Lidija Malović, pisac, numerolog i pesnik. Objavila je knjige: Tragom nevidljivih ptica (1998); Intarzija duše (2001); Greh jednog anđela; Stanice (2018) i slikovnicu za decu i odrasle Priča jednog lista. Jedna je od osnivača Udruženja železničara umetnika 1997. godine i časopisa “Majdan”. Suosnivač je književnih susreta “Kostolačka žiška”.
FOKUS VESTI: Rođeni ste u Požarevcu, živeli u Kostolcu, Beogradu, Trstu, Beču, Salzburgu, Herceg Novom… recite nam šta to što spaja sve ove gradove?
LIDIJA MALOVIĆ: Pre svega, s rukom na srcu zahvaljujem na ukazanom poverenju od strane FOKUS VESTI, zvog mogućnosti da gostujem tamo gde će me svi razumeti. (,,Mi se tako čudno razumemo’’ – Stanislav Vinaver. Obožavam ovog književnika…ah…) Ibn Batuta, najveći putnik islamskog sveta, napisao je:,,Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača’’. Mislim da su me sve te države i gradovi, sa vlastitim sećanjima i zaboravima, čak i kada nisam samostalno odlučivala gde ću se usidriti, pretvorili u pripovedača. Za početak, rekla bih da je to ono spojivo kroz castellume svih pomenutih gradova, a koji su istovremeno zapljuskivani talasima reka ili móra, na čijim se obalama putovanje nije završilo, jer evo, više od trideset godina grebem rečima po hartiji, želeći da njena belina upamti da sam plešući po bljeskovima, ostavila fragmente o svom postojanu, a gde se prepoznaju ljudi sličnih reči i zaveslaja, dok su i sa sprudova posmatrali odanost plovidbi kojoj streme: u današnjici, sutrašjici i nezaustavljivoj sveširini.
FOKUS VESTI: U Kostolcu ste ostavili veoma značajan kulturni i književni pečat. Po čemu će vas pamtiti grad na Dunavu ?
LIDIJA MALOVIĆ: Kostolac, castellum, za čije se ime veruje da potiče od upravo gore pomenutih utvrđenja, grad je koji ima reku od pamćenja svega: ljubavi i ratova, mulja i zlata, krvi i cvetova. Kostolcu, duboko popločanom prošlim vremenima, vraćam se kada me nešto izneveri i potisne, pa je dobro imati jutro koje podseća na mladost obasjanu. Dok savladavam časove rosom ispunjene, brodim i dalje da bi se jednom navratilo ponovo, iz razloga koji ne traže objašnjenja, kao što ni sećanja ne traže dopuštenja da šapatom dovrše ili započnu plovidbu. Ipak, reći ću da me grad na obalama Dunava, može pamtiti kao jednog od osnivača časopisa za književnost, nauku i kulturu u okviru Kluba ljubitelja knjige,,MAJDAN’’2003.-će godine; suosnivača duhovnih susreta ,,KOSTOLAČKA ŽIŠKA’’ od 2006.-te godine, gde se saborovalo u crkvi Svetog Maksima ispovednika, koja je okupljala eminentne književnike iz Srbije (Matija Bećković, Dragomir Andrić, Egon Feketa, Slobodan Rakitić, Predrag Piper, Nedeljko Terzić i drugi), umetnike iz Evrope, i zavičajne umetnike. U okviru te žiške održavana su brojna predavanja na kojima su gostovali Vladeta Jerotić, Miloslav Tešić i drugi.
Kostolačka žiška
Mogu li se poetski izraziti? Ako samo jedan doplovi, svi koji su se otisnuli ploviće! Tako bih dočarala i kulturno leto u Kostolcu sa tradicionalnom međunarodnom manifestacijom ORFEJ NA DUNAVU od 2010.-te godine, koja se odžavala u domusu Viminacijuma.
Orfej na Dunavu 2014.g.
Lično, jako mi je važno da pomenem da sam bila, rekla bih, značajna podrška svojevremeno devojčici pesnikinji Ani Golubović iz Kostolca, čiji se eptaf ,,BILI SU SAMO DECA’’ nalazio u bronzanoj gravuri u tašmajdanskom parku.
FOKUS VESTI: Vi ste pisac, numerolog, pesnik i organizator kulturnih događaja. Kako postižete sve to?
LIDIJA MALOVIĆ: Hm, da li postižem? Haha…U numerologiji, čiji sam poznavalac, postoji nešto što se zove ,,svrha života’’ i ,,želje srca’’. Ako zaboravimo po šta smo došli na ovaj svet – onda u sutone nikada nećemo prispeti na ostrvo snova. Bila bih poluluda ili poluživa! I razmrskala bi se moja bučna kreativna tišina.
FOKUS VESTI: Dobitnica ste i međunarodnih nagrada, koju biste izdvojili?
LIDIJA MALOVIĆ: Mmm, da…Život je kaleidoskop tih lepih obojenh staklića. I svako od njih ima svoju posebnu tačku prelamanja na određenoj svetlosti… Što znači da je sve povezano. Da nije bilo književnih nagrada u mojoj Srbiji, možda se ne bih otisla dalje od Kostolca. No, kad je već tako, pomenuću godinu 2016.-tu, kada sam na prijavljenom učešću u Italiji PREMIO DI VIDEO POESIA ,,LA VOCE DEI POETI’’ II Edizione LECCE, na međunarodnoj manifestaciji, čija je tema bila mir u svetu, osvojila dve nagrade: prvo mesto u sekciji ,,foto poezija’’ pesma RUKE DUŠE i treće mesto u sekciji video poezija: PRIJATELJA TRAŽIM. U februaru 2020.godine na konkursu FOREIGN AUTHORS WINING THE VII EDITION OFINTERNATIONAL AWARD ,,CITY OF GALATEO – ANTONIO DE FERARIS’’ – osvojila sam drugo mesto za esej PROMOCIJA BOLA.
Lecce 2016.g.
Još jedna meni draga nagrada je došla iz grada Bitolja 2019.g., a odnosi se na počasno članstvo fondacije,, Takec’’. Fondacija Dimitar Dimitrovski dodelila mi je nagradu ambasadora savremene poezije.
Fondacija Takec
Ima tu još dosta značajnih priznanja, ali ne bih da sebe glorifikujem.
FOKUS VESTI: Stiče se utisak da je duhovno traganje za lepotom smisla postojanja kod Vas konstantno. Koja je to životna motivacija koju biste preneli čitaocima?
LIDIJA MALOVIĆ: Život je sam po sebi motivacija. Što pre to shvatimo biće plodonosniji. Na žalost, većina uobliči jednu takvu istinu kada se bliži ,,odlazak kući’’ – mesto odakle smo došli, u trenucima palijativnog stanja tela ili u momentu brze smrti. Tada se uzalud maše krilima svom preostalom snagom, jer ono što se u oduzetim datostima može učiniti je odlazak na svoj večiti let. Dani i godine sa dušom u ovom telu, liče na nemirno ostrvo koje pokušava da nađe svoj mir, ali nikako da pobegne od svevidećeg oka –Okeana svih života, odnosno boga beskonačnih i beskrajno dubokih vóda što okružuju Zemlju. Često menjamo adrese stanovanja, gradove i države upravo tražeći pomenuti mir, ali gde god da odemo – mi smo i vrč i prostor u njemu: kad se pomeri vrč pomera se i prostor. Dakle, od sebe se ne može, ali od drugih se ne traži ono što nam je rođenjem dato. Šta je to? Svako od nas bi trebalo da zna. Međutim, mentalni utisci nataloženi od faktora sredine, ali i karmički dugovi i lekcije kroz koje moramo proći, dovode nas u stanje žrtve, uslovljavanja i sebičnog ega. Kakve su šanse da se uključi naše unutrašnje svetlo u tom stanju bez jasnoće, odlučnosti i snage volje? Možda da preporučim film Galeb Džonatan Livingston – koji govori o galebu koji pokušava da spozna život i letenje i time uči lekcije kako bi uzdigao svoje biće? Naučiti kako zaista živeti u sadašnjem trenutku, jer celog života jurimo zlatne kašike; u međuvremenu ostanemo bez prstiju i kašike nam više ništa ne znače. Uzimati od života i zbog njega sve što godi a drugima ne šteti, onako kako biljka uzima od zemlje i neba ono što joj treba. Da li je jednostavan taj put? I da i ne. Uslišiti vesla (život) koja mole za svojom plovidbom.
FOKUS VESTI: Knjiga ’’Budi svoja svetlost’’drugačija je od dosadašnjeg Vašeg stvaralaštva, ona je neka vrsta priručnika, filozofska knjiga kao inspiracija životnih lekcija. Koju pouku, poruku i nauk želite da prenesete čitaocima? Ljubitelji mudrosti, odveć, će uživati.
LIDIJA MALOVIĆ: Kako i na početku knjige rekoh: ,,Ja ništa ne posedujem i nisam originalna – jer sve je pozajmljeno od Univerzuma! I ne mogu izmisliti ono što već postoji. Samo rečima svoje duše svemu mogu dati novu dimenziju. Ova knjiga je moja molitva da me život još više oplemeni krupnim sitnicama, jer su one neophodne za velika dostignuća na svim nivoima života i svesti. Priznanje – da nisu sva ljudska srca na ravnodušnost spremna čak i kada se na prvi pogled učini da je baš tako. Istina – da u ovom Univerzumu postoji projekcija ravnoteže koja je neophodna za sve pojave u svačijem životu. A tišina u kojoj se često nađem unutar sebe je upravo otpozdrav na moje molitve, istine i priznanja. Treba živeti život, osmotriti posmatrača u sebi koji je često ném pred snovima i željama, jer zaboravlja da snovi počinju u mrklom mraku da bi te slike oživele na svetlu.
Biblioteka Milutin Bojić u Beogradu 26.04.2023.g.
Biblioteka u Kostolcu 1999.g.
A što se tiče prethodnih knjiga: TRAGOM NEVIDLJIVIH PTICA u izdanju NARODNE KNJIGE 1999.g.; INTARZIJA DUŠE roman esej – izdavačka kuća ŽELNID Beograd 2001.g., slikovnica za decu PRIČA JEDNOG LISTA iz 2001.g., epistoralna knjiga GREH JEDNOG ANĐELA 2010.g., svakako su ostavile vidljiv trag, posebno jer je urednik i recenzent bio Mileta Aćimović Ivkov. Tu je i zbirka poezije STANICE objavljena 2019.g. u UDRUŽENJU ROMSKIH KNJIŽEVNIKA, na koju je svoj osvrt opet dao Mileta Aćimović Ivkov.
Dodala bih da sam dve godine u Nemanjinoj 6 u Beogradu, u Železnicama Srbije bila urednik informativnog lista ŽELEZNIČAR.
Inrormativni list ŽELEZNIČAR
Takođe, obavljala poslove izvršioca direktora BEOGRADSKOG CENTRA ZA KULTURU I KNJIŽEVNOST 2018.g, ali da sam i daleke 1998.g. bila jedan od pionira u osnivanju prvog UDRUŽENJA ŽELEZNIČARA SRBIJE.
Požarevac 2001.g.
Godine 2019.-te bila sam i kandidat za člana SKAIN-a (srpske kraljevske Akademije nauka u Beogradu).
Skain
Darodavac mnogih tekstova, priređivač i urednik više knjiga, a posebno ponosna na stvaralaštvo koje se odnosilo na rad sa decom sa odstupanjem u razvoju u Čuburskoj 12 na Vračaru, gde je svake druge subote sa koleginicom Slobodankom Kulinom organizovano humanitarno druženje do pojave Covida. Tada je nastala knjiga ZVUCI SRCA, gde su zastupljeni i radovi pomenute dece uz pesnike iz Srbije i dijaspore.
Čuburka 12, ZVUCI SRCA
FOKUS VESTI:Stiče se utisak da pečat dajete duši, odnosno njenom postojanju, kroz poeziju i prozu. Stvaranje! Koliko je bitna spoznaja, a koliko životna lekcija?
LIDIJA MALOVIĆ: Duša je samopokrećuće načelo za razvoj kvaliteta svake ličnosti, ali isto tako kada postane orbikularna rana (u telu koje je nosi), ona je inicijalna kapisla za sve tuge i mrakove, svetske a njene. Zato je ljubav, ona primarna – roditeljska, osnova za zdrav duhovni, mentalni i fizički život. Bez nje – čovek luta kao po klizavoj gredi apsurda i biva izgubljen na pozornici svog života gde aplauze dobija samo jednom rukom. Zato se mudar ne postaje iz dosade niti srećan razonode radi. I to bih nazvala spoznajom. A životne lekcije su uglavnom surove i sirove, bilo da ne ispunjavamo svoja ili tuđa očekivanja. Onda se postaje uznemiren, slomljen, nesrećan…A to je najteža lekcija!
FOKUS VESTI:Prvu pesmu napisali ste sa devet godina. Možete li nam reći kako se pesma zvala i da li ste joj se kroz život često vraćali i zašto?
LIDIJA MALOVIĆ: Hm, mislim da je to bio zapravo moj prvi esej, jer sam se i tada bavila dušom. Tužni Švrća je možda predstavljao moj alter-ego, ali ne kao bolest, već potrebu da moja melodramatičnost zbog ljubavi koja je nedostajala po rođenju bude skotrljana u ambis iz koga se neće vratiti. Švrća je želeo da bude podignut čak iznad svetlosti, i Bogu hvala, iako sam se na određen način vraćala životu tog malog zamišljenog čupavog psetanceta, nisam se na tom nivou svesti zaustavila. Jer, ako predugo gledate u ambis – on će vas sigurno povući. A ako ste stalno u mraku ne možete očekivati svetlost.
FOKUS VESTI:Za kraj, recite nam, kada možemo očekivati novu knjigu, šta Lidija trenutno sprema?
LIDIJA MALOVIĆ: Uh, tri rukopisa je ovog trenutka spremno da se rodi sa imenom moje izdavačke kuće LIBERLAND: zbirka poezije: POEZIJA OD VETRA, (iako smo poezija i ja davno sve rekle jedna drugoj..haha); zbirka eseja/priča UHVATI TALAS, roman OBRT SUDBINE….započela sam i dva romana potkovana nekim istorijskim činjenicama: epistoralni sa temom Perl Harbura, i englesko-indijska priča LJUBAV NA POLJIMA JASMINA…Samo su oni zaista tek embrioni…A možda će zapravo biti i knjiga putopisa koju trenutno stvaram? A stvaram puno toga kroz reči…Ko zna…U svakom slučaju, imam prepoznatljiv stil – esejistički pristup svemu što kroz pisanje projektujem, pa i sam život…U svakom slučaju – biće nešto o preveslanim talasima svakolikog života…
Autor intervjua: Danijela GLIŠIĆ