač na polju muzike, samim tim što o svemu ljudi (devojke pre svih) unapred dobro promisle i realizuju program tako da sve štima i ide kao po loju. Nekako mi je Nikolina Mazalin ostavila najjači utisak, a uz nju i Klaudija Čular, neka mi ne zamere i ostali vredni poslenici CMC-a. Uvek nasmejane, uvek dobre volje, sve probleme ako ih je uopšte i bilo, rešavale su na licu mesta energično i u miru. Devojke koje bi svaka ozbiljna produkcija poželela u svom timu. Nakon predstavljanja nove knjige Aleksandra Gajovića „Nazdravimo prijatelji(ma) moramo da izrazimo poštovanje za doslednost i hrabrost CMC-a koji je objavio i promovisao albume Mladena Grdovića, posthumno Mila Hrnića, Teške industije, Lane S, Gavrana, Noelle… sve je tu, mladost, iskustvo i poštovanje onih koji su muziku stvarali, za nju živeli i umrli… Dirljivo je bilo obraćanje gospođe supruge Mila Hrnića, Dubravke koja je pustila i suzu ali, to je jednostavno tako kada znate da nekoga najbliskijeg više nema a živeo je taman toliko da uspešno završi svoj poslednji CD.
Drugo veče festivala, proteklo je u tri sata odličnog štimunga. Izvođači su bili motivisani i odlični. Produkcija – petica. Mnogo su napredovale naše komšije u tome. Napravili su regionalnu zabavu u kojoj je bilo mesta za izvođače iz Slovenije, BiH, Srbije… Naše Frajle i Tropico band su ostavili izuzetan utisak. Razigrale su se tri frajlice na sceni i pozicionirale novi singl Bosonoga visoko na top listi letnjih hitova.
Festival je iskoristio pravo da postavi impozantnu binu u centru Vodica, sa odličnom rasvetom, efektima i ozvučenjem. Odlična voditeljka, Edina Pršić ovoga puta uskraćena za „svog Petka“ i našeg svakako velikog druga koji zbog ličnih razloga ove godine nije bio u Vodicama, letela je na sve strane. Pričala sa učesnicima, radovala se njihovim nastupima, mamila nas da pažljivo pratimo šta govori i oseća. Perfektna dikcija, odličan glas i stas, smislena priča i – uspeh je zagarnotovan. To imam pravo kao njen kolega da istaknem. Mene su najviše iznenadili Duško Lokin i Matko Jelavić, mada su tu i rokeri prašili, pevali se grčko dalmatinski i šaljivi tekstovi. Ona pesma o ženi influenserki koju je izveo Ante Cash, dokaz je da i danas autori uspevaju da budu sveži u idejama i to na duhovit način izraze da nas nasmeju i zapitaju u kom vremenu živimo. Neda Ukraden, Frajle, Tropico band, pa Nives Celzijus, uvek atraktivna, opet Miroslav Škoro, Mia Dimšić, Buryana, Ivan Zečić, Marina Tomašević… ma, svi su bili super.
Ali, jedan je Bebek. Međutim, drugi, mladi Bebek preti da će zaseniti oca. Mladi Zvone kaže da živi od jutra rokenrol, a verovatno je da će već za koju godinu on zaseniti tatu Željka što je super, ali i mnoge koji će mu ostati iza leđa u zemlji, regionu i svetu. Za kraj, vredi istaći nekoliko stvari: CMC vodi računa o najboljim izvođačima, adekvatno ih promoviše i nagrađuje. Ima najbolje uslove za objavljivanje singlova, video spotova, objave na društvenim mrežama i muzičkim platformama, postaje, ili je već odavno to postao samo ja to tek sada vidim na licu mesta – najveći i najbolji za sve koji gaje nadu da će jednog dana postati neko i nešto i zaslužiti da nastupe na blistavoj sceni u Vodicama. Tekst je napisan u dahu, i prestavlja najupečatljivije utiske autora. Ako sam nešto propustio, to je samo zato što se još uvek nisu sve emocije i utisci poređali po redu, već su još uvek ono najuverljivije što jedan beogradski novinar može da iskaže.
Autor teksta: Dejan GRUJIĆ
Foto: Ljiljana GRUJIĆ i Dafina DOSTANIĆ