JU Narodna biblioteka i muzejska zbirka Zvornik je centar znanja, informacija, kulture i zabave. U Republici Srpskoj je jedna od najznačajnijih i najuspešnijih biblioteka. Upravo zato, svesni svoje uloge i značaja za Zvornik, regiju Birač i Republiku Srpsku, kao i svojih specifičnosti, spoj su tradicionalnog i modernog, most između prošlosti i budućnosti. Prilagođavaju se savremenim tokovima, ali čuvaju sećanja na prošlost. Poseban akcenat stavljaju na zavičajne stvaraoce. Jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji zavičajni pisac i kulturni radnik iz Zvornika je pripovedač i esejista Marko Marković.
O Marku Markoviću
Rođen je 27. februara 1896. godine u Zvorniku, u zanatlijskoj kući koja je imala za pretke zanatlije. Iz rodnog kraja poneo je bogat rezervoar čistog narodnog govora i frazeologije, na kom će pomno graditi i izgraditi svoj sopstveni stil i jezik.
Posle školovanja u rodnom mestu i Bijeljini, on je jedno vreme bio bankarski činovnik u Zvorniku i Sarajevu. Po izbijanju Prvog svetskog rata interniran je i dignut u vojsku. U Rusiji, u Odesi stupio je u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Posle je došao na Solunski front i tu, u Drinskoj diviziji, ostao u borbama sve do svršetka rata. Pošto je tek 1920. godine demobilisan, nastanio se u Sarajevu i u njemu stalno boravio do kraja života. Najpre je nekoliko godina radio kao novinar u demokratskom “Glasu naroda” i dobrovoljačkoj “Novoj otadžbini“.
Posle rata bio je direktor Privredne banke, direktor izdavačkog preduzeća “Svjetlost”, jedne od najznačajnih izdavačkih kuća na prostoru bivše Jugoslavije. Radio je i kao dramaturg narodnog pozorišta u Sarajevu te bio direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. Od samog osnivanja SPKD Prosvjeta pa do konačne zabrane njenog rada 1949. godine, oko Društva su se okupljali najveći srpski intelektualci toga vremena: Petar Kočić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Pero Slijepčević, Grigorije Petrov, Jovan Cvijić,Đorđe Pejanović, Šćepan i Vasilj Grčić, Stevo Kaluđerčić, Risto Besarević, Dušan Kecmanović, Vladimir Ćorović, Adelina Paulina Irbi, Marko Marković, Neđo Zec… List „Prosvjeta” je 1930. godine obnovio rad i izlazio do 1937. godine, a isti je uređivao redakcijski odbor u sastavu Đorđe Pejanović, Marko Marković, Borivoje Jevtić, dr Vaso Runda i prota Mirko Maksimović.
Marko Marković je članke, različite tematike, objavljivao u mnogobrojnim časopisima, listovima, štampi. Poslednjih desetak godina (od 1952.) proveo je u penziji baveći se književnim i publicističkim radom, aktivno učestvujući u kulturnom životu Sarajeva.
S književnom prozom Marković se pojavio u svojoj 27. godini života kao zrela osoba, ali i pored toga njegov književni uspon nije bio nagao, skokovit, već tih i postupan strpljivo građen u vremenskom periodu od 10 godina.
Pored novinarstva, on se po svršetku Prvog svetskog rata bavio i prevođenjem sa ruskog, a onda se ogledao i u književnosti objavivši, maja 1923. u sarajevskoj “Književnoj kritici” svoju prvu pripovetku “Vatreno krštenje”. Potom objavljuje “Na boku“ i “Neugasivo kandilo“. Kao pripovedač bio je poznat samo najužem krugu književne publike sve dok nije izdao svoju prvu zbirku pripovedaka pod naslovom „Kriva Drina“, u Sarajevu 1935. godine. Druga knjiga pripovedaka „Od sumraka do zore“ izlazi 1954. Njegov stvaralački opus upotpunjuju: monografija „Savo Skarić Zembilj“, njegov život i rad, i „Članci i ogledi“ – prilog za istoriju razvitka kulturnog života u BiH.
U poslednjim godinama života pogodile su ga dve nevolje zbog kojih je teško patio. U NIN-u je izašla porazna kritika njegove zbirke pripovedaka Borislava Mihajlovića Mihiza. Drugu nevolju je dočekao 1961. povodom 27-o julske Republičke nagrade koju je sa pravom očekivao ali je nije dobio. Marko Marković je teško odbolovao tu nepravdu i povukao se u sebe. Umro je u Palama iste godine,brzo nakon doživljenih neuspeha, 12. avgusta1961. godine u šezdesetoj godini života.
U Muzeju književnosti BiH u Sarajevu se nalazi nešto rukopisa za knjigu „Članci i ogledi“ Marka Markovića. Takođe ima rukopisa koji su pripremljeni za štampu. Pisac ih nije sredio jer ga je u tome sprečila nenadana smrt. U Arhivu su pohranjeni i drugi rukopisi: građa za roman „Naš čovjek“, građa za pripovetke, članci za Radio Sarajevo, prikazi sarajevskog pozorišnog života, zapisi o sarajevskom pozorištu, Markovićeve analize pripovedaka Petra Kočića, beleške pod zajedničkim nazivom „Razno“, Nacrt fabule za scenario „Hajduci“.
Takođe u rukopisu je ostao veliki broj pripovedaka, objavljenih ili neobjavljenih, koje nisu ušle u „Izabrana djela“. Pojava Marka Markovića i kao pripovedača i kao kritičara, i kao hroničara kulturnih prilika u Bosni i Hercegovini još uvek je nedovoljno ispitana.
O manifestaciji
O Marku Markoviću, današnja srpska javnost malo zna. To potvrđuje Nega Stjepanović, direktorka NBZ, dodajući da pri organizaciji prve manifestacije „Dani Marka Markovića“ februara 2018 godine pratio veliki broj građana, međutim malo je onih koji su znali za njegovu zbirku pripovedaka „Kriva Drina“ a veliki broj posetilaca nije imao nikakva saznanja o ovom značajnom srpskom književniku i istaknutom kulturnom radniku BiH.
Organizacijom manifestacije Markoviću u čast, to se svakako menja. Ovom, sada već tradicionalnom manifestacijom Narodna biblioteka i muzejska zbirka Zvornik želi objediniti i sačuvati od zaborava delo ovog značajnog srpskog književnika i istaknutog kulturnog radnika.
Markovićevi dani 2024.
Ovogodišnja, trodnevna, manifestacija „Markovićevi dani“ bogatim programom okupila je u Biblioteci mnogobrojne Zvorničane ali i brojne goste iz regije Birač, te goste iz Srbije.
Sala NBZ je bila mala da primi sve goste koji su došli na otvaranje manifestacije. Manifestcija je počela gostovanjem legendarnog pesnika Pere Zupca, a pored njega učesnici programa su bili pesnik i kantautor Miloš Zubac i kantautorka Sonja Segić. S obzirom da je manifestacija posvećena zavičajnim piscima, za pesnika Peru Zupca se može reći da je pesnik našeg šireg zavičaja. Iako veći deo života živi i radi u Novom Sadu, rođeni Nevesinjac je dakle „naše gore list“. Pričalo se o Nevesinju, Mostaru, o „Mostarskim kišama“, pričalo se o „Svetlani“ i mnogim drugim pesmama i anegdotama iz života jednog od najvećih živih srpskih pesnika. Miloš Zubac i Sonja Segić su svojom muzikom i pesmama doprineli da veče bude jedinstveno i nezaboravno.
Iz Nevesinja idemo do Mostara. Šantićevog Mostara. Naime ove, 2024. godine, 2. februara, se navršilo tačno stotinu godina kako je umro veliki srpski pesnik i patriota Aleksa Šantić. U čast ovog velikog pesnika i „poslednjeg viteza romantike“ NBZ je priredila izložbu pod nazvom „… I u času bujne sreće i kad tuga uzdah sprema…“. Izložba je otvorena, drugog dana manifestacije, 28. februara, a svi zainteresovani građani su istu mogli pogledati do 8. marta 2024.
Narodna biblioteka i muzejska zbirka Zvornik u okviru trećeg dana manifestacije „Markovićevi dani“ ugostila je akademika Miru Vuksanovića koji je govorio o svojim delima i radu, te predstavio vezu između Marka Markovića i Ive Andrića. Vuksanović, koji je predsednik Zadužbine Ive Andrića u Beogradu, uručio je Narodnoj biblioteci Zvornik poklon, jedan broj godišnjaka, sveske-zadužbine iz Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u kojoj je objavljena prepiska između Andrića i Marka Markovića. Naša biblioteka je prva ustanova u Republici Srpskoj kojoj je Miro Vuksanović poklonio i svoja sabrana dela u 20 knjiga. Nega Stjepanović direktorka NBZ, poklonila je Miri Vuksanoviću monografiju „Tragom jednog stoljeća“, u izdanju NBZ, za koju je recenziju napisao naš gost. NBZ je neizmerno zahvalna uvaženom akademiku, kao i publici koja je pratila ovogodišnju manifestaciju.
Narodna biblioteka i muzejska zbirka Zvornik na dobrom je putu i radi dobre i kvalitetne stvari što potvrđuje i činjenica da manifestaciju „Markovićevi dani“ pored gradske uprave grada Zvornika, od prošle godine podržava i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske. Ta podrška će svakako biti značajna kako bi program ove manifestacije iz godine u godinu bio sadržajniji i kvalitetniji. U narednom periodu NBZ planira ustanoviti književnu nagradu „Marko Marković“ što će doprineti afirmaciji manifestacije ali i rada NBZ.
Tekst: Fokus vesti
Foto: NBZ