Kada bi kreveti velikih vojskovodja umeli da pričaju, saznali bismo neverovatne podatkde o tajnama špijunaže. A najveće tajne uspevale su da saznaju – žene.
Posle klasičnih putanja „Kako je bilo?“ ili „Šta još želiš mili?“, počinjali su sasvim beznačajni razgovori o naoružanju, broju dugih cevi, vojnim formacijama, taktici i datumima sledećih napada.
Generali su uvek spremni da pričaju o ovoj temi, jer rat vole više od svih stvari na svetu, čak više i od onih stvari. Što se ponekad nadju u zagrljaju neke slobodnije žene, kriva je taština: jednostavno – valja pokazati vojsci kako general još uvek može!
Tako se, radeći veoma odgovoran posao špijunke, kroz brojne krevete državnika, generala i važnih državnih savetnika, prošetala Mata Hari, čije je pravo ime Margareta Zelle. Njena kancelarija se nalazila u Parizu, a špjunirala je za Nemačku u toku Prvog svetskog rata. Mata Hari se skrivala iza zanosnih pokreta orijentalne plesačice, koje je zatim ponavljala na mnogo intimnijem mestu, bez pratnje muzike.
Dugačak je spisak njenih ljubavnika koji su šaputali u jastuk kao u mikrofon. Medju njima su pretsednik Saveta Francuske Žil Kambon, nekoliko prinčeva, brojni ministri nekoliko evropskih vlada, vojvoda od Braunšvajga i mnogi drugi. Zdušno su pomagali da Mata Hari zaradi što veću sumu novca od svojih poslodavaca, pa su bili veoma darežljivi u davanju informacija.
Kako se ne bi pomislilo da je Mata Hari radila isključivo zbog novca ljudi iz visokog društva, valja reći kako je posle nastupa u baru često odlazila u javne kuće. Tamo se ponašala kao svaka obična žena tog soja, zaboravljajući na poslodavce. Radila je od srca, za svoj ćef, a novac je uzimala po navici. Bilo joj je malo neprijatno zbog toga, ali je posle hiljadu prvih mušterija oguglala na ovaj prostački manir muškaraca.
Istorija okrivljuje Mata Hari za smrt najmanje 50.000 savezničkih vojnika.
To je nepravda, jer istorija ne vodi računa o nekim psihološkim assspektima. Neophodno je znati u kakvom je braku živela Mata Hari pre nego što se otisnula u vode špijunaže. Imala je muža koji ju je nesprestano kinjio i svašta zahtevao od nje, pozivajući se na zakon o braku. Ona je, jadna, uzvraćala koliko je i kako je mogla, dok joj jednog dana nije pukao film. Tada je rekla istorijsku rečenicu, koja u prevodu na srpski glasi: „Dosta, breeee“.
Bilo je to isto kao kada je Arhimed uzviknuo „Eureka“, jer su obe rečenice predstavljale prekretnicu u dotadašnjem načinu razmišljanja Mata Hari sa jedne, i Arhimeda sa druge strane.
Mata Hari je nastavila da se bavi istim poslom kojim je obavljala i u braku, ali je sada umesto za lično zadovoljstvo jednog čoveka – to jest muža, radila za dobro i sreću svoje domovine.
Spojila je posao i zadovoljstvo: za rabotu koju je, inače mnogo volela, dobijala je pare. Saveznici nisu imali razumevanja za ovakvo razmišljanje. Uhapsili su slavnu igračicu, stavili je uz zid i streljali.
Kako se to i zašto se to dogodilo? Domovina nekada može da bude i maćeha: Nemci su je na kraju rata izdali. Bili su ljubomorni zbog činjenice što su njihovu podanicu, takoreći značajnog državnog službenika, razvlačili protivnici. Jer, dva poraza odjednom, zaista je mnogo: izgubiti na bojnom polju i izgubiti u krevetu!Tako su Nemci u ovoj krvavoj partiji šaha, žrtvovali damu, jer je to bio odgovor na žrtvu 50.000 savezničkih pešaka.
U ovoj igri, nažalost, bilo je suviše konja. Da su oni odmah žrtvovani, još na početku rata, ostali bi u igri i dama i 50.000 pešaka.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ
Foto: Privatna arhiva