MARIOLA PANTELIĆ: Lepe misli u ritmu tanga

Nedavno je Mariola Pantelić iz Zemuna u izdanju Liberland Art-a, objavila svoju treću knjigu pod naslovom „Pod dlanom tvojim“. Stihove je predstavila znatiželjnoj publici u punoj sali za promocije Centra za kulturu „Vlada Divljan“ u Beogradu, čineći nestvarnim praznik poezije u vremenu korone obojivši ga latino-američkim melosom i plesom.

FOKUS Vesti: Mariola, pa i Vaše ime zvuči kao da je deo nekog lepog stiha… Dobili ste ga po baki?

Mariola Pantelić: Hvala. Mama je zaslužna za ime koje nosim po svojoj čukun baki Marijoli. Mami se ime dopalo i odlučila je samo da izbaci slovo J. Mnogi misle da je ime rumunsko ili špansko, ali osim što je njihovo, eto i srpsko je! Kod Stevana Sremca srećemo Mariolu i Ivkovoj slavi. Inače moja čukun baka Marijola je bila jedna od prvih srpskih učiteljica, što je bio neverovatan uspeh za ono vreme. Želim da verujem da ću i ja da budem na neki način kao svoja čukun baka, kad već nosim njeno ime 🙂

FOKUS Vesti: Šta želite da kažete o sebi neznancima kada im se predstavljate? Odakle počinjete opisivanje sebe i onoga čime se bavite?

Mariola Pantelić: Neznanci najbolje mogu da me upoznaju ako pročitaju moje pesme, u njima je mnogo onoga što ja jesam. Volim ljude koji su otvoreni i lišeni mnogih predrasuda i spremni da zaista upoznaju osobu, a ne ono na šta im ona liči na prvi pogled. Kada me pitaju čime se bavim najkraće bi bilo da kažem – pišem, plešem, pevam, prevodim. Onima koje to zanima mogu da prevedem svoju pesničku dušu koja pleše i peva na onaj jezik koji će najbolje razumeti.

FOKUS Vesti: Ljubav prema lepoj reči, kažu bar neki od Vaših kolega književnika, počela je da buja u ranoj mladosti. Kako je kod Vas sve to „krenulo“?

Mariola Pantelić: I kod mene je krenulo rano. Knjige sam zavolela još pre osnovne škole. Prvo su to bile neke slikovnice, dečije enciklopedije i bajke, a onda kasnije i poezija. Slušajući dosta dečijih pesmica na pločama i učeći u školi pesme poželela sam i ja nešto da napišem. Prvo su to bile pesme o mami, tati, baki, deki, jeseni, proleću, a kasnije su došle ljubavne pesme. Malo po malo i poezija je postala sastavni deo mog života. Danas me na pisanje može inspirisati svašta, u trenutku odjednom, ili lagano nakon dosta promišljanja, nema pravila. Na žalost, kao što to biva kod većine pesnika tužne, neostvarene, izgubljene, propuštene ljubavi veći su izvor inspiracije nego oni trenutci kada smo srećni i zadovoljni. Kada smo zadovoljniji tada je vreme za prozu, ili mi se bar sad samo tako čini 🙂

 

 

FOKUS Vesti: Prevođenje je vaš poziv. Niste se tako lako zaustavili u učenju brojnih jezika. Kako ste tumačili taj talenat za lako i brzo pamćenje?

Mariola Pantelić: Strane jezike učim od prvog razreda osnovne škole, još i pre nego što sam u trećem razredu počela da učim engleski, išla sam privatno na engleski. Potom sam od petog razreda u školi počela da učim i nemački. Sve do kraja gimnazije sam ih učila. Sa pojavom španskih serija zavolela sam i španski jezik. Sticajem okolnosti upisala sam i završila bugarski jezik i književnost, a nakon studija na Institutu Servantes sam učila španski. Ceo život učim jezike i nekako je to sada deo mene, mislim da ću i u penziji uvek učiti neki nov jezik, naravno trudiću se da ne zapostavljam i ove koje već znam. Volim da mislim da sam talenat za jezike nasledila od svog dede koji je znao četiri strana jezika, sa nekih je i prevodio, a uz to je i pisao priče. Kada sam pre par godina počela da učim i ruski deda se šalio kako ja ustvari hoću da ga “prestignem” i izgleda da je bio u pravu. Mislim da je ovaj talenat povezan i sa muzikom i poezijom i da mi zato jezici dobro idu.

FOKUS Vesti: Imate prelepu boju glasa, iako sami tvrdite da baš i niste „rođeni“ za pevanje. Još jedan od blistavih talenata ste iskazali pevajući u drušvu naših najboljih horskih pevača.

Mariola Pantelić: Nisam rođena za solo pevača, ali zato sam svoju želju za pevanjem i sreću koju osećam dok to radim,ostvarila i pronašla u horu Obilić AKUD-a Branko Krsmanović čiji sam član već 12 godina. Zaista je veliko zadovoljstvo pevati u horu zajedno sa još stotinjak ljudi na nekoj velikoj sceni gde svi zvučimo skladno, i mada smo svi različiti povezuje nas jedno isto – ljubav prema pevanju i muzici. Isto tako zadovoljsto donose i manji koncerti pred manjom publikom koja je tu baš sa željom da čuje šta je to novo što smo spremili. Pevanje u horu mi je donelo mnogo toga – dobrih prijatelja, lepih turneja, koncerata, otkrila sam mnogo dobre vokalno-instrumentalne muzike, koju na žalost u školama i nemamo prilike da čujemo.

FOKUS Vesti: Onda se rodila ljubav prema tangu. Šta je to prevagnulo kod Vas da prihvatite poziv prijateljice i krenete na prvi, besplatni čas?

Mariola Pantelić: Prevagnula je želja da se oprobam u nečem novom, a svakako sam želela jednog dana da počnem da se bavim nekim plesom. Nisam nikad mislila da će to prvo biti tango. Sada osećam da čak i ako nikada ne naučim neki drugi ples, da mi je tango sasvim dovoljan.

Kada sam otišla na prvi besplatni čas u školu tanga Tango Natural, bila sam zadovoljna što nemam dve leve noge (a što mnogi misle na početku za sebe) i što mogu da se krećem kroz prostor i muziku. Onda sa uplatila za časove za prvi mesec i to je bilo dovoljno. Od tada ima punih pet godina. Iako u Beogradu ima još dosta škola tanga ja sam srećna što sam počela baš u ovoj jer ne samo što je najveća, ne samo što su intstruktori mladi i posvećeni, već osim lekcija o koracima, muzici, kretanju kroz prostor, podstiče i životne lekcije, kao i čitavu filozofiju tanga.

FOKUS Vesti: Šta je tango? Čuli smo na promociji da definitivno nije „tužna misao koja se pleše“.

Mariola Pantelić: Tango je osećaj koji se pleše. Kakav god on bio u datom trenutku. On je spoj osećaja dve osobe koje plešu, a koji se uz to uklapa još i sa tango muzikom. Tango je susret dva bića, ali i susret čoveka sa samim sobom. Nikako nije samo običan ples, a čini mi se da kada bih sad satima objašnjavala šta je tango ne bih mogla da dočaram, potrebno je stati u zagrljaj sa drugom osobom, pokušati biti prisutan u trenutku i prepustiti se. Zagrljaj – to je ono što ljude zadržava u tangu.

FOKUS Vesti: Ima li lepšeg naslova za knjigu pesama o tangu „Pod dlanom tvojim“? Ovaj kao da je najdirektnije opisao sve emocije koje žena i muškarac gaje prema tangu, ali i uzajamnoj komunikaciji, bila ona prijateljska ili sasvim lična, ljubavna.

Mariola Pantelić: Ne znam da li je mogao biti lepši naslov, ali meni se ovaj dopao jer tango zagrljaj formiraju dva tela, dva spojena dlana, dva dlana naslonjena na mesto gde se čuje otkucaj srca. U nji je spakovan čitam jedan svet koji se u nekoliko minuta muzike odigrava i svaki put je drugačiji. U ličnom osećaju, dok je knjiga nastajala, dlan mi je bio značajna inspiracija, mesto gde se stvara energija i odakle struji dalje kroz celo telo.

 

 

 

FOKUS Vesti: Održali ste lekciju pesnicima kako treba komunicirati sa publikom na promocijama zbirki pesama. Vi ste govorili stihove, plesali tango, pevali, smejali se, širili optimizam ali i povremeno tugu prisutnima.

Mariola Pantelić: Svaku promociju svoje knjige doživljavam kao poseban događaj. Kao i za prethodne dve zbirke poezije i ova je bila posebna i drugačija. Iako je primarni cilj da se publici predstavi poezija, ja volim da dočaram i tu pozadinu nastanka same knjige. Volim da publici bude zabavno. Svakako ako neko kupi knjigu moći će pesme da pročita na miru i da ih doživi na neki svoj način. Time što od svake promocijem napravim mali performans ili predstavu, na taj način se trudim da dočaram pesme onako kako sam ih ja doživela, otuda smeh, optimizam, ali i tuga. U ovoj pandemijskoj situaciji, ja sam zadovoljna kako je to veče izgledalo, budći da je bilo i veoma malo vremena za prirpemu, ali je zbog maski sve izgledalo nekako ozbiljnije nego što bi bilo da nije ove situacije. Nadam se da se publika uz svu tu muziku, ples i poeziju malo opustila i bar na trenutak zaboravila na vreme u kome živimo.

FOKUS Vesti: Liberland Art je izdavačka kuća u niskom startu, okrenuta stvaraocima modernog izraza. Kako ste se „prepoznali“?

Mariola Pantelić: Karla Astrahana poznajem nekoliko godina i kada sam čula da je pokrenuo izdavačku kuću zainteresovala sam se da saznam po čemu će ona da se razlikuje od ostalih. Budući da su njegovi programi u biblioteci Milutin Bojić već postalni kultni, kako po samom sadržaju, tako i po gostima koje dovodi, pomislila sam da sigruno neće biti kao mnoge druge izdavačke kuće kojima je primarni cilj da objave knjigu i zarade, a ne da vode računa i o kvalitetu onoga što se objavljuje. Definitivno su za sada tu stvaraoci modernog izraza, pa ćemo videti kako će se ta priča dalje odvijati. S druge strane Liberland art je prepoznao težnju jedne pesničke duše da svetu predstavi jedan poseban svet – svet tanga upakovan u stihove, a kako je sam Karlo rekao, najteže je napisati tematsku zbirku poezije. Mislim da je prepoznao da sam u tome uspela.

FOKUS Vesti: Šta dalje? Kako ponovo obradovati one koji na radost vaših misli čekaju nestrpljivo dok čitaju „Pod dlanom tvojim“.

Mariola Pantelić: To je dobro pitanje. Imam još nekoliko neobjavljenih rukopisa poezije, ali na njima mora još malo da se radi. Pišem i neke kratke priče, a želja mi je da jednog dana napišem i roman. Nisam još sigurna šta će biti sledeće. To će biti iznenađenje i za mene. Puštam život da me vodi na neku svoju stranu – pa šta bude!

FOKUS Vesti: Otkrijte nam šta ste oduvek želeli a niste još uvek uspeli da uradite.

Mariola Pantelić: Nisam još počela da pišem scenario za film, ili dramski tekst za pozorište, a nisam ni napisala ni već pomenuti roman. Imam veliku želju da jednog dana ili napišem knjigu po kojoj će biti snimljen film ili da sama napišem i režiram taj film! Otkriću samo da mi je želja da to bude jedan film o životu jednog horskog pevača koji bi bio pun dobre muzike, a što da ne, možda se tu i ples isprepliće, ko zna…

FOKUS Vesti: Da li želite da postavite pitanje sebi, i kako bi ono moglo da zvuči u ovom intervjuu, na primer?

Mariola da li ste svesni da se od umetnosti ne živi, bar ne ovde u Srbiji? Jesam, ali umetnost se zapravo živi, a kakav je život bez umetnosti!?

Autor intervjua: Dejan Grujić

Foto: Privatna arhiva