Godine 1896. grad Belem, bio je urbani centar Amazonije. Grad se obogatio prodajom kaučuka, čineći lokalne farmere preko noći milionerima. Kako su postajali sve bogatiji tako su svoje raskošne vile opremali skupim evropskim nameštajem, dok su njihove žene i deca svoju odeću šile na starom kontinentu i uvozile mineralnu vodu iz Londona za njihove ekstravagantne kupke.
„Teatro da Paz“ je bio centar kulturnog života u Amazoniji, sa nastupima najznačjnijih evropskih umetnika. Među njima posebno pažnju javnosti privukla je prelepa francuska operska pevačica Kamil Monfor, koja je svojim vanvremenskim izgledom raspaljivala neopisivu strast kod bogate gospode iz Belema i izazivala strašnu ljubomoru kod njihovih žena. Kamil Monfor je takođe izazvala čuđenje zbog svog ponašanja koje je bilo oslobođeno društvenih normi tog vremena. Zli jezici kažu da je viđena polugola kako pleše na ulicama Belema dok se osvežava na jutarnjoj kiši. Njene usamljene noćne šetnje takođe su izazvale radoznalost kada je viđena u svojim dugim, crnim haljinama pod punim mesecom, na obalama reke Gvahara. Ubrzo su oko nje počele da kruže glasine. Pričalo se da je bila ljubavnica Fransiska Bolonje koji ju je doveo iz Evrope i da ju je kupao šampanjcem u kadi svoje vile. Pričalo se i da ju je u Londonu napao vampir i da je ovo veliko zlo donela u Amazoniju. Pričali su da je imala veliku žudnju za ljudskom krvlju. do te mere da je hipnotisala mlade žene na njenim koncertima, terajući ih da zaspu u njenoj svlačionici kako bi im sisala krv. Zanimljiva stvar je što se sve ovo poklopilo sa izveštajima o nesvestici u pozorištu tokom njenih koncerata, koji su jednostavno objašnjeni kao efekat snažne emocije koju je njena muzika izazvala kod publike. Takođe je rečeno da je imala moć da komunicira sa mrtvima. Ovo su nesumnjivo bile prve manifestacije prizivanja duhova u Amazoniji nešto slično onome što će se kasnije nazvati spiritualizmom koji se praktikovao u palatama Belema.
Krajem 1896. godine, strašna epidemija kolere opustošila je grad Belem, pretvorivši Kamil Monfor u jednu od njegovih žrtava. Kamil Monfor sahranjena je na Groblju samoće. Danas je njen grob i dalje tu, prekriven sluzom, mahovinom i suvim lišćem, ispod ogromnog drveta manga zbog kojeg njen grob tone u tamu svoje senke, samo obasjan zracima sunca koji prodiru kroz zeleno lišće. Na zidu je pričvršćena mala uramljena slika žene obučene u crno. Na njenom nadgrobnom spomeniku možete pročitati natpis:
„Ovde leži Kamila Marija Monfort (1869-1896) Glas koji je plenio svet.
Ali i danas ima onih koji kažu da je njena grobnica prazna, da su njena smrt i sahrana bili ništa drugo do čin za prikrivanje njenog slučaja vampirizma i da Kamil Monfor i dalje živi u Evropi. Možda ako je budemo videli u našoj blizini poverujemo u njenu besmrtnost. Do tada divićemo se bezvremenskoj lepoti mlade, talentovane žene, čiji let prekinut je suviše rano.
Tekst: Karlo ASTRAHAN
Foto: Privatna arhiva