Desetak godina pre nego što su se braća Rajt prvi vut vinula na nebo i na njemu zadržala svega nekoliko sekundi, jedan Beograđanin uspeo je da preleti od Kalemegdana do Zemuna. Istorija vazduhoplovstva nije zabeležila njegovo ime, hroničari Beograda ne pamte mu ni prezime, ali se njegova drama godinama prepričavala među tadašnjim žiteljima.
Priča nas vraća u davnu 1894. godinu, kada su neimari rešili da renoviraju krov na hotelu „Kruna“, na zgradi današnje Gradske biblioteke na kraju Knez Mihailove ulice. Taman je poskidana sva ćeramida kada su iznad Dunava počeli da se navlače tmurni, nabubreli oblaci. Da građevina ne bi prokisla, odnekud je na brzinu dovučeno veliko platno, neka vrsta nepropusne cirade. Taman je njome prekrivena krovna konstrukcija kada se iz Banata stuštila i izuzetno jaka košava. Ova hladna, istočna vetruština i danas zadaje nevolje Beograđanima, ali je krajem devetnaestog veka bila kudikamo jača, dovoljno snažna da bez muke podigne raširenu ciradu i zavitla je preko Save.
Teško da bi ovaj događaj iko upamtio da se na ciradi, poput mrava na najlonskoj kesi, nije zadesio i jedan od radnika. Dunđer Stojan verovatno nije ni znao šta ga je snašlo, ali je zanemeli narod s užasom gledao kako ga košava obmotava poput mumije i nosi daleko ka horizontu.
Malo je ko verovao da će ga više ikada videti, svakako ne živog, pa je tim bilo veće i zaprepašćenje kada su ga nekoliko sati kasnije, na Savskom pristaništu, videli u čamcu austro-ugarskih carinika. Bio je nem i potpuno sed, a kraj njegovih nogu ležala je i uredno spakovana cirada.
Od njih su čuli da se neindetifikovani leteći objekat s jednim članom posade spustio na padine ispod Bežanijske kose, otprilike na mestu današnjeg Tošinog bunara, da je putnik prošao bez fizičkih ozleda, ali da je potpuno sumanut i skroz izgubljen. Kako pri sebi nije imamo nikakvih dokumetata, a na teritoriju Austro-ugarske nesumnjivo je ušao bez validne vize, vlasti susedne države odlučile su da ga po hitnom postupku vrate odakle je došao, odnosno u Srbiju.
Iz knjige Neviđena Srbija (najluđe storije iz naše istorije), Laguna, 2018.