ELDAR AHADOV: Sadašnjost je uslovna senka prelaska budućnosti u prošlost

 

Fokus Vesti: Stihove ste počeli da pišete sa sedam godina, koje teme su bile interesantne dečaku u tom uzrastu, da li se sećate o čemu su bili prvi stihovi?

  1. E. Ahadov: Prvi dečji stihovi su sa stanovišta profesionalizma najnesavršeniji i najneuspešniji, jer pisac još nema iskustva, ali iz nekog razloga me upravo o njima novinari pitaju već trideset godina zaredom. Kao da ne mogu ništa više da napišem i čitavom svetu pročitam osim te prve pesme. Zar zaista svi žele da se uvere da sam loše pisao prve stihove? Naravno, loše. Nisam siguran da su prve pesme Puškina ili Šekspira bile remek-dela svetske klasike. Uopšte nisam siguran u to. Možda ovo pitanje ima neke veze sa mnom? Paradoksalno, najčešće se od mene traži da citiram upravo ono što sam napisao 2. maja 1968. hemijskom olovkom na poleđini kuhinjskog ormarića naše porodice. Ali, neću ih citirati iznova i iznova celog života do dana kada umrem. Tog dana mi je do punih osam godina nedostajalo dva i po meseca. Prva pesma bila je emotivna reakcija na nastup vojnog orkestara, koji je svirao marširajući primorskim trgom posle prvomajskih demonstracija. Sunce, more, svetlucavi timpani i trube, bubnjevi, muzičari obučeni u svečane vojničke uniforme koji marširaju s jedne na drugu stranu. Inače, moji prvi stihovi su bili praćeni ilustracijama muzičara koji marširaju, sunca iznad njihovih glava i mora u blizini. Moje naredne pesme iz detinjstva bile su o zečevima. Mojoj učiteljici su se dopale.

Fokus Vesti: 1992. godine učestvovali ste na prvom regionalnom pesničkom konkursu i postali njegov pobednik, od tada ste napisali više od 60 knjiga poezije i proze. Koji su pesnici (pisci) tokom Vašeg stvaralačkog sazrevanja imali najveći uticaj na Vas?

  1. Ahadov: Godine 1992. imao sam već 32 godine, vreme odrastanja je završilo mnogo ranije, ali nikada nisam zanemario pouke majstorstva iskusnijih pisaca i pesnika kojima je pisanje profesija. Uvek sam voleo i volim sve dobro napisane i kompetentne pesme, bez obzira na njihovo autorstvo. U različitim periodima nešto mi je bilo bliže, nešto manje blisko, ali sam u jednom imao sreće:

imam prirodno, poput muzičkog sluha za muzičare, osećaj za talentovane pesme. Možete me nazvati osrednjim genijem milijardu puta, moje mišljenje o ovom osrednjem zbog tuđeg mišljenja se neće promeniti. I obrnuto. Čak i ako se ceo svet ogluši o genijalnost, to me neće naterati da se predomislim. Moji književni učitelji, vodiči u svet književnog stvaralaštva hronološkim redom bili su:

– Galina Petrovna Tiha (u školskim godinama sam pohađao književni kružok bakuske gradske pionirske palate, 1975-77);

– Mihail Davidovič Jasnov (književni studio lenjingradskog rudarskog instituta, 1978-83);

– Vladimir Azimovič Kafarov (Baku, književno udruženje “Rodnik”, 1983 – 86);

– Eduard Ivanovič Rusakov (književno udruženje pri Gradskoj palati kulture Krasnojarsk, 1986 – 90).

Dopisivao sam se sa Bulatom Okudžavom, Mihailom Dudinim, kritičarkom Inom Ivanovnom Rostovcevom, direktno komunicirao sa Timurom Kasimovičem Zulfikarom i Viktorom Petrovičem Astafjevom.

Fokus Vesti: „Kada se osećamo loše, ne stidimo se Boga. Stidimo ga se kada se osećamo dobro“, napisao je davno A. Solženjicin. Da li je vreme u kome živimo vreme duhovne krize, koliko se duhovnost može izgraditi u svetu koji ceni materijalne vrednosti? Da li je to vezano za pojedinca ili društvo?

  1. Ahadov: Nema pesnika bez Boga. I kada je čoveku dobro i kada mu je loše. Bog je pored čoveka. Bliske su mi reči Astafjeva da pesnicima i muzičarima nisu potrebni posrednici između njih i Boga. Oni direktno komuniciraju. Ja sam pesnik, nisam sveštenik, ako volite Boga, neću vam uzeti novac. Volite.

Duhovnost ne treba graditi. To nije veštačka građevina, nije hidroelektrana i nije kosmodrom. Ona ili postoji, ili … Ne želim da pričam o tužnim stvarima. Materijalne vrednosti treba da služe čoveku, a ne on njima. Novac je prilika da budete manje ograničeni u mogućnostima. Međutim, više puta sam se uverio: nedostatak novca je samo razlog da ne ispunite svoje snove. Ako nešto zaista želite, uradićete to, čak i ako trenutno nemate ni peni u džepu. Glavna stvar je da postoji želja.

Fokus Vesti: „Onaj ko osećanja pretvara u reči i prožet јe ljubavlju prema stvarima postaje Korifej poezije“, smatra Macuo Bašo, šta je za Vas poezija, koja je uloga pesnika, na koji način može da utiče na čovečanstvo?

  1. Ahadov: Jezik poezije je jedan, jer je jezik slika i osećanja. A ako u našem ovozemaljskom postojanju postoji neki smisao, onda je to u poeziji, muzici i slikarstvu, u stvaralačkom sagledavanju stvarnosti, a ne u broju, na primer, proizvedenih i pojedenih kobasica ili popijenih flaša mleka.

Čovek je izvor duhovnosti i u tom smislu – uzrok zvezdanog neba. Pesnici to prvi osećaju. Oni nisu samo verbalni, već i vitezovi muzike, majstori slikarstva i skulpture, pristalice bilo koje vrste stvaralaštva… Verujem da ljudi koji govore i pišu poeziju na različitim jezicima umeju da razumeju zajednički jezik poezije, jezik umetničkih slika je najobičniji jezik čitavog čovečanstva, drevniji od jezika pisanja i govora, jer je čovek počeo da ima pravo da se zove čovek od trenutka kada je prvi put osetio lepotu sveta, bez obzira na bilo kakvu ličnu telesnu materijalnu korist i osetio veliku radost života. U tom trenutku se rodila prva poetska, neutilitarna (jedi, spavaj, množi) percepcija sveta! Pre rođenja pisanja! I to još pre rođenja usmenog govora! U tom trenutku, kada se rodila poezija, prvi čovek se pojavio na planeti Zemlji i odvojio se od divljeg haosa i osnovnih životinjskih nagona! Svi pesnici su mi dragi, ma kojim jezicima da govore. Jer, poezija nisu samo reči, već i pauze između njih. Pesnik je odnos prema životu i prirodi. Pesnik je ranjivost i iskrenost. A za ove osobine verbalni govor, ako je važan, ipak nije jedino po čemu se poezija razlikuje od svega ostalog. Jednom mi je pala na pamet sledeća misao: pišem poeziju na ruskom, jer ga znam bolje od drugih jezika. Ali, da uopšte ne znam ruski, ipak bih postao pesnik – na bilo kom drugom jeziku koji bih savladao bolje od drugih. Mislim da i drugi pesnici mogu da kažu isto za sebe: ako su pesnici, onda su prvo ljudi, pa pesnici, pa tek posle toga – Rusi, Englezi, Francuzi, Kinezi, Arapi i tako dalje. Odnosno, pesničko osećanje ljudskoj duši bliže je svom specifičnom nacionalnom sadržaju. Evo šta je jedan od najautoritativnijih pesnika sveta, profesor Univerziteta Kembridž, Ričard Berengarten, odgovorio na moje rezonovanje: „Dragi Eldare! Slažem se sa tobom sto posto oko univerzalnosti poezije. Napisao sam potpuno istu ideju o pisanju na engleskom. Srdačan pozdrav, Ričard.“

Fokus Vesti: Vaše bajke su prevedene na mnoge jezike sveta, a sa zadovoljstvom ih čitaju i odrasli i deca. Među najpoznatijim autorima bajki (Hans Kristijan Andersen, braća Grim, Šarl Pero, Astrid Lindgren, Aleksandar Sergejevič Puškin, Pavel Petrovič Bažov) nalazi se i Vaše ime.

Šta deca ili odrasli mogu naučiti iz Vaših bajki? Da li je dovoljno samo da želimo ili da se borimo za ono što želimo?

  1. Ahadov: Dovoljno. Glavno je zaista želeti i biti na strani Boga. Onda je svako ko je protiv tebe, očigledno, gubitnik, jer ti si sa Bogom, a oni nisu. I da ih ima milion, a ti si jedan, ali si sa Bogom. A zajedno sa Bogom – brojčana superiornost je na tvojoj strani…

Fokus Vesti: U Vašim knjigama uživaju čitaoci svih uzrasta. Često idete u biblioteke i čitate pesme, priče, bajke… Koja pitanja Vam postavljaju čitaoci, ima li pitanja na koja ne znate odgovor?

  1. Ahadov: Postoje pitanja na koja tinejdžeri zbog svoje mladosti i neiskustva čekaju konkretan i nedvosmislen odgovor, koji ne postoji i ne može biti jedan za sve. Na primer, pitanje: „Šta je smisao života?“ Pametna deca su mi postavila ovo pitanje više puta. Ali, odrasli će me razumeti: ne postoji nedvosmislen odgovor na takvo pitanje, jedan za sve. Svako ima svoj. I svako da je odgovor ispravan ili ne.

Fokus Vesti: Dobitnik ste mnogih značajnih književnih nagrada u svetu. Šta nagrade znače za pisca, da li je važno dobiti ih na početku stvaralaštva, mogu li biti kontraproduktivne?

  1. Ahadov: Nagrade imaju različita značenja. Ostale nagrade za drugo, pa i treće mesto stavljam više od onih za prvo. Nagrade dobijene u najtežoj borbi sa uvaženim i vrednim pesnicima uvek su bile i biće dragocenije od drugih. A nagrade dobijene samo zbog toga, samo da bismo zadovoljili svoj ego… to je sasvim drugo.

Fokus Vesti: „Ima ljudi koji ceo život kukaju kako loše žive. I zaista loše žive i kada imaju sve za dobar život. A ima ljudi koji uvek dobro žive, čak i kada nemaju ništa“, napisali su u knjizi „Postojanje“. Niče je verovao da „čoveka čine nesrećnim ili srećnim samo njegove misli, a ne spoljašnje okolnosti. Kontrolišući svoje misli, on kontroliše svoju sreću.” Šta je za Vas sreća, put ili osećanje?

  1. Ahadov: Zar put ne rađa nova osećanja? Sreća je uvek u putu.

Fokus vesti: „Svako od nas ima vremeplov: ono što nas vodi u prošlost su sećanja; ono što vas vodi u budućnost su snovi“, rekao je H.G. Vels. Kakav je Vaš odnos prema vremenu?

  1. Ahadov: Svaki najmanji vremenski period može se podeliti na pola: u jednom njegovom delu biće prošlost, u drugom – budućnost. Sadašnjost je uslovna senka prelaska budućnosti u prošlost. Senka je neuhvatljiva. U fizičkom smislu, senka nema širinu. Budućnost odmah postaje prošlost, što znači: sadašnjosti nema. Sadašnjost je mesto gde se budućnost trenutno pretvara u prošlost.

Fokus Vesti: Vaša su dela prevedena na mnoge jezike sveta, zastupljeni ste u mnogobrojnim pesničkim antologijama, i sami ste vrstan prevodilac. Kakvom izrazu su sklonije vaše kolege u svetu, postoji li nešto zajedničko za sve koji pišu?

  1. Ahadov: Da, to je ljubav prema onome o čemu piše. Bez ljubavi nema ničega.

Fokus vesti: Od koga da krenemo da popravljamo svet, od drugih ili od sebe? 

  1. Ahadov: A treba li ga popravljati i pre trenutka u kom smo shvatili da je on, zaista, takav kakav jeste? Da li ste sigurni da smo to već odlučili? Ja – nisam siguran.

 

Autor intervjua: Valentina Novković

 

Eljdar Ahadov (1960), pesnik i prozni pisac , član Udruženja književnika Rusije i drugih književnih organizaija Rusije, Ukrajine i Azerbejdžana, član Ruskog geografskog društva, član međunarodnog Pen kluba, kopredsedavajući Književnog Saveta skupštine Evroazije. Autor je šezdeset knjiga poezije i proze, dobitnik mnogobrojnih značajnih književnih nagrada u Rusiji i svetu.