Olivera Šutulić na srpskoj književnoj sceni aktivna je od 2017. godine, od kada je objavila tri poetsko-prozne knjige i jednu monodramu. Knjiga „Aljošini snovi“ (Liberland art, Beograd, 2021) u stvari je nastavak dve godine ranije objavljene knjige „Aki i drugari“.
Fokus vesti: Aljoša, odnosno Aki, stvarni je junak Vaših nestvarnih priča i direktno ili indirektno Vaših pesama za decu. Koliko Aki sada ima godina i kako ste se iz ugla bake udenuli u prostor njegove percepcije sveta oko sebe i, štaviše, u mikrosvet njegove mašte?
Olivera Šutulić: Aki uskoro puni tri godine. Decu generalno pa i Akija nije teško razumeti. Sresti se sa njima u njihovom mikro svetu. Jer, čovek koji piše za decu je i sam dete u duši. Tako se lakše ‘kapiramo’ i srećemo u mikro svetu Aki i ja.
Fokus vesti: Ivo Andrić je govorio: „Ostati ravnodušan prema knjizi znači osiromašiti svoj jezik“. Aljoša čita „svaku stranicu slikovnice“. Koliko atmosfera u kojoj dete raste determiniše njegove kasnije čitalačke navike?
Olivera Šutulić: Aljoša ’čita’ slikovnice jer i mi odrasli koji ga upoznajemo sa svetom knjiga to radimo na način koji je zanimljiv detetu tog uzrasta.
Fokus vesti: Dominantni motivi Vašeg stvaralaštva za decu su „lepota, milina i dobrota“. Da li i u kojoj meri ušuškavanje deteta u ovakav svet nosi opasnost iluzije, budući da je stvarni svet oko nas prilično surov?
Olivera Šutulić: Lepota, milina i dobrota jesu važni u životu svakog čoveka. Bitno je pravilno ih rasporediti, pomoći mu da za njih zna i da sam poseduje sve troje. Da bi se čovek formirao pravilno mora da ima lepotu duše da zna šta je njena milina i da ga krasi čista ljudska dobrota. Roditelji i porodica su tu da mu pomognu da se u ovom surovom svetu izabere pravi putu.
Fokus vesti: Zanimljiva je sudbina lisca iz „Akijevog carstva“. On prestaje da bude „opasan i lukav“ kada više nije „gladan, tužan i usamljen“. Da li su deca spremnija nego odrasli da prihvate različitosti, naročito materijalne, koje su među decom danas jako izražene?
Olivera Šutulić: Jesu, naročito kada su mali. Kasnije sprečenost na prihvatanje različitosti zavisi od sredine tj. porodice koje dete ’određuje’ prema svetu.
Fokus vesti: Akijev idealan svet je Sunčevo carstvo, svoju prvu reč on izgovara na moru, Gogu odvode u planinu da bi se „oporavila od smoga“. Kada svoje male-velike čitaoce „vodite“ u prirodu, birate prostranstvo. Da li je ta širina prirode prostor iz kojeg izrasta čovek širokog duha?
Olivera Šutulić: Fizička širina, prostor ne određuje širinu duha. Aki je prvu reč BABA mogao da kaže i u kuhinji u kojoj on sedi a baka mu priprema njegovo omiljeno jelo. To je ljubav, inspiracija…A on je ipak rekao na moru na moru u većem prostoru što kao što rekoh ne podrazumeva da je širina prostora širina duha.
Fokus vesti: Trenutak u kojem ste počeli da objavljujete knjige za decu nije Vam naklonjen. Deca danas znatno manje čitaju. Kako ih animirati? Kako pomiriti vreme koje je potrebno odvojiti za knjigu i brzinu kojom deca danas odrastaju?
Olivera Šutulić: U periodu kada sam ja bila dete bibloteke su imale magičnu moć. Tada se generalno više čitalo. Nekako je sama atmosfera u biblioteci bila takva da su se sva deca osećala prijatno. Danas su deca u mogućnosti da se informišu multimedijalnim putem što naravno nikada ne može biti isto. Nekako čini da se izgubi duša. I opet moram da ponovim PORODICA je ta koja mora da pomiri načine života i navede decu da ipak čitaju knjige.
Fokus vesti: Da li se sećate prve knjige koju ste pročitali i svoje prve naučene pesmice? Ko su pisci vašeg detinjstva?
Olivera Šutulić: Moja prva knjiga je slikovnica Lunja i Maza nezaboravna. Pisci moga detinjstva su Dragan Lukić, Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Mira Alečković i mnogi drugi. Što se pesmice tiče pamtim strofu koju su učile čak i generacije moje dece.
Opet kreće proleće
S pesmom u moj kraj
Dođe lasta, dođe roda
Zažubori bistra voda i polete zmaj
Fokus vesti: Da li je Aki rastao sa Vašim pesmama i pričama ili su one porasle s njim? Koliko ste kao baka i kao pesnikinja učili od Akija?
Olivera Šutulić: Aki se rodio kada je knjiga bila pola gotova. On je svojim rođenjem odredio naslov knjige. Od tada se mnogo toga prilagođava njemu. A on se zna sve pesme iz obe knjige. Voli ih. Tako se prepliću Aki, pesme i priče. A ja kao baka od Akija svakodnevno učim. I kao svaka pristrasna baka ne mogu da se načudim koliko je on bistar i učim od njega. Tako nastaju mnoge pesmice. Aki je inspiracija.
Fokus vesti: Knjiga „Aljošini snovi“ nedavno je objavljena i polako se predstavlja dečjoj čitalačkoj publici. Ali, to je za pisca uveliko trenutak u kojem se rađa neka nova knjiga. Šta je sledeće što nam spremate?
Olivera Šutulić: Radi se dopunjeno izdanje knjige ’Volimo se mi’. Što se tiče dečije književnosti pišem novu knjigu u kojoj su ovog puta samo bajke, naravno ime glavnog junaka znate.
Fokus vesti: Pregršt poruka bezuslovne ljubavi, humanosti i radosti prijateljstva daruju „Aljošini snovi“. Da li verujete u čaroliju dobrote? Bliže nam se novogodišnji i božićni praznici. Verujete li u čaroliju ljubavi u ovo doba godine?
Olivera Šutulić: Da li verujete da pisac ne veruje u čaroliju dobrote? Verujem, naravno. Verujem i u čaroliju novogodišnjih i božićnih praznika. Želim i verujem da nam oni donose samo nešto lepo.
Autor intervjua: Fokus vesti