Većina pravoslavnih vernika u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori čuli su za crkvu u živopisnom selu Stave, podno planine Medvednik nedaleko od Valjeva, Crkva svetog Petra i Pavla pri Valjevskoj eparhiji u narodu je poznata više od dve decenije. Razlog slave među narodom je otac Marjan Knežević od skora u penziji. Za one neupućene u koje spadam i ja i sveštenici idu u penziju. Otac Marjan Knežević činio je i čini čuda molitvom kojom je lečio ljude obolele od epilepsije, vraćao govor, lečio neplodnost, teško bolesne od kancera potpuno oslobađao zlokobne bolesti i za sve to je zaslužna kako je oduvek govorio Sveta tajna Jeleosvećenja, dodatno objašnjavajući čin sledećim rečima, „kada se bolesni pomazuju posebno pripremljenim uljem i priziva blagodet Božija, koja isceljuje duhovne i telesne nemoći“. Molitva je duhovni napor. Gospod tu isceljuje, ja se trudim da se odgovorno ponašam.
Oca Marjana nisam zvao telefonom kako rade državni novinari. Već sam seo u moj dvadeset godina star Nissan primeru i krenuo u osunčano subotnje jutro ibarskom magistralom preko Lajkovca i Valjeva do idiličnog sela Stave. Mnogi će pitati, pa kako bez najave, zašto si to uradio, što se nisi malo više raspitao i slične rečenične konstrukcije. Jesam, sve sam to uradio samo na svoj način, ali logiku i introspektivnu analizu prekinula je snažna intuicija. Tako da sam krenuo po priču sa verom u Boga da će sve ispasti kako treba. Čim sam sa glavnog puta u selu Pričević skrenuo na sporedni drum i prošao kafanu “Kod Branke” ušao sam u zonu „opasnih” prirodnih lepota. Prosto sam bio prinuđen da na svakih par minuta zaustavljam automobil. Ne fotografisati rascvetane livade, guste ozelenele šume, lelujavu reku Obnicu koja je oplemenjivala padine Medvednika bio bi greh. Naravno, iskoristio sam priliku da se raspitam kod vrednih ljudi na koje sam usput nailazio gde je kuća oca Marjana Kneževića. Ubrzo sam bio na ulazu u selo Stave. Bez gužve i nervoze lokalno stanovništvo je uživalo u lepom prolećnom danu. Jedan od meštana mi reče kod drugog mosta desno skreni i videćeš na brdu Marajanovu kuću. Parkirao sam automobil ispod kuće na brdu, Polako sam se popeo uz stazu, prošao kroz poluotvorenu kapiju i ušao u prostrano dvorište. Na klupi pod tremom sedeo je čovek srednjih godina, pozdravio sam ga i pitao za oca Marjana. Reče mi da čeka da ga pozove i da unutra trenutno nema nikoga. Bez najave formalno sam zakucao na vrata male kuće sa krstom i ušao. Miris tamjana istog trenutka me preplavio, zavukao se u nozdrve, prošao kroz pore i kožu. Stara drvena vrata sa staklom bila su ispred mene. Zakucao sam sa blagom dozom nervoze. Uđite, čuo se glas iz dubine prostorije. Ušao sam i osetio neko olakšanje. U polu mračnoj sobi svuda okolo su bile ikone. Za stolom pored prozora gde je svetlost stidljivo ulazila sedeo je otac Marjan Knežević sa nemirnom prosedom bradom okružen ikonama, svetim knjigama i tamjanom. Seo sam prekoputa njega, predstavio se i izvinio što sam došao bez najave. Počeli smo priču kao da se znamo dobar deo života. Onako uzgred mi reče da ove godine puni 70 godina dodajući pomalo tužno, u penziji sam iako je nisam tražio. Priča je tekla kao reka. Saznao sam da ima divnu ženu i sina koji mu dosta pomažu oko njegovih rukopisa i rukopisa koje prevodi. Desetine knjige ima spremnih za štampu što je interesantan podatak vredan pažnje. Ali takođe sam saznao da ima i ozbiljne probleme sa određenim političkim strukturama koje negledaju blagonaklono na njegovu iskrenost po pitanju istopolnih brakova, Kosova, školstva, nepravdi u društvu. Skorašnje posledice njegovih iskrenih stavova su i više nego užasne. Te informacije u medijima ne možete da čujete ili pročitate. Konkretno, ocu Marjanu su obili kuću, zapalili mašinu za digitalnu štampu i tako bar privremeno onemogućili da štampa nagomilane rukopise. Pretnje koje mu upućuju i ne računa. Ali kako reče otac Marjan reagujući na moje zgražavanje nemoj da brineš već ih je stigla božija kazna. Ono što je ostalo isto narod mu se svakodnevno i dalje obraća za pomoć.
Svakog vernika koji dođe sa nekom mukom prima u kuću sa ljubavlju. Kao i do sada sa svakim čovekom otvoreno razgovara o svemu, pa tek onda pristupa molitvi. Naravno oni koji dolaze da traže pomoć moraju biti pravoslavne vere. Čistota pravoslavlja je ključna za njegov stav. Imamo je otac Marjan ranije istupa da je pomogao molitvom vernicima katoličke veroispovesti, ali ipak to se jako retko dešavalo. Ono što je sigurno otac Marjan Knežević decenijama pomaže ljudima molitvom. Bog ga štiti od nasrtaja nečastivog i njegovih demona. Ova moja priča sa ocem Marjanom Kneževićem polako se privodila kraju. Imao je strpljenja otac Marjan za moja pitanja i iskreno je pričao šta mu se sve dešavalo u poslednje vreme. Pozdravljmo se. Polako odlazim do automobila pun snažnih utisaka i razmišljam o rečima oca Marjana. Sa Bogom nema igre. Ko je sveštenik on je i sveštenik po Duhu, zato mu je život stalno u opasnosti. Opasna je delatnost biti pravoslavni sveštenik, a ne biti kako valja. To ti je metak u cevi, samo gledaš kad će da te ubije.
Autor kolumne: Karlo ASTRAHAN
Foto: Privatna arhiva