Fokus Vesti: „Pesnik je odgovor. Ne odgovor na udar, već na treperenje vazduha – stvari koja se još nije pokrenula. Odgovor na pred-udar. I ne odgovor, već pred-odgovor“, napisala je Marina Cvetajeva. Šta je, po Vama, pesnik?
DV: Pesnik je:
Misionar duše, vizionar i čuvar večnog plamena Bogova sa Olimpa:
Apolonov sledbenik koji prozorljivošću – napisanim stihom, osvetljavaju čovekov put ka besmrtnosti:
Zato volim da snevam o tebi/ Veselice, pesmo moja draga/ Poznaće me kroz stihove neko/ Ipak, neću nestati bez traga
Kult pesništva naročito su negovala mnogobrojna Keltska plemena više od 15 vekova, obično pored reka, u gajevima, KAMRIJSKII (kako su sebe zvali Kelti) BARD (pesnik) poput današnjih tenora, grleno i glasovito pesmom je slavio zivot, junaštvo, ili tugovao. Narod ih je veoma cenio i poštovao, a pesme nisu zapisivali već svoj bogati repertoar znali napamet.
MORAVA (devojka-reka)…DUNAV (duboka reka)… SAVA(duga reka)…NERETVA (divlja, pohotna reka) ……BOJANA…BRAN…DANA…JUHOR…sve su to danas naši toponimi koje su ovde Kelti ostavili. I naš folklor podseća na irski, a akademik Milovan Danojlić i prof. dr Ranka Kuljić su veliki poznavaoci keltske književnosti.
Antička Grčka svojim umetničkim stvaralaštvom, do danas neprevaziđe-
nim zadivila je svet. Heleni su visoko postavili kriterijume za kvalifikaciju
jednog umetničkog dela, a definiciju pesničke umetnosti delom POETIKA (O pesničkom umeću) ARISTOTEL uvodi i definiše:
Pojam podražaj u svim vrstama umetnosti, naročito pesništvu, pesnički dar, kao i KATARZU, ispoljavanje kroz stihove… Sledi kulminacija podražaja izvođenjem dela pred publikom, a lira je instrument koji često prati glas pri izvođenju ljubavnih pesama.
Otuda termin LIRIKA.
Homerovih sledbenika nalazimo itekako na ovim našim prostorima,
naročito među Dinarcima, starobalkancima u koje se ubraja i moj rod
Vasojevića iza kojeg je sedam vekova trajanja i opstajanja, a nova genetska istraživanja nas vode do 4800 godina unazad. Koincidencija, tragovi predaka su tamo gde i Srbi, tokom devetog veka u Humu-Zahumlju, Travuniji, danas, Nevesinju, Foči, Mrkonjić Gradu, Popovom polju, zaleđu Dubrovnika, okolini Sjenice, među Šarancima i jezeru na Durmitoru.
Ništa lepše ne gane dušu neprodanu nego Njegoševi stihovi kojima nas je opevao:
OJ VASOVO DIČNO PLEME, PERJANICO RAŠKE ZEMLJE zato ne čudi zašto su svoje utočište među nama nalazili preci oca srpske pismenosti Vuka Karadžića i besmrtnog Vožda Karađorđa koji su uvek isticali privrženost i smatrali nas svojim rodom, epitetom, to su VATRENI SRBI.
Kao vid bezrezervne podrške bratstvenicima nastala je i moja pesma:
ZAVET
….Sveti oganj sa Komova obasjajo Sinje more/Sve katune, sedam brda i Primorje Crne Gore/ To je plamen roditelja Raške-zemlje osveštane/ I ISrbina Vasojeva, sina vjere Pravoslavne/ Svi ko jedan braća
moja, blagoverna Voždovima/ Pod zastavom Krsnog hoda, pred Đurdjevim Stupovima/ Svest o tome da smo jedno, kod nas nikad ne posusta/ Mirozrenjem Svetog Save, stegonoše Časnog krsta/Poj molitvu žedna dušo, da napoji srca svima/ POMILUJ NAS, HRISTE BOŽE, NEK SU SVETE VODE LIMA.
Fokus Vesti: Kada se osetili pesnički nerv i da li pamtite prve stihove? Iz čega crpite inspiraciju?
DV: Moj otac je znao često sebi i nama da definiše svoj zivotni uznemir
prikladnim stihovima, obično kada je etika čojstva grubo povređena,
kada ga nepravda učinjena njemu ili drugome zaboli, na primer ovako:
Zlo je vrijeme orla naćeralo da on spava među kokoškama. Naravno, najviše Njegoša: „ Čašu meda još niko ne popi što je čašom zuči ne zagrči. Čaša meda ište čašu zuči, smiješane najlakše se piju“…
Odrastajući u ovom ambijentu, stihove sam pamtio lako i rado, a prvu pesmu iz glave, prateći u mislima zamišljene slike, sam izgovorio majci i mlađem bratu u zimu 1980. godine. Bila je to pesma u tri strofe, koja opisuje zimsku idilu: pao je prvi sneg, zabeleo breg, a dečjoj radosti nema kraja…
Samo jedna reč ili slika je dovoljna da me asocira na nekada doživljeni momenat i ožive slike, a uz njih i emocije.
Moj stvaralački moto glasi: JOŠ NAJLEPŠA PESMA NIJE ISPISANA
Fokus Vesti: Novica Tadić je govorio da smo: odstranili od sebe blagodat Božiju i svetu punoću zamenili rugobom i prazninom , da li ste saglasni sa tim?
DV:Delimično. Čovek je jedino kognitivno biće na svetu, ima um, dakle, urođenu moć spoznaje. Religija je bila i ostaje najjači kohezioni faktor.
Narod Božiji trpi i lažne Mesije, a onda skokoviti, neočekivani obrt, slično ili istovetno prirodnim procesima događa se i u društvu.
I mi smo danas svedoci takvih promena, na primer, Arapsko proleće.
Setimo se i Sokrata, nije se povinovao tiranima po cenu zivota, a svojom smrću je upravo afirmisao život, istinu i slobodu.
Pre Sokrata Buda, prosvećenošću, ukidanjem subjektivnog do Nirvane.
Kako je samo ovde čovekov um dobacio visoko i duboko pojmom čakri, energetskih polja i nivoa, trećim okom, reinkarnacijom.
Jeste danas prisutna kriza identiteta i mnogo više nego ikada se čovek
bavi smislom zivota. A ništa manje nas ne zbunjuje ni fenomen smrti. Svako za sebe treba da definiše šta je život, ali mislim da je čovek bez Boga samosažaljivo siroče.
Trend obezbožavanja je prividan i očekujem vrlo brzo da se prizovemo
pameti i prigrlimo Svetosavlje. Tesla je bio vernik, Đoković iskreni vernik, litije su se potvrdile masovnošću, a najveća blagodet je ta zajednica ljubavi: časne starine, omladina i deca u molitvi i odbrani svetinja.
Dostojevski je ustvrdio: Šta je Rus bez vere, obično đubre.
Čovek snuje a Bog odlučuje.
Razvedrilo…
Mi kao narod uvek smo bili duhovno okrenuti istoku, nekako su nam sudbine povezane, duboki koreni zajedništva u zlu i dobru, pripadništvo istom kulturnom krugu vekovima unazad. Otuda i podozrenje zapadne braće-razbraće prema svemu što dolazi sa istoka i u korenu bi da saseku slovenski potencijal, pa svoj kompleks leče zamenom teza, želeći da promene tok istorije, pripisujući sebi ulogu naprednog zapadnog čoveka.
Iza toga se krije bespoštedna borba za životni prostor, svim sredstvima dakle, a najviše lažima, etiketiranjem, histeričnim ukazivanjem na zlo sa istoka.
Kako je sve paradoksalno u njihovoj konstrukciji, zasnovanoj na lažima:
….Nije Aleksandar Nevski orobljavao njih već Napoleon Moskvu
….Nisu prljavi Sloveni imali megalomanske ideje o gospodarenju svetom nego germanske horde zla, bilo da su hiljadama godina unazad, genetski zadojeni samoljubljem i fobijom…. Uništavali, pljačkali i palili druge. Paradoks je da su u moderno vreme upravo malobrojni, slučajno preostali sinovi domicilnog naroda odigrali ključne uloge u krucijalnim duhovnim i društvenim kretanjima među dominantnim germanskim plemenom, Martin Luter, Volfgan Lajbnic, prvi kancelar ujedinjene Nemačke, Oto fon Bizmark… Zna se ko su Arijevci, njihovo vreme dolazi, i ne samo što su stariji brat, nego što su daleko bolji ljudi.
Fokus Vesti: Da li je smisao življenja (…) videti svet u zrnu peska i nebo u divljem cvetu, držati beskraj na dlanu ruke i večnost u jednom trenu…? ( Vilijam Blejk)
DV:Ovim divnim stihovima otvara se nebo. Toliko iskonskog u pesnikovim rečima.
Prostor i vreme….To zrno peska kao zametak, čestica iz koje nastaje svet, rađa se zivot. I plovi beskrajem Univerzuma.
Divlje je, bujno, kako priroda oko čoveka tako i u čoveku i nikad ne znaš kada će eskalirati…
Ipak je on, naš svet, jedino što imamo, i zato ga treba čuvati i negovati, dok ga imamo.
Smisao jeste i to, DAVATI SVEMU OKO NAS NEKU VREDNOST.
Fokus Vesti: Možete li da se prisetite pesnika/pisaca koji su imali najveći uticaj na Vas?
DV:Zahvaljujući obrazovnom sistemu u JUGOSLAVIJI, sistematičnom i sveobuhvatnom, mnogo toga se naučilo, kao usvojeno znanje (u mom slučaju iz odabrane struke, tehničara za pravne poslove) ili kao upoznavanje sa nastavnim predmetima dovoljnim da prepoznamo materiju i motivišemo se za dalje učenje, studiranje: npr. psihologija, filozofija, logika, latinski jezik, ekonomija…
Od nedeljnih časopisa i dnevnih novina redovno sam čitao: NIN, Sport, Dvoje, Front, Novosti ili Politiku… Već se kupovale knjige, imala lična biblioteka, kutak za čitanje, radni sto. Lista pročitanih knjiga bivala je sve duža, a glad za pisanom rečju sve veća.
Pismeni zadaci su mi bili ocenjeni sa najboljom ocenom, a čitanje knjiga postalo glavna poslastica, naročito prezentna kada bih u društvu puno starijih od mene, uspešno demonstrirao svoju rečitost.
U drugom razredu srednje, pismeni zadatak: VREME U KOJEM ZIVIM…
Uravnotežena i argumentovana kritika društvene stvarnosti postiže takav efekat da profesorica čita moj rad pred profesorima u zbornici škole.
Izdvojio bih autore i pesme koje su me svojom kompozicijom osvojile za sva vremena. Znam ih napamet i rado im se vraćam:
To je Vojislav Ilić …. U POZNU JESEN…Nezaboravna opisna pesme… Jedno vreme proveo sam na selu i doživljavao ove momente, ove slike.
To je Jovan Dučić ….PESMA ŽENI….očaravajuća, bolje ne može, možda drugačije…SINU TUSUĆLJETNE KULTURE…pesma je snažna, angažovana.
Aleksa šantić….EMINA, VEČE NA OSTROGU, senzibilne, neuporedive…
To je Milan Rakić…GAZIMESTAN, DOLAP, SIMONIDA…
To je Miloš Crnjanski….LAMENT NAD BEOGRADOM…nostalgija, poznajem taj osećaj, ne predajem mu se jer mislim da sam onde gde treba da budem. Ne zato što je ovde bolje. Nego se moj dom odavde bolje vidi…
To je Stefan Lazarević, Slovo ljubve : Što oštrovidi um sagledati ne može, ljubav prevazilazi…. Despot je titula u rangu Cara. Prvi put pod njim prestonica Srbije postao Beograd. Glava na severu, srce na jugu…
To je Šarl Bodler i Albatros… prejaka simbolika
To je veliki Rambindranat Tagore, na izvorištu filozofije, religije i mudrosti svekolikog čovečanstva, fascinantan um. Braman… Posetio Beograd dvadesetih prošlog veka. Ugostio ga vladika Nikolaj Velimirović…Tagora kaze: Nešto me vuklo ovamo…Vladika: Krv, koreni…Sve smo svesniji da su Arijevci ustvari Prasloveni i da su pre tri hiljade godina naselili severnu Indiju. Mnogi se vratili, mnogi ostali otuda sanskrit sa trećinom naših reči, mahom sličnim rečima iz današnjeg srpskog…
Ipak se okreće!
Fokus Vesti: U koncertnoj sali grada Soloturna u Švajcarskoj ste 2019. g. obeležili dvadeset godina kreativnog stvaranja predstavljajući pesničku knjigu „Snagom života srce nam tuče“, uz muzičku pratnju Nikole Pešića. Šta ste baveći se poezijom naučili o sebi, a šta o drugima?
DV:Pre svega, supruga i ja, u skladu sa bitnom karakteristikom našeg naroda, bogatom tradicijom, negujemo sabornost. Odazivamo se akcijama naše malobrojne etničke zajednice u težnji da očuvamo svoj kulturni identitet. Od početka smo bili uključeni u sve aktivnosti vezane za izgradnju naše crkve u Belpu pored Berna, raznim humanitarnim akcijama u godinama iza nas, prikupljanja i slanja medicinske opreme, novčanim donacijama. Supruga je skoro dve decenije u upravi Kulturnog udruženja srpskih žena Berna, koje prezentuje našu kulturu pred velikim brojem Švajcaraca, prigodnim programom o lepotama Srbije, njenoj istoriji, duhovnoj baštini i ličnostima koje su povezivale dva naroda, poput Arčibalta Rajsa i Mileve Ajnštajn Marić. To su Dani srpske kulture. Kuriozitet je da su učesnici programa i naši mladi ljudi koji se muzički obrazuju na ovdašnjim univerzitetima i ovim predstavljanjem skreću paznju na sebe, ali i naše potencijale. Jedan od njih bio je i mladi pijanista Nikola Pešić.
Nikoli su ljubavne pesme bile izazov da iskomponuje 42 numere. Raskošni talent i ogromno znanje muzičke literature ovog virtuoza iz klavirske loze Franca Lista doživeo je otkrovenje na prezentaciji knjige, pred publikom, punom salom….Preko stotinu prisutnih.
Naši prijatelji, svojim angažovanjem učinili su da veče poezije u Koncertnoj sali u Soloturnu doživi potpuni trijumf, ne samo kroz perfektnu organizaciju u sali, izuzetnu dekoraciju prostora, bogati apero
već naročito aktivnim učešćem u programu kao moderatori, recitatori, komentatori svojih zapazanja o mom opusu.
Nikome se nije odlazilo, ostali smo do duboko u noć nošeni dostignutom sinergijom emocija.
Fokus Vesti: Živeli ste u mnogim gradovima, često ste se selili, koliko je upoznavanje drugih kultura i običaja imalo uticaja Vaše stvaralaštvo i na Vas lično?
DV:Svaki novi zivotni sadržaj kumulativno deluje na čoveka. Posle nekog vremena, u retrospektivi, kako ta novonastala informacija zri uočavamo njeno dejstvo na mnoge naše stavove. Predubeđenje o mestima i ljudima dođe tako smešno, a novo saznanje podupire zaključak da učeći novo mi menjamo sebe. Putopisi Rastka Petrovića su dobra osnova za ličnu predstavu kako treba otkrivati bogatstvo ovog zemaljskog šara. Koliko god da su temeljne pripreme koje prethode nekom putovanju u nove kulture, na druge kontinente, nema verodostojnosti dok se ne doživi realno, ličnim prisustvom.
I ti mirisi zemlje i boje neba, uzdržanost pri komunikaciji ili neposrednost i sklonost intimizaciji, specifičan govor tela, kišna noć kojoj sledi vrelina tropskog dana, naglašeno napadni smeh, izrazite mačo kreature, traži pravu reč, pravi izraz za doživljeno.
Onda nije teško preneti nadahnuće koje je posledica iritiranosti zgusnutim emotivnim sadržajem. Nedostaje još volja da se zabeleži novonastali poetski zanos što verodostojnijim stihom.
Fokus Vesti: Kakva je budućnost poezije u vremenima populističke književnosti? Vidite li je?
DV:Naravno da će poezija opstati. Kao što posle zime dođu prolećni zraci sunca, iznova nas opčine i podstaknu na nove ljubavi prema životu.
Ništa tako ne slavi i afirmiše zivot kao poezija. Dok god čovek bude imao potrebu za emocijama, postojaće i potreba za poezijom.
Jeste egzistencionalizam uneo nemir u naše napaćene duše, ali svaka bura prođe.
I neće Carstvo pridobiti prozvani nego odabrani. U to čvrsto verujem, iako je u mnoštvu ljudi, novog načina zivota, sve izraženije otuđenosti trenutno sve teže pronaći ČOVEKA.
Fokus Vesti: Šta je, po Vama, svrha stvaranja?
DV:Čovek je sam sebi najveća enigma. Ne može da zaustavi vreme, ali može da ga obeleži. Subjektivna očekivanja od svog bivanja na zemlji su legitimna, ali se njihova zrelost uočavanja prirodnih procesa, po meni, sastoji u aktivnom DAVANJU. Jedino tada energija koja se tim procesom oslobađa u našem mozgu, gde zivot pojmovno i egzistira, zadovoljava premisu ispunjenog zivota
Stvaranje je DAVANJE NAJBOLJEG OD SEBE. Svojevrsna mentalna higijena.
Fokus Vesti: U jednoj pesmi kažete: pesnik sam, zatočenik jezika roda svoga… Da li to što decenijama živite van naše zemlje menja Vaš odnos prema maternjem jeziku? Na koji način osećate da ste „zatočenik“?
DV:TO TREBA MAJKA DA RODI, SVE DRUGO DAR JE BOGA
PESNIK SAM, zatočenik JEZIKA RODA SVOGA
Zatočenik je ovde u prenesenom značenju:
Ja sam u svom jeziku, mislim na njemu i izražavam se na njemu.
Takođe, majka me je rodila sa sklonošću ka poeziji i opsednut
njome taj unutrašnji podražaj u katarzi, Božijem daru, pretačem u stihove.
Fokus Vesti: Može li se, zvezdano nebo koje svaki veliki umetnik nosi u sebi, kako je to tvrdio Nastasijević, objasniti stihovima?
DV:Večeras su zvezde očarale nebo, u Beskraju smerne, kao da se stide
ČEDNOST, ČISTOTA I NEVINOST!
Nebo je, za mene, više kao premisa da čovek moze i treba da bude bolji, nalik Bogovima.
Ne ulazeći u dileme, da li nas misli vode Panteizmu ili egnostička doza sumnje traganjem za još nekim dokazom, tek imamo razloga da smo fascinirani Božjom tvorevinom, a da je čovek jedan njen deo.
Fokus Vesti: Objavili ste pesničku knjigu „Duša žene“ (Prometej), uz nju je snimljen i cd sa Vašim stihovima i na taj način ste pružili čitaocima nesvakidašnje zadovoljstvo da i slušajući uživaju u Vašoj poetici. Zašto ste se odlučili za takav naslov, da li je moguće spoznati dušu drugog čoveka, ako jeste, na koji način?
DV:Aristotel je zaključio da su čovek i žena DVA TELA – JEDNA DUŠA
Ta simbioza dvaju duša prethodi telesnom spoju i inicira stimulativne procese hemijsko- energetske prirode, kako mozga tako i tela.
Za mene je to demonstracija i afirmacija zivota, što prirodno i primarno ima za cilj ovaj duhovno-telesni spoj, RAĐANJE NOVOG LJUDSKOG BIĆA.
U tom prirodnom procesu kroz glorifikaciju žene i njene prirode čovek ukazuje na njen značaj u njegovom zivotu, ona je i majka i sestra i ljubavnica… Jednom rečju, predmet obožavanja… Večita je potreba za otkrivanjem njene duše, jer zivotu daje neopisivu mističnost i strast.
Ne nemoj mi prići, želim iz daleka, da volim i ljubim oka tvoja dva, otkriva svoju tajnu duše naša Desanka Maksimović. S druge strane je muški monolog, Rabindranat Tagore joj šapuće: ČEZNEM DA TI KAZEM…
Ta uzburkanost naših čula, vezana za proces adolescencije, tako bitna, jedinstvena i neponovljiva, prožima sve u nama, a period mladosti čini najmilijim u riznici čovekovih sećanja. To je i poziv svima u pesničkom
maniru: OSTANIMO VEČNO MLADI, VOLIMO-UPRKOS SVEMU.
I jeste tako: Što oštrovidi um sagledati ne moze, ljubav prevazilazi…
Fokus Vesti: Da možete da odaberete samo jedan stih koji bi najbolje oslikao Vaš život, za koji stih biste se odlučili?
DV:Ne sudim ČOVEKU, ne bavim se zlima,
Posvećen sam BOGU u dobrim ljudima.
Bog je stvorio čoveka po svom obličju, tako da toj Božjoj kreaciji ne možemo suditi, već njegovim nedoličnim delima.
Zloba, pakost i ljubomora (pomračenog uma) je uzrok nesreće, kako osobi koja je njome opsednuta tako i po štetnim posledicama koje namerno drugome nanosi.
U Starom zavetu (Knjiga postanja) to je priča o Avelju i ljubomornom Kainu-bratoubici. Ovde su plastično prikazane glavne čovekove slabosti… Oduzimajući drugome život kao najveću vrednost, obesmislio je i svoj.
Biologija nas, pak, uči da se bespoštedna borba na život i smrt vodi upravo između jedinki iste vrste…Borba za životni prostor u drugom svetskom ratu kojoj prethodi rađanje fašizma u Italiji i Nemačkoj poljuljala je skalu prioriteta.
A bolesna ideja da su Germani viša rasa samo nas vratila na početke, u Stari zavet i zidanje Vavilonske kule.
Naš misleći um, Tesla, je zaključio : Od svakog trenja, čoveku neznanje škodi najviše.
Fokus Vesti: Šta Vas osim pisanja nadahnjuje?
DV:Otvorenost srca i uma.
Fokus Vesti: „Videti dobro, držati se njega – to je jedini produktivan put“, rekao je Petar Mamonov. Šta je za Vas produktivan put?
DV:Misaono – refleksivnim pesmama pokušavam da rešim mnoge svoje dileme… U ovom procesu emocije su svedene na minimum, a sva mentalna snaga uma ima tendenciju da pređe u viši nivo kroz proces spoznaje razuma, saznanje… Misaoni tok ubrzava, svi parametri za definisanje zadatog ili rešenje problema su uključeni. To je za mene produktivan put. Vrhovno Dobro je MUDROST, krajnji cilj produktivnih puteva.
Fokus Vesti: U pripremi je i pesnička knjiga „Agape“. Po stilu i temama ona se podosta razlikuje od Vaših prethodnih knjiga. Agape je, kao što znamo, reč koja vodi poreklo iz grčkog jezika, a označavala je večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi, dakle hrišćansku ljubav. I Apostol Pavle nas opominje na to da sad ostaje vera, nada, ljubav, ali je ljubav najveća (1.Kor.13, 13).
Da li je u savremenom društvu zapostavljena duhovnost?
DV:U velikoj meri. Kroz tehnološki napredak koji je postao sam sebi cilj, čovek je postao roba sui generis , ŽIVI U STRAHU OD BUDUĆNOSTI JER NE KONTROLIŠE SADAŠNJOST, veštačka inteligencija dobija na značaju, a u ime čoveka krenulo se putem koji će se kad-tad pokazati apsurdnim.
Moderno ne znači i bolje, a obrazac za uspeh dolazi od društava koja su prigrabila moć sile, a ne argumenata. O svom jadu svak se zabavio, a nešto se iza brda valja.
Interesantno je da progresivne snage lako odbace autoritet mislećeg uma, svedu ga na podanika u novoj konstrukciji kule od karata, globalizmu, ili pripremi za ustoličenje novog Nimroda. Već viđeno.
Fokus Vesti: Da li i dalje za suštastvom tragate kako ste napisali u knjizi Agape?
DV:Da, koristim znanje da steknem saznanje koje oslobadja:
Ne nadam se ničemu (jer čuda ne postoje, sve ima svoje objašnjenje), ne bojim se ničega (kraj nečega je novi početak, ko zna zašto je to dobro?) , ja sam slobodan!
Autor intervjua: Valentina Novković
O PISCU
Dragan Vukašinović je rođen 25. oktobra 1968. Godine u Đakovici, Metohija. Najranije detinjstvo proveo je u Nemačkoj, osnovnu i srednju školu završio je u Kruševcu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Zadnjih dvadeset godina živi sa porodicom u Švajcar- skoj gde je član Literarnog kruga Zlatno pero iz Ciriha. Oduvek se interesovao za humanističke nauke, posebno za istoriju, filosofiju i liriku. Sećanja, ljubav, ljubav prema porodici, prijateljima i svojoj zemlji, kao i bogata istorija srpskog naroda bili su mu inspiracija za knjige poezije SNAGOM ŽIVOTA SRCE NAM TUČE (Prometej – Novi Sad, 2018) i DUŠA ŽENE (Prometej – Novi Sad, 2019)