Kao svaki majstor svoga zanata, tako je i Mineserate, predstavnica antičke male privrede, imala nadimak. Zvali su je Frina. Ova lepa žena se bavila najstarijim zanatom na svetu, koji neki sa ironijom nazivaju prostitucija, a pod tim pojmom podrazumeva se sve ono što se radi za novac. A to znači da se svako od nas prostituiše, jer, bez obzira šta radimo, mislimo na novac kao završnu fazu bilo kakve poslovne aktivnosti.
U enciklopedijama i istorijskim tekstovima, zapisano je ovako: Frina je bila najlepša prostitutka svog vremena. Bliže odredište: grčka kurtizana. Ovaj drugi izraz lepše zvuči, nekako potentnije, a i ne deluje ponižavajuće za jednu časnu predstavnicu antičke male privrede.
Mnogi od nas su videli Frinu, a nisu ni znali da pred sobom imaju običnog zanatliju. Naravno, nisu je sreli na ulici, ali su taj časni susret imali u nekoj od zbirki umetničkih dela ili, ako je reč o istinskim poklonicima umetnosti – u muzeju. Njeno veličanstveno telo je poslužilo vajaru Praksitelu kao inspiracija za statuu boginje Afrodite Knidske.
Da li je i jedna žena na svetu mogla dobiti veću satisfakciju za rezultate svoga rada? Nije. I sigurno će proteći još mnogo vode slivovima reka koje teku ka Egejskom moru dok jedna kurtizana ponovo bude promovisana u boginju. A to se moglo dogoditi samo u staroj Grčkoj u kojoj su cenili dobre i poštene radnike, posebno ako su radnice, to jest predstavnice lepšeg pola.
Empirisjki duh starih Grka, koji su svojevremeno bili mladi (u zabludi su svi koji misle da je reč samo o brkatim starkeljama), po drugi put je pokleknuo pred Frininom lepotom.
Bilo je to ovako: jednog dana je Frina raspustila kosu, skinula odeću i zaronila u more. Medju onima koji su zinuali od čuda dok su im antičke mušice uletale u usnu duplju, bio je i jedan od najslavnijih slikara Antike – Apeles. Momentalno je uzeo kičicu, boje i platno, razmahao se i zamolio Frinu da, na opšte odobravanje i zadovoljstvo prisutnih, ponovi jedno desetak hiljada puta ovaj čuveni ulazak u vodu. Za to vreme on je slikao i svetu podario jednu od najčuvenijih slika iz tog vremena – „.Radjanje Venere iz morske pene“
Sve napred rečeno navodi nas na zaključak kako je istinita stara mudrost da je zanat zlatan, pod uslovom da se u njemu stalno usavršavaš. A Frina se usavršavala, usavršavala i samo usavršavala.
Medju onima koji su joj pomagali da se usavrši do savršenstva bio je i poznati govornik – zlatousti Hiperid. Pretpostavka je da je u Frininom naručju manje govorio i da je bar za trenutak zaboravljao na politiku. To je lako proveriti pod uslovom da neke nove Frine pristanu da prošetaju obnažene kroz skupštinsku salu dok za govornicom pene i varniče oni što nam zagorčavaju život.
Umni ljudi kažu da je politika kurva, ali je u poredjenju sa Frininom lepotom i umećem zavodjenja, gubila sjaj.
Kako to već biva u životu, svi oni koji se pošteno bave svojim poslom, kad tad postaju meta ogovaranja, zavisti, pa čak dolaze i pod udar pravde. Frina se našla na sudu, a branio ju je njen dobar poznanik iz kreveta, političar i zlatousti govornik Hiperid. Sve Hiperidove smicalice, sjajni govori i argumenti, ostavljali su hladnim i namrgodjene sudije i okupljeno gradjanstvo, koje je tražilo kaznu.
Zašto je okupljeno gradjanstvo bilo tako ravnodušno? Zato što su ga činile ljubomorne žene! Muškarci su ostali u kućam dokazujući tako suprugama da ih ne interesuje Frinina sudbina, a one su došle da prisustvuju krahu lepe kurtizane.
Kada je videla da je vrag odneo šalu, Frina je preuzela stvar u svoje ruke i krenula u prve odbrambene redove. Pred zaprepašćenim sudijama je razderala svoju haljinu i pokazala argumente koji su cenjene pravnike ubedili u njenu nevinost i neopravdanost optužbi. Uzalud su žene u sali protestvovale, pokazujući čak i svoje argumente.
Frina je oslobodjena.
U istoriju prava, ova odbrana je ušla pod imenom „Frinini argumenti“. Priča se da su ovaj metod kasnije mnogi koristili, ali su sudije, uglavnom bez sipmpatija posmatrale nastojanja prestupnika da se dodvore pravdi, posebno kada su optuženi bili muškarci.
Tekst: Vanja Bulić
