Ako se vratimo u1982 godinu, Andy Warhol je, pomalo neslavno, pretvoren u robota. Mašinu je napravio veteran Disney Imagineeringa za projekt koji zapravo nikad nije zaživeo, ali Warholu se svidelo njegovo animatorsko ja. “Mašine imaju manje problema”, jednom je rekao. “Volio bih biti mašina?” Umetnik, koji je umro 1987, bio je majstor ličnog kulta, a robot je praktički bio manifestacija kako ga svet doživljava, To je deo razloga zašto je režiser dopustio veštački inteligentnoj mašini da govori umesto Warhola u njegovoj novoj dokumentarnoj seriji za Netflix. Temeljen na istoimenoj knjizi, šestodelni dokumentarni film Dnevnici Andyja Warhola delomično je ispričan od strane A I koji čita priče koje je umetnik ispričao Patu Hackettu. Glas zvuči baš kao Warhol, a onda se setite glasa za koji je svet znao da je uvek bio robotski. Warholov rad bavi se propitivanjem ikonografije i privlačnosti na površinskom nivou. Zadržao je glas kako bi održao tu sliku, kako bi poverovao koliko je srca zapravo uložio u to, kaže Rossi, dodajući “kada je progovorio, nastavio je ovu površnu predstavu koja je takođe bila deo načina na koji se oblačio i način na koji je stvarao umetnost .”
Rossi je već uređivao Dnevnike Andyja Warhola prošlog leta kada su izbile kontroverze oko režisera Morgana Nevillea koji je koristio veštačku inteligenciju kako bi rekreirao glas Anthonyja Bourdaina za svoj dokumentarac Roadrunner. Rossi se konsultovao sa fondacijom Andyja Warhola o rekreaciji veštačke inteligencije, a Bourdain dokumentarac je inspirirao odricanje odgovornosti koje se sada pojavljuje nekoliko minuta u Dnevnicima u kojem se navodi da je glas nastao uz dopuštenje fondacije. “Kad je Andrew podelio ideju o korištenju glasa veštačke inteligencije, pomislio sam: ‘Opa, ovo je koliko hrabro toliko i pametno'”, kaže Michael Dayton Hermann, šef odela za licenciranje fondacije. Iskreno govoreći, Rossijev dokumentarac izbegava jedan od velikih problema s kojima se Roadrunner suočio. Gledaoci od početka znaju da je ono što čuju računar generisao; dok je mnogo negativnih reakcija s kojima se Neville suočio došlo zato što njegov deepfake u početku nije otkriven. No, to ne znači da još uvek nema mnogo neodgovorenih pitanja o tome kada je i nije prihvatljivo rekreirati nečiji glas mašinom. U dokumentarcu o Bourdainu, reči koje AI govori zapravo je napisao pokojni kuvar, ali nema pravih snimaka kako ih izgovara. Za Dnevnike, Warhol je jednom govorio sve ono što AI Andy kaže – rekao ih je Hackettu – ali u to vreme nisu bile snimljene. Daju li ova upozorenja razliku? Oba dokumentaraca koristila su AI jer su im subjekti bili pokojni. Verovatno bi postojao drugačiji skup etičkih briga da su živi. Šta ako nisu rekreirani samo glasovi? Što da su i njihove sličnosti? AI i druge tehnologije poboljšavaju se do tačke u kojoj digitalni efekti praktički mogu stvoriti cele predstave. Uskoro će biti pitanje trebaju li.
Zohaib Ahmed mnogo razmišlja o tim stvarima. Izvršni direktor Resemble AI, on je onaj kome se Rossi obratio kako bi stvorio Warholov glas. Ali pre nego što je Ahmed uopšte potpisao projekat, uverio se da je Warhol fondacija dala saglasnost. “Warholovi dnevnici napisani su na stvarno zanimljiv način, gotovo kao da su namenjeni za čitanje naglas. Oni su u njegovom glasu”, kaže Ahmed. “Skoro kao da je ovo produžetak Andyjeva rada, tako da nismo stvarali nešto što je za nas predstavljalo etičku dilemu.”
Stoga se projekat za par činio etičkim, ali ne lakim. Kao prvo, postojao je onaj glas koji je Warhol osmislio za sebe – monoton izgrađen iz njegovog odrastanja u Pittsburghu i godina na umetničkoj sceni New Yorka. S druge strane, Ahmed i njegov tim nisu imali puno tog glasa s kojim bi mogli raditi. Kad je firma počela, imala je samo oko 3 minute i 12 sekundi audio podataka i trebala je stvoriti glas koji je mogao čitati oko 30 stranica teksta. Da bi to učinio, Resembleov AI motor koristio je karakteristike ili foneme Warholovog glasa koji su se nalazili u tom skupu podataka kako bi predvideo foneme koji nisu kako bi se stvorio prilično pun glas. Taj je glas zatim učitan na web platformu firme, gde su korisnici u ovom slučaju Rossi mogli upisati šta žele da glas kaže, a zatim zamoliti AI da izvrši prilagodbe dok ne zvuči onako kako žele. Biti u stanju imati tu ljudsku uključenost, kaže Ahmed, “stvarno je moćno”. To je čak omogućilo Rossiju da promeni emociju ili da Warhol izgovori reči koje zahtevaju naglasak poput, na primer, imena njegovog prijatelja i saradnika Jean-Michela Basquiata. U suštini, veštačka inteligencija nije uspela.
Tekst: Fokus vesti
Foto. Privatna arhiva