Razgovarajući s prijateljima, uputili su me na kvantnu medicinu. Zakazala sam i odlazim. Prima me doktor, stavlja neke elektrode na glavu, a ja pomislim, samo da mi je mozak u redu. To sam glasno i rekla. Kreće skeniranje mog organizma i odmah mi kaže:
– Zaradili ste bakteriju Klostridija, koju samo u bolnici možete zapatiti.
Četiri meseca patnje i nikom ništa. Dade mi čovek šta da pijem, šta da mažem, ali treba da imam strpljenje, ali da kontaktiram i nekog novog ortopeda. Zahvalila sam se, platila i zbrisala kući.
Na preporuku, odlazim u drugu bolnicu i kod drugog ortopeda koji me veoma savesno pregleda, pogleda sve snimke i konstatuje zapaljenje tetiva jer sam oštećena kod pripoja. Potrebno je obezboljavanje.
Misli mi se kovitlaju, ali sam shvatila da današnji čovek zaboravlja na čast, savest, dobrotu… Čast i etika, smatra se lepom bajkom. Ukoliko ljudski život nema vrednost, onda ni društvo koje život oblikuje, nema vrednost. Niko ne može sve znati, pa čak i najmudriji nose samo zrnce znanja. Ali do pobede se stiže istrajnom borbom s vlastitom taštinom.
Sad čekam zakazivanje za novu terapiju ( ko zna kad ću doći na red), a ja i dalje imam bolove i otok. Ma šta kukam, samo je šest meseci prošlo!!
Zato apelujem da se u Medicinske škole i Medicinski fakultet uvede predmet ETIKA PONAŠANJA! setih se bila sam mlada kada je jedna majka upitala doktora:
– Imam bebu od šest meseci, kada treba da počnem da je vaspitavam?
— Ako niste počeli, već ste zakasnili.
Ovo je samo beleška. Poezija jednog fosila koji želi da čovek čoveku, postane ČOVEK!
Nemojte misliti da samo kritikujem. Veoma sam ponosna na svoju Srbiju, ali ne smemo zaboraviti na ljude. Ne samo na rečima, već i na delima.
No, valjda sad, u osmoj deceniji mogu pisati o svemu, ne bojeći se posledica. Sad treba da mislim o drugoj operaciji. Da li ću???