GOTOVUŠA – SIMBOL SRPSTVA NA KOSMETU
Selo Gotovuša, ušuškano je između voćnjaka i proplanaka Šar-planine podsećajući tako na dete koje je majka zaljuljala i ušuškala u mekane i mirisne plahte da ne nazebe. Na 750 metara nadmorske visine, tu živi oko 1300 meštana srpske nacionalnosti. Tople dane ovog čarobnog sela oni koriste da privedu kraju poljoprivredne radove i pripreme drva, jer zima ovde zna da bude jaka i duga. A vreme je ovde neprevidivo. Za samo sat vremena promene se ovde sva četiri godišnja doba.
I pored komplikovane političke i bezbednosne situacije u kojoj žive, Gotovušani su gostoljubivi, raspevani i uvek spremni na šalu. O svom selu pričaju ushićeno i sa mnogo ljubavi.
Kako saznajemo, svoje ime selo je dobilo po gotovim, razrađenim poljima i obradivim njivama koje su prvi meštani zatekli na ovom mestu.
Zato se i danas u Gotovuši skoro svi bave zemljoradnjom i malinarstvom. Malina je zasađena na više stotina hektara, bogato rađa i prodaje se na domaćem i stranom tržištu.
Pristigne ovde na hiljade turista godišnje, a razlog tome je blizina Ski centra na Šar-planini. Marko iz Gotovuše nam priča da se najčešće obilaze crkve iz 14. veka ali i čuveni Krst koji predstavlja najveću znamenitost i simbol ovog sela.
U pisanim dokumentima Gotovuša se prvi put pominje 1331.godine u jednoj od povelja srpskog cara Dušana Silnog. Po narodnom predanju tu su neko vreme čuvane mošti srpskog cara Uroša Nejakog, ali su kasnije prenesene u manastir Jazak na Fruškoj gori.
Na uzvišenju Čuka nalazi se simbol i zaštitni znak Gotovuše, Krst visok 6 metara. Po narodnom predanju, u selu su se rađala zdrava deca koja su se kasnije razboljevala, pa su meštani zbog toga tražili savet od lokalnog sveštenika šta im je činiti. On im je rekao da upregnu dva vola blizanca koji će vući plug, a da na mestu gde budu zaorali tu i završe krug, pa izoru brazdu oko celog sela i da u centru kruga naprave Krst. Meštani su tako i uradili i napravili krst od kamena koji su dovlačili iz reke. Tako je krst sačuvao Gotovušu i decu u njoj. Opstade selo sa Krstom i danas kada nijedan Srbin nije siguran na Kosmetu.
Iako je od oslobođenja Gotovuše od turskog ropstva 1912.godine prošlo više od jednog veka i situacija se ponovo drastično promenila, srpski narod i dalje ne napušta svoja vekovna ognjišta, bez obzira na političke okolnosti i teske uslove.
„Što se bezbedonosnih uslova tiče, sada i nema konkretnih problema, najgore je prošlo još 1999. godine, posle završetka ratnih sukoba. Živi se, nekako. Ali, ljudi su odlučni da ne napuštaju svoje domove“, odlučno tvrdi Milan Savić stanovnik Gotovuše.
Kada uđete u selo Gotovuša, videćete u samom centru mesta česmu, podignutu 1928.godine. Namenjena je od davnina putniku namerniku koji tu zastane da bistrom i hladnom planinskom vodom utoli žeđ. Oduvek su se kraj česme okupljali i mladi i stari u smiraj dana, kad se poslovi i u kući i u polju završe. Tako je bilo nekada tako je i danas.
Česmu su podigli meštani,a predsednik sela tada je bio učitelj Rajko Urošević po kome škola u Gotovuši danas nosi naziv. Začetnik razvoja turizma na Šar planini bio je Stojko Dobrosavljević iz Gotovuše. Po njemu je prvi turistički objekat na Šar planini poneo naziv “Stojkova kuća”. Gotovuša je danas moderna varošica na Šari, i predstavlja pravi dragulj opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosmetu. Ukoliko vas put nanese u ove krajeve, ne zaboravite da posetite ovo prelepo selo, upoznate se sa meštanima, pogledate predivan krajolik, zastanete i pomolite se kod Krsta, obiđete pravoslavne svetinje i uverite se u gostoprimstvo čestitih Gotovušana.
Tekst: Saša Radić, Dejan Grujić