Ima li lepšeg dara od „onog gore“ nego kada vam rođendansku proslavu organizuje pod krovom kultne ustanove kulture u našem glavnom gradu, biblioteci „Milutin Bojić“. Još kada se svečanom trenutku obeležavanja „većinskog vlasništva nad svojim životom“ pridruži i promocija knjige pesama „Pisma starom gospodinu“ onda glavna zvezda večeri, Aleksandar Bećić, ima razloga da bude zadovoljan. Velika podrška značajnih srpskih pisaca koji su sedeli u publici bila je veoma dragocena Bećiću, jer se između ostalog od Miomira Petrovića, moglo čuti blistavo kazivanje o knjizi koju kako je rekao „nije pročitao, ali na osnovu onoga što je čuo na promociji, veruje da je vredna pažnje i pažljivog iščitavanja“. Svoje utiske autor je izneo pominjući svoja životna i profesionalna iskustva.
Radio je Aleksandar Bećić kao novinar, dramski pisac, želeo je i mogao da bude glumac, ali zbog „starog gospodina“, svog oca, legendarnog glumca i upravnika Narodnog pozorišta u Sarajevu, Zorana Bećića, ipak nije bio primljen na klasu Miralema Zupčevića 1988. godine. Svejedno, njegova savršena dikcija i boja glasa, oplemenila je filmove u kojima je bio narator, pa eto veze koja je neraskidiva sa filmom. Opisujući svoja iskustva, duhovit i zabavan, a opet na momente veoma ozbiljan i ubedljiv, kazivao je stihove za koje se može reći da prestavljaju očaranost i razočaranost, ostavljanje i zaljubljivanje, preispitivanje i označavanje osećanja u vremenu koje je iza nas, ali koje potvrđuje da emocija, čista i iskrena, uvek ima težinu i vredna je svakog stiha koji je Bećić objavio. Publici se obratio i Zoran Antonijević, haiku pesnik iz Mladenovca koji je napisao i recenziju za ovu sjajnu knjigu. Program koji je zadivio publiku, osmislio je urednik programa u bibilioteci „Milutin Bojić“ u Beogradu, Karlo Astrahan koji je motivisao publiku ali i gosta „Bojićevog poetskog trenutka“ Aleksandra Bećića da iznedre veče za pamćenje.