Fokus vesti: Počeli ste karijeru kao novinar, potom doktorirali, postali profesor istorije književnosti na državnom univerzitetu u Budimpešti “Etveš Lorand”, skoro četvrt veka ste u „Srpskim nedeljnim novinama“, sve vreme aktivno pišete knjige poezije, proze, stručne radove, … Uvek ste isticali da pišete „za svoju dušu“ a skupilo se do sada više od deset književnih naslova. Kad ste prepoznali pravi trenutak da svoje misli „prebacite“ na papir?
Dr Dragan Jakovljević: Nije bilo prelomnog trenutka. Išlo je to kod mene postepeno, i po fazama. Najpre sam tokom studija pratio tadašnje „Poglede“ list studenata kragujevačkog Univerziteta. Tu smo mi, studenti,mogli da objavljujemo svoje pesme . Iskreno, ono što sam pročitao, nije mi se dopalo. Pomislio sam da bih ja to mogao mnogo bolje. Poslao sam svoje stihove, uredniku se to svidelo, i to me je osokolilo da nastavim. Kasnije su stigle zbirke pesama, knjige eseja koje sam objavio u Budimpešti, poetske proze, dva romana… Želeo sam da se oprobam u različitim žanrovima jer sam hteo da istražim gde sam najbolji, šta mi najviše leži. Eksperimentisao sam, ali iskustvo mi govori da je to moguće sve dok se knjiga ne objavi. Konsultovati prijatelje ili ljude do čijeg mišljenja vam je stalo – to je u redu, ali ako niste sigurni u ono što želite da objavite, onda je manja šteta da to ne štampate.
Fokus vesti: Član ste Udruženja književnika Srbije, budimpeštanskog Udruženja umetnika “Krug”, beogradske umetničke grupe “Arte” i Udruženja novinara Srbije. Koje teme Vas motivišu da pišete?
Dr Dragan Jakovljević: U poslednje vreme najviše pišem poetsku prozu. Moja nova knjiga se zove „Šapat vremena“. Reč je dnevničkim beleškama u poetskom stilu. Vreme je glavni junak knjige, narator, ono je sa čitaocem na Ti, ono želi da saopšti pouke koje savremni čitalac ne primećuje u svakodnevnom tempu života. Hteo sam da skrenem pažnju na te simbole kojima možemo da promenimo život i učinimo ga sadržajnijim.
Fokus vesti: Radite kao profesor u Mađarskoj…
Dr Dragan Jakovljević: Da, na smeru za srpski jezik i književnost državnog Univerziteta “Etveš Lorand” u Budimpešti koji je u rangu Beogradskog univerziteta, predajem istoriju književnosti. Tu već više od sto godina studenti izučavaju srpski jezik. Mnogo je umnih ljudi tu radilo ali i učilo. To je mali smer, ali je mnogo studenata zainteresovanih za studiranje. Sem mađarskih državljana svi ostali plaćaju školovanje. Imamo oko pedest odsto studenata Mađara, koji nikakve veze nisu imali sa Srbijom i koji su na odseku zato što to žele da studiraju, nešto manji broj je vojvođanskih Mađara, zatim Srba iz Vojvodine, ali i Srba iz Mađarske koji znaju arhaičan jezik svojih roditelja ali sada žele da ga usavrše i dopune znanje.
Fokus vesti: Kako izgleda kulturni život Srba u Mađarskoj, ako se uzme u obzir to da ste Vi uključeni u organizaciju i realizaciju brojnih programa i manifestacija koje se dešavaju u Budimpešti i drugim gradovima.
Dr Dragan Jakovljević: Ja radim u „Srpskim nedeljnim novinama“ već 25 godina, i unazad nekoliko godina sam glavni urednik. Pratim kulturni život, jer je upravo kultura sa našom pravoslavnom verom tesno povezana sa vekovnim opstankom Srba u Mađarskoj. Mnogo energije i resursa tamošnji Srbi ulažu da razviju kulturni život. Srpski kulturni centar u Budimpešti je mesto gde na koncerte i izložbe dolaze ne samo Srbi već i Mađari. U lokalnim sredinama Mađarske, gde god živi više od 30 Srba, postoji lokalna samouprava koja brine o tome da se kulturni život razvija a sve to finansira država Mađarska.
Fokus vesti: Kako izgledaju Srpske nedeljne novine?
Dr Dragan Jakovljević: Za nama je tradicija na koju smo veoma ponosni. List izlazi u kontinuitetu već skoro 200 godina. Mnogo urednika i koncepcija je promenio, ali je zadržao svoj informativni identitet koji čitaoci prepoznaju i prihvataju. Donosimo sadržaje edukativnog tipa, jer smatramo da naše ljude u Mađarskoj povremeno treba podsećati na neke važne instorijske činjenice, tu su i teme iz oblasti lingvistike, i slično. Pratimo politička dešavanja u zemlji ali i Mađarskoj. Želja nam je da čuvajući jezik i organizujući kulturne manifestacije za našu zajednicu u Mađarskoj damo doprinos očuvanju nasleđa koje nam je povereno. List koji uređujem je nagrađen Velikom poveljom Udruženja književnika Srbije, za pravovremeno i objektivno informisanje, očuvanje i popularizaciju srpskog jezika i ćirilice i jačanje veza Srba u Mađarskoj sa matičnom državom Srbijom.
Autor: Dejan Grujić