JERUSALIM – grad greha

U Starom zavetu, Jerusalim se nazivao prostitutkom kojoj je potrebno pročišćenje božanskom kaznom. Njegova degradacija bila je u suprotnosti s njegovom prvobitnom odanošću veri: “Kako je verni grad postao bludnica, ona koja je bila puna pravde!“, govorio je prorok Isaija. Sveti Jovan je primenio epitet “prostitutka obučena u finu tkaninu, ljubičasto i crvenu, ukrašenu zlatom, draguljima i biserima!“, objašnjavajući da je Jerusalim poput idola koga obožavaju i Vavilon i Rim i bilo koja velika, urbana sredina.

Slično mišljenje imali su i rabini u petom veku nove ere, koji su smatrali da je neoženjen čovek koji se nije predao strastima u velikom gradu, bez sumnje, previše pobožan čovek.

Isto tako, monasi iz Nitrije u Egiptu i oni iz Judejske pustinje u Palestini, gledali su na Jerusalim kao na grad pun iskušenja i greha. Velike luke koje su bile povezane sa Aleksandrijom i Bejrutom, a onda i sa Jerusalimom, pružale su krčmarima i prostitutkama kosmopolitsku klijentelu, bili da su to obični građani, putnici ili hodočasnici.

 

Na ulicama

 

Vizantijski erotski epigrami, naročito oni iz šestog veka, opisuju susrete sa prostitutkama na ulici. Vijugave, mračne uličice starog grada Jerusalima bile su izuzetno pogodne za traženje jeftinih ili skupih prostitutki. One su se nalazile ispod lukova koji su povezivali ulice svetog grada, ili su hodale gore – dole po glavnom trgu.

Međutim, u malim gradovima u Palestini, trgovi, a ne ulice, su bili omiljena mesta za prostitutke. Rabin Juda je lepo primetio: “Što su ovo Rimljani dobro uradili! Izgradili su ulice, mostove, podigli kupatila!“. Rabin Jose je ćutao. Rabin Simeon bin Johaj je odgovorio: “Sve što su napravili, napravili su za sebe. Gradili su pijace, a tu su se nalazile bludnice, kupatila su im služila za podmlađivanje, mostovi su bili tu da bi naplaćivali putarinu“.

 

Kod kuće

 

Neke prostitutke su radile kod kuće. Moglo je to da bude u njenoj kući, kao što je to radila Marija Egipćanka, čiji je život u šestom veku opisao Sofronije, poslednji jerusalimski patrijarh, pre arapskog osvajanja. Takođe, radile su i za one koji su ih plaćali.

Iz spisa o zakonodavstvu cara Justinijana I iz sredine šestog veka, jasno stoji je da je obezbeđivanje smeštaja bilo deo dogovora koji su naručioci usluga iz Carigrada sklapali sa očevima mladih devojaka sa sela, koje su se kupovali na obodima grada.

Smeštaj devojke nije nužno značio kuću, a često je bio manja ili veća koliba, ili soba. Vizantijske prostitutke su bile su prebačene u ulice bluda, na isti način na koji su rimske prostitutke živele i radile.

U knjizi “Život Jovana V Milostivog“, koji je za života bio aleksandrijski patrijarh iz kasnog šestog veka, stoji opis monaha koji je došao u Tir zbog zadatka. Dok je prolazio kroz “zabranjeno mesto“, privela ga je prostitutka koja je povikala: “Spasi me, oče, kao što je Hrist spasio bludnicu“. Ovi delovi grada su bili najidealniji kvartovi.

Pojedini spisi govore o tome kako su siromašni rabin Hanina i rabin Hošaja u Izraelu živeli u ulici bludnica za koje su pravili cipele. Prostitutke su bile toliko impresionirane čednošću koju su rabini pokazivali, ne usuđujući se da te žene pogledaju u oči. One su se zaklinjale “životima svetih rabina iz Izraela“!

 

 

 

U kafanama

 

 

U gradskim gostionicama, ili prenoćištima duž Rimskog puta, o svim potrebama putnika su brinule gostionske dame. Služile su im vino, plesale su za njih i često ih vodile u sobe na spratu iznad.

Kako stoji u Justinijanovim spisima, gostionska dama nije kažnjavana zbog preljube, jer se smatralo da se vodi kao prostitutka. Da bi sprečili da hrišćanski putnici postanu plen ovih žena, crkveni kanoni zabranili su sveštenstvu da ulazi u gostionice ili u prenoćišta.

Ubrzo su se, pored glavnih hodočasničkih puteva pojavila crkvena odmarališta i gostionice namenjene isključivo za hodočasnike kojima su upravljali sveštenici.

 

Izvor: Rokselana

Foto: Wikipedia