Miona Marković, glumica sa diplomom FDU Beograd, potekla iz čuvenog „Peletovog jata“ (klasa profesora Dragana Petrovića Peleta, nedavno diplomirala) privukla je pažnju publike, ali i kritike, veoma autentičnim tumačenjem različitih likova. Brzo se otrgla od odrednica tipa „ćerka Predraga Markovića“ „bratanica Milene Marković“ „unuka Dobrice Ćosića“ zahvaljujući velikom broju uspešnih i zapaženih uloga koje je odigrala za kratko vreme u ostvarenjima: „Slepi putnik na brodu ludaka“, „Provalnik-ljubavnik“ i tv serijama „Jutro će promeniti sve“, „Koreni“, „Žigosani u reketu“i „Kralj Petar Prvi“. Očekujemo da uskoro vidimo i novu rolu u tv seriji „Biser Bojane“.
Fokus Vesti: Ako bismo te zamolili da nam se predstaviš, onako kako ti želiš, šta bi nam rekla o sebi?
Miona Marković: Diplomirana glumica, mlada, imam 23 godine. Najviše volim da pevam, plešem i glumim. Izabrala sam najlepšu moguću profesiju. Sve mane u plesu i pevanju mogu da se prikriju dobrom glumom, pa to mogu uvek da iskoristim zahvaljujući zanatu koji sam usvojila na akademiji. Najviše volim svog brata Vukana i ponosna na to što sam Srpkinja.
Fokus Vesti: Jako si ponosna i na svoje ime.
Miona Marković: Pa, jesam. Nisam na to mnogo obraćala pažnju u ranom detinjstvu. Ime mi je bilo, onako. Prvi put sam u osnovnoj školi čula za Mionu, udovicu iz „Prve brazde“ Milovana Glišića. Ona je imala tri sina, nadam se da i ja neću biti te „sudbine“ (smeh, iskren i širok). Kasnije na Akademiji sam od profesora Romčevića saznala da moje ime potiče iz 13. veka, da je nastalo u Dubrovniku i da se akcentuje kao Miona (naglašava dugouzlazni akcenat na drugom samoglasniku) mada mi ne smeta ni kada me zovu Miona (naglašava kratkouzlazni na prvom samoglasniku).
Fokus Vesti: Tokom studiranja si upoznavala sebe. Da li si bila iznenađena otkrićima?
Miona Marković: Da. Opisaću to ovako: Prvo nisi svestan šta ti se dešava. Upišeš prvu godinu glume, srećan si misliš da je ceo svet tvoj. Međutim… nije baš jednostavno savladati proces poniranja u vlastitu individualnost koja se inače jako ceni i razvija na fakultetu. Možda je pravi savet za sve koji žele da upišu glumu da se uopšte ne pripremaju. Profesori traže, i biraju „vrišteću autentičnost“. Međutim, kako kreće proces studiranja tako autentičnost zbog koje si odabran da studiraš glumu počinje da opada. Nekako podilazi tehničkim stvarima koje moraš da naučiš. Imaš utisak da te neko od profesora vara, jer sve što smatraš ili si ranije smatrao da je dobro, u stvari nije. Zanatom se autentičnost spaja tek na kraju školovanja, kada se zanat i talenat ukrste i stvaraju umetnička dela tumačenja likova.
Fokus Vesti: Zadivila si publiku talentom, lepotom i neposrednošću u tumačenju likova. Recimo, u Korenima si igrala devojku stariju od sebe. Jesu li te „mučili“ na snimanju?
Miona Marković: Prošla sam scenu sama u sobi, pre dana određenog za snimanje. Sve sam znala napamet. Već sam osmislila u svojoj glavi sve, kako ta devojka izgleda, kako se smeje, govori.. Ivan Živković, reditelj, nije zamislio Zoru kao ja. Međutim odmah je pristao na moj predlog kako ta devojka treba da izgleda i kako treba da se ponaša. Lik je izašao sam od sebe zahvaljujući i Igoru Đorđeviću, sjajnom glumcu.
Fokus Vesti: Šta je to što bi želela da igraš? Otvaraju se brojne mogućnosti.
Miona Marković: Nekad sam razmišljala da više volim pozorište, a krenula sam drugim pravcem. Televizija mi je dala mogućnost da igram ono što mi se dopada. Volela bih, doduše, da igram klasični repertorar, Koštanu, Ninu Zarečnu, Klitemnestru, ali svakom glumcu nije dovoljno nikada ono što dobije da igra u određenom trenutku. Uvek ima još nešto što priželjkuje.
Fokus Vesti: Da li ima putokaza u tvom glumačkom izrazu.
Miona Marković: Da. Anita Mančić, koja je dirljiva, poetična, beskrajno talentovana i uvek drukčija. Barata svim žanrovima, komična je, brzo menja ritam. Virtuozna je u pet sekundi. Olga Odanović, Jasna Đuričić, od stranih Penelope Kruz, Meril Strip. Tražim u njima sebe, pa onda pokušavam da ponešto od toga iskoristim u svojim ulogama.
Fokus Vesti: Kako izgleda kada se na jednom mestu okupi porodica Marković? Kako se komentariše tvoje stvaralaštvo?
Miona Marković: Tata uvek to komentariše kao istoričar, tetka kao pisac, deki se sve uvek dopada a ja ih iskreno više ništa i ne pitam. Oslanjam se na svoj osećaj, a mene mnogo ne dotiče njihovo komentarisanje. Prija mi pohvala, a kritike slušam od ljudi koje cenim kao nepristrasne i stručne.
Fokus Vesti: Da li je bilo teško suočiti se sa odbijanjem porodice da upišeš glumu?
Miona Marković: Uh, pa toga ne želim da se sećam. (smeh) Sedam godina je trajalo ubeđivanje. Sa dvanaest godina sam igrala u školi, bila sam Ciganin, i mnogo mi se dopalo. Posle dve godine znala sam da hoću da upišem glumu. Prvo su me se smejali, posle kritikovali, ali kad sam uspela u svom naumu onda su se strasti stišali.
Fokus Vesti: Porede te sa Vladicom Milosavljević i Sonjom Savić.
Miona Marković: Lepa poređenja. Nisam to do sada čula, ali mi prija. Mada ću dodati još jedno, s Nedom Spasojević. U glumi je autentičnost najvažnija. Kad osvojiš veru u sebe, onda je to prava stvar. Trema je najgora stvar koja može da se dogodi glumcu.
Fokus Vesti: Bila si član žirija na „MIONA FILM FESTU“. Kakva su iskustva?
Miona Marković: Divna. Mionica je prelepa. Filmovi su bili odlični, organizacija, gostoprimstvo, sve… Ovde ću se rado vraćati. Vodila sam duge razgovore sa rediteljom Darkom Bajićem, bili su veoma dragoceni za mene, kao glumicu. Upoznala sam autore, svi nose svoj pečat originalnosti a to je u izrazu nekako najvažnije.
Autor intervjua: Dejan Grujić
Foto: Facebook, Miona Marković