Izložba u Galeriji RTS-a:
„Diplomata Petra I Velikog: Sava Vladislavić Raguzinski“
Radio Televizija Srbije, osim što ima televizijske i radijske programe, ima i bogatu muzičku produkciju i dobru izdavačku delatnost. Povremeno, u Galeriji RTS-a, u tri izložbena prostora, održavaju se veoma zanimljive izložbe.
Zahvaljujući realizaciji službe Baština, ovog leta (od 8. jula do 10. septembra 2021. godine) možete pogledati zanimljivu dokumentarnu postavku o grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom. Ova izložba je posvećena i sećanju na rano preminulog pisca i vrhunskog pravnika Vladimira Davidovića koji se posvećeno trudio da predstavi život grofa Save, predat zaboravu, i vrati mu zasluženo mesto u istoriji Srbije. Nažalost, Vladimir Davidović nije doživeo otvaranje ove izložbe koja je trebalo da se održi prošle godine, ali je odložena zbog pandemije korone. Koautor izložbe je Branko Vukomanović, potomak grofa Save Vladislavića. Zasluge za otvaranje ove izložbe pripadaju i Nikoli Mirkovu, direktoru Galerije RTS-a. Izložba se može pogledati svakoga radnog dana dana od 10 do 20 časova, a subotom do 15 časova.
Desno od ulaza u zgradu RTS-a nalazi se plakat koji nas obaveštava o izložbi, i na njemu vidimo naočitog senzualnog muškarca, gospodskog držanja i odela. To je grof Sava Vladislavić Raguzinski. Ova izložba nas vodi kroz život jedne raskošne ličnosti, mudrog diplomate, pametnog trgovca i ekonomiste, čoveka hrabrog i avanturističkog duha, savetnika i diplomate ruskog imperatora Petra I Velikog. Sava Vladislavić je potekao iz srpske plemićke porodice, Rođen je u Hercegovini, u okolini Gacka, 1699. godine. Mladost je proveo u Dubrovniku, gde je stekao zavidno obrazovanje i trgovačke veštine. Otuda i nadimak Raguzinski (Dubrovnik se u srednjem veku zvao Raguza).
Neposredan povod za otvaranje ove izložbe je obeležavanje 300 godina od izvođenja opere ,,Istina u iksušenju“ koju je poznati barokni kompozitor Antonio Vivaldi posvetio svom meceni, grofu Savi Vladislaviću. Na početku svoje posvete Vivaldi je napisao: ,,Ekselencijo, kome bi trebalo posvetiti ovu dramu, do samo Vama, prepoštovani gospodine, jer primivši me tako velikodušno u svome domu u prvim danima njenog probnog izvođenja, ljubazno ste pokazali da je uzimate pod svoju zaštitu; zbog čega se, bez daljih molbi da se zauzmete za dozvolu iste, Vašoj ekselenciji, njenom zaštitniku, posvećuje… Na jednom od plakata, uz fotografiju Antonija Vivalldija, stoji faksimil ove posvete, koja se čuva u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a tu je i prevod na srpski jezik.
Kroz veliku i dobro osvetljenu Galeriju prolazimo sa utiskom da listamo knjigu, bogato opremljenu dokumentima, slikama i crtežima. Na zidovima, jedan za drugim, otvaraju se listovi sa kojih možemo da čitamo o bogatom životu ovog diplomate i ekonomiste, Srbina, cenjenog u svetu, koga smo nemarom, nebrigom ili potrebom da više mesta bude za neke druge ljude, zaboravili, gotovo izbrisali iz svoje istorije. Naša kultura pamćenja je neoprostivao loša. Donedavno, o grofu Savi postajao je samo zapis Jovana Dučiča, pesnika koji je bio izdanak loze knezova Vladislavića. ,,Sava Vladislavić je bio tipični izrast svog rodnog kraja: oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog, što predstavlja karakter Hercegovca u poznatoj ravnoteži između njegovih pozitivnih i negativnih osobina, i sa njegovim, skoro jelinskim, osećanjem mere. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac više nego Balkanac, čovek mašte koliko i realist, i čovek sna koliko i pozitivni stvaralac“, zapisao je Jovan Dučić.
Izložba u RTS-u sadrži više od sto eksponata, skica, crteža i fotografija artefakata koji se prvi put predstavljaju srpskoj publici. To je mali deo, ali i supstrat velike izložbe koja je 2009. godine, povodom 350 godina od rođenja grofa Save Vladislavića održana u Sant Peterburgu, u biblioteci koja nosi ime Jeljcina.
Na izložbi saznajemo da je ,,najmoćniji Srbin posle Cara Dušana“, u Turskoj, Veneciji i Francuskoj osnovao je jaku trgovačku mrežu baveći se uglavnom prodajom duvana. U Carigradu je stekao značajnan imetak baveći se trgovinom. Tamo je, zahvaljujući vaseljenskom patrijarhu, upoznao ruske poslenike. Baveći se trgovinom prikupljao je nepohodne informacije za Rusiju, koja je u to vreme jačala i već izašla i na Baltičko i na Crno more. Razvijao je i prvu rusku obaveštajnu strukturu. Njegov rad ,,Proučavanje puteva Crnim morem“, koji je poneo u Rusiju, Petru Velikom na dar, sadržao je mnogo značajnih podataka, detaljne opise luka, garnizona i naoružanja i lokacija mornarice. Sava Vladislavić se smatra osnivačem Ruske obaveštajne službe.
Od Petra Velikog dobio je povlašćen status za trgovinu, a 1722. godine najviše dostojanstvo, plemićku titulu. U vreme Petra Velikog Rusija je znatno ojačala i postala velika svetska sila, a za to velike zasluge pripadaju i Savi Vladislaviću.
Kao čovek od velikog poverenja Petra Velikog, a kasnije i Katarine I, koja mu je dodelila titulu grofa, bio je treći ambasador Rusije u Kini, gde je boravio nekoliko godina. Za to vreme uspostavljena je granica između Rusije i Kine, koja sa malim izmenama postoji i danas. Na krajnjem jugu ove republike, na granici sa Mongolijom nalazi se grad Kjahta, koji je osnovao Sava Vladislavić u čast Svetog Save. Grad je nazvao Trojicosavsk, i u njemu sagradio Trojicosavsku pravoslavnu crkvu. U ovom gradu se svake godine u čast osnivača održavaju bogati programi. Zahvaljujući Nacionalnoj biblioteci Republike Burjatija i Predstavništvu Ministarstva spoljnih poslova Rusije u gradu Ulan Ude, možemo pogledati ovu izložbu.
Na izložbi možemo videti i nekoliko dokumenata iz Arhiva spoljne politike ruske imperije, a takođe i dokumenta iz Ruskog državnog arhiva drevnih akata koji se odnose na službu Save Vladislavića u Ruskoj federaciji, Turskoj, Kini, Moldaviji.
Saznajemo da je Sava Vladislavić imao zasluge i za veliku rusku kniževnost. Crni rob iz Etiopije, koga je otkupio na carigradskoj pijaci i doveo Petru Velikom na poklon, pradeda je je velikog ruskog pesnika Puškina. Hanibal je bio verni pratilac grofa Save na njegovim putovanjima na istok. Zahvaljujući zalaganju grofa Save Vladislavića, knjiga ,,Kraljevstvo Slovena“, Mavra Orbina, koja je u to vreme bila najcelovitija istorija balkanskih naroda, prevedena je sa italijanskog na ruski jezik.
Sava Vladislavić nikada nije zaboravio narod iz koga je potekao. Početkom XVIII veka, zahvaljujući zalaganju Save Vladislavića, car Petar Veliki je poslao u Sremske Karlovce učitelja Maksima Suvorova, koji je doneo prvu gramatiku i bukvar. Sremski Karlovci su već bili centar srpske duhovnosti, a kasnije su postali i centar srpske pismenosti.
Uvek u srpskoj službi, on je bogato darivao srpske manastire: Žitomislić, Tvrdoš, manastir Savinu u Herceg Novom. U riznici Manastira Savina čuva se portret cara Petra Velikog i carice Ane, a u maloj crkvi u Toploj dragocen krst sa posvetom Save Vladislavića. U Hramu Uspenja presvete Bogorodice u Manastiru Savina u Herceg Novom sebi je namenio grobno mesto, a u naosu crkve sv. Đorđa u Toploj – svojoj majci. Tu se nalaze dve identične grobne ploče, iako su oboje su sahranjeni u Blagoveštanskoj crkvi Lavre Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu.
Na jednom od panoa ove izložbe možemo videti i crteže palata u kojima je živeo grof Sava Vladislavić sa porodicom. Bio je bogat čovek, oženjen Venecijankom iz veoma ugledne porodice sa kojom je imao tri kćeri. Nažalost, one su rano preminule. Na mestu na kome je bio Zimski dvorac, službena rezidencija ruskih imperatora, gde se sada nalazi muzej Ermitaž, grof Sava Vladislavić je imao svoju palatu. U Moskvi i dan danas postoji zdanje u kome je bila palata Raguzinskih.
U bibliofilskoj ediciji RARA, zahvaljujući RTS-u i gospodinu Nikolu Mirkovu, objavljen je u malom broju primeraka reprint knige Save Vladislavića ,,Tajna informacija o snazi i stanju kineske države“ iz 1731. godine, koju je preveo i priredio Vladimir Davidović. Primerak ove knjige može se videti na izložbi.
Savi Vladislaviću podignuti su spomenici u Sremskim Karlovcima, Gacku, u Herceg Novom, Šliserburgu u blizini Petrograda i u gradu Kjahti, koji je osnovao. Velimir I. Ivanovič napisao je roman ,,Durbin grofa Save Vladislavića“. Na izložbi možemo videti i reprodukciju portreta Save koju je uradio za korice svoje knjige. Takođe, tu su i stihovi epske pesme posvećene Savi Vladislaviću. Pošta Republike Srpske je 2018. godine u Banajaluci objavila poštansku markicu sa njegovim likom. Kompozitor Svetislav Božić je komponovao operu njemu posvećenu.
Posle posete ovoj izložbi ostajemo začuđeni i postiđeni činjenicom da o ovako značajnoj ličnosti donedavno nismo gotovo ništa znali, i istovremeno, zahvalnost RTS-u koji programima, radio-emisijama, u svojoj izdavačkoj delatnosti, pa i na ovakvim izložbama, podseća na zaboravljene ličnosti čiji je doprinos istoriji i kulturi nemerljiv, istovremeno utičući da naša ,,kultura pamćenja“ bude bolja.
Autor kolumne: Gordana Simeunović