Nenad Glišić, autor četrnaest knjiga, urednik književne tribine SKC u Kragujevcu, doživljava pisanje pesama kao jedan od vidova potrage za smislom. Poigravajući se metaforama, ironijom ili autoironijom, otkriva da poezija ima umirujuću, katarzičnu moć. Veruje u samosvest revolucije i njenu duboko humanističku ulogu.
Fokus Vesti: „Jedino što može spasiti svet je ponovno uspostavljanje svesti o svetu. To je ono što poezija radi“, smatra Alen Ginzberg, a Seneka da je „svet najgori tumač istine“, da li je poezija potrebna radi uspostavljanja svesti o svetu, kakav je to svet, na koji način je doživljavate?
N.G:Mislim da nema sumnje da će skoro svako ko piše poeziju reći da ona jeste potrebna radi uspostavljanja svesti o svetu. Ja se, naravno, slažem sa tim i verujem u moć poezije u svakom aspektu življenja; verujem u njenu lekovitost i u njenu borbenost, u njenu umirujuću i u njenu katarzičnu moć i u još mnogo čak i neotkrivenih moći. Imajući u vidu stanje u kome se nalazi svet i neprestano previranje sa sve više ljudske nesreće i otuđenosti, sve te njene osobine su svakim danom sve potrebnije.
Fokus Vesti: U pesničkoj knjizi „Uzgredne zabeleške“ (Liberland, 2022), pominjete Njegoša, Nušića, Macuo Bašoa, koji su Vaši književni uzori, sa čijim pesništvom ste se najranije susreli?
N.G: Da, volim da odajem poštovanje pominjanjem imena autora, ne samo do kojih držim, već svih koji mogu doprineti slojevitosti teksta i njegovog značenja. O uzorima sam, naravno, često govorio, da bih na kraju shvatio jedno: sve što smo pročitali i doživeli postaje deo našeg stvaralačkog bića, bili mi toga svesni ili ne. Prvi ozbiljan doživljaj poezije imao sam kada sam u tinejdžerskom dobu pročitao „Gurije“ Stevana Raičkovića, koja mi je posle perioda dečje književnosti otvorila jednu potpuno novu, do tada nepoznatu, oblast.
Fokus Vesti: Da li je „strah pogon zajedništa u eri sebičnosti“ , ima li u njoj mesta za malu prugu svetlosti ka empatiji?
N.G: Ja mislim da ima i ne samo da mislim, nego je zagovaram i zazivam. Možda to za neke jeste malo staromodno, ali pored gore navedenih osobina poezije u koje verujem, tu je i moj doživljaj poezije kao, modernim jezikom rečeno, stare platforme nove ljudskosti. Mada treba uvažiti i činjenicu da nisu svi ljubitelji svetlosti, bili pesnici ili ne. To je takođe osobina ere sebičnosti.
Fokus Vesti: Po obrazovanju pravnik, po vokaciji rušitelj sistema, piše u Vašoj biografiji. Viktor Igo je smatrao da se „grubosti napretka zovu revolucije. Kad se one završe, priznaje se ovo: da je ljudski rod bio prodrman, ali da je koraknuo napred“. Kakav je Vaš stav prema revolucijama, jesu li one uvek put ka napretku, moraju li biti praćene grubošću?
- G: Biografija je, često, među pesnicima stvar mistifikacije. Tako sam i ja rešio da se poigram sa time, ali opet da ništa ne slažem ako je moguće. Sa revolucijama, kao i sa svim drugim društvenim procesima, stvari stoje kao u onom crtanom filmu: uvek se može skrenuti pogrešno kod Albukerkija, iz ovog ili onog razloga. Međutim, stanje čovečanstva je takvo da se meni čini da je neophodnost revolucije veća nego ikada. Takođe, pošto je već neophodna, verujem i u njenu samosvest takođe i u njenu duboko humanističku prirodu, a ne grubost.
Fokus Vesti: „Dulce enim etiam nomen est pacis“, napisao je Ciceron, Vi ste o miru napisali „ne da ne dolazi sam, nego eto ne dolazi nikako“. Da li mir dolazi ili ga spoznajemo, može li biti trajan?
- G: Mi spoznajemo naš ljudski mir, a društveni mir treba postići, to je ono što označavamo kao „dolazak“. On neće doći sam, a da bi došao, između spoznaje i dolaska treba da postoji nekakva ljudska, društvena akcija.
Fokus Vesti: Autor ste četrnaest knjiga, dobitnik značajnih nagrada. Gao Singđen je o pisanju izjavio: „Pisanje mi ublažava patnju. Kada koristite reči, u stanju ste da držite um živim. Pisanje je način na koji ja potvrđujem svoje postojanje.“ Šta ste o sebi ili svetu saznali pišući?
N.G: Ono što radimo srcem i dušom jeste deo našeg postojanja, njegova potvrda i njegov izazov. Pisanje je toliko deo mene da mogu slobodno da kažem da sve što jesam, postao sam uz pisanje, sa pisanjem ili uz pomoć pisanja. Sigurno nas ima mnogo koji to možemo reći.
Fokus Vesti: Vi ste i prevodilac s engleskog, Pol Oster je smatrao da su „prevodioci književni heroji iz senke, često zaboravljeni instrumenti iz senke koji omogućavaju kulturama da razgovaraju međusobno“, na koji način pristupate prevođenju, šta je najvažnije (najteže) preneti čitaocu?
N.G: Priznajem da se ne osećam dovoljno „prevodilački“. Pre svega, ja nisam imao ideju da prevodim sve dok nisam upoznao Pola Polanskog i shvatio da u današnjoj Srbiji, nema mnogo zainteresovanih da se bave njima. Tako sam to preuzeo na sebe, a Pol mi je svojim živim jezikom bez mnogo dekonstrukcije i eksperimenata u tome pomagao. Njegove pesme su takve, naročito knjiga „Bokserske pesme“ da vas uvlači u tekst i ide skoro samo. Te tri knjige koje sam potpisao kao prevodilac su knjige Pola Polanskog. Prevodio sam i Džeka Hiršmana čiji je jezik neuporedivo teži, a njega sam počeo da prevodim iz istog razloga kao i Pola – plašio sam se da neću dočekati da to neko drugi uradi. Onda sam se malo ohrabrio i počeo i sa drugima. Shvatio sam takođe da je to dobar način za bolje upoznavanje trenutnih gibanja širom sveta. Istina je da u prevođenju ima nečeg misionarskog, pionirskog. Lepo je reći i herojskog, ali ja ipak nisam heroj.
Fokus Vesti: Urednik ste književne tribine kragujevačkog Studentskog kulturnog centra, po kojim kriterijumima birate goste, čemu inkliniraju čitaoci: prozi ili poeziji?
- G: Pre svega, SKC Kragujevac je otvoren za različite izraze, ali volimo da podržavamo mlađe i eksperimentalnije autore, one koji pokušavaju da istražuju zagranična područja izražavanja. Čitaoci, sudeći po izjašnjavanju posetilaca, više vole prozu, ali se čini da su zaljubljenici u poeziju posvećeniji, što stvara neku vrstu protivteže većoj čitanosti proze. Što se posetilaca tiče, sasvim je logično da ih je najviše kada nastupaju lokalni autori ili neko ko je medijski poznat.
Fokus Vesti: „Nemoguće je živeti bez razvoja duhovnosti. Čovek gubi razloge za život, jer se njegov univerzum smanjuje i nestaje njegova usklađenost“, napisao je Tarkovski u jednom intervjuu, može li se živeti bez razvoja duhovnosti, čemu vodi takvo bivstvovanje, jesmo li ga svedoci? („vreme opsena i reklama između pesama“)
N.G: Ovo što radimo – stvaralaštvo, pisanje, slikanje, mišljenje… sve to spada u potragu za smislom. Neko to zove duhovnošću, a neko razvojem ili učenjem, ali takođe je vreme u kome živimo ispunjeno mnogobrojnim pokušajima da se taj put razvoja zameni kupovinom imidža, dizajnerskih proizvoda ili kakvom drugom instant-opsenom kao trenutni anestetik za nedostatak smisla. Nije to toliko novo, samo što sada govorimo o postojanju čitavih industrija koje to treba da obezbede. Rezultati, čini se, nisu zadovoljavajući ni za koga. Mislim da je pisanje pesama, pored svega rečenog, jedan od vidova borbe za smisao.
Autor intervjua: Valentina Novković
Nenad Glišić (Kragujevac, 1972) srpski književnik.
Pesme, priče i eseje objavljivao u mnogim časopisima i zbornicima širom bivše Jugoslavije. Neke pesme, kratke i eseji su prevedeni na poljski, italijanski i engleski jezik, a haiku na engleski i slovenački. Urednik je Književne tribine kragujevačkog Studentskog kulturnog centra.
Samostalne knjige:
“Domovino, ti si kao ciroza jetre” (pesme, 1992. g, Kragujevac)
“Himne kamikaza” (pesme, 1998. g, Kragujevac)
“Cvetovi Hirošime” (haiku, 2001. g, Kraljevo)
“Pesmice o prirodi i društvu” (za decu, 2004. g, Kragujevac)
“Sve o Psovaču” (roman, 2004. g, Beograd)
“Lica i situacije” (kratke priče, 2007. g, Beograd)
„Anahronike“ (poema, 2009. g, Beograd)
„U hladu drveta saznanja“ (pesme, 2010. g, Beograd)
“Doba. Ciklusi” (pesme, 2013. g. Beograd, nagrada “Đurin šešir”
“Ostaje samo telo” (pesme, 2014. g. Književna opština Vršac)
“Ezopide” (kratke priče, 2016. g, Beograd)
“Teme za široku potrošnju” (komentari i analize, 2018. godina, Beograd)
“Naslednici vremena” (pesme, 2018. godina, Mladenovac)
“Otpadija” (priče, 2018. godina, Mladenovac)
Godine 2014. objavljen je izbor iz njegove poezije na italijanskom jeziku pod naslovom “Nella pancia della bestia” (U stomaku zveri) za izdavačku kuću “Gilgameš edicioni”