Krajem aprila 2022. godine, svetlost dana ugledala je dugo isčekivana knjiga poezije u izdanju IK Liberland pod nazivom “IVERJE I OKRAJCI” glumca i pesnika Zorana Ćosića. To je njegova prva zbirka pesama koja je nastajala punih 40 godina. Pesme su pisane od srednje škole, pa sve do zrelog doba. Ovaj svestrani umetnik je do sada napisao dva pozorišna komada za decu „Uplakana Katarina“ i „Svetionik na kraju arhipelaga“, pozorišni komad „Janičar“, scenario za film i televizijsku seriju „Strašila za ptice“. Pored zapaženih ostvarenja u brojnim predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ćosić je ostvario upečatljive uloge i na filmskom platnu, kao i u popularnim televizijskim serijama. Zoran Ćosić za novogodišnje izdanje “Fokus vesti“ govori o uspehu, pozorišu, poeziji i mladalačkom zanosu.
FOKUS VESTI: U poslednjih 18 meseci, objavili ste knjigu poezije i promovisali, snimali televizijske serije, radili na novom filmu, igrali predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kako sve to postižete, a da se ne slomite pod teretom obaveza?
ZORAN ĆOSIĆ: Imao sam sreće da su se sve te stvari odvijale jedna za drugom, nije bilo preklapanja, pa mi je ostalo samo da uživam i radujem se što uopšte imam mogućnost da izrazim svoje potencijalne. Ono što čini veliki benefit jeste priličan broj ljudi sa kojima se na svim tim poslovima susrećemo i koji na najlepši način utiču i na vaš lični i na vaš profesionalni život. A to ne lomi čoveka. Naprotiv. Oplemenjuje ga i nadahnjuje.
FOKUS VESTI: Ovo pomalo kliše pitanje nikada neće dosaditi. Šta je potrebno da bi neko postao vrhunski umetnik? Talenat ili mukotrpan rad ipak ima ključan značaj za razvoj i uspeh umetnika?
ZORAN ĆOSIĆ: Mnogo faktora utiče. Ali,ipak bi se moglo svesti na nekoliko onda. Pre svih – ljubav.A onda red, rad i disciplina. I još ako i Bog malo umeša prste… Eto.
FOKUS VESTI: Koje vas teme, situacije, inspirišu kao glumca, kao pesnika, možemo slobodno dodati i kao dramaturga?
ZORAN ĆOSIĆ: Naučio sam vremenom da ne tragam za nekim konkretnim temama, situacijama i ulogama, nego da one pronalaze mene, a sa ciljem da iz tih iskustava naučim nešto novo, da postanem bolja i sadržajnija osoba. Meni je sad najuzbudljivije to čekanje, ta moja strpljivost dok se nešto na tom polju ne dogodi, dok me nešto ne kucne po ramenu i kaže: „Evo me, našla sam te. Hajde da se upoznamo,da vidimo ko smo zapravo i ti i ja.“
FOKUS VESTI: Nakon nepune dve godine u odelu pesnika da li nam možete reći koliko se razlikuje glumački od književnog sveta ako uzmemo širu sliku te dve umetnosti?
ZORAN ĆOSIĆ: Glumac je uvek u poziciji, čak i kad priprema monodramu, da bude tokom kreativnog procesa – jedan od članova kolektiva, i koliko god se mučio – zaštićen je koliko toliko, a piscu je suđeno da kroz kreativni proces prolazi potpuno sam. Pa su onda i rane brojnije, bolnije i dublje. To važi i za kasnije faze, kada sleduju lovori i trnje, pohvale i pokude. Glumac ima sa kim da ih podeli, a pesniku i tad preostaje da sve to podnese i izdrži sam.
FOKUS VESTI: Kojoj se knjizi stalno vraćate, koju predstavu rado ponovo pogledate, koji film vas iznova oduševljava?
ZORAN ĆOSIĆ: Vraćam svim knjigama koje je napisao Radovan Beli Marković. I nemam nikakvo objašnjenje za to. Jednostavno volim taj Radovanov svet, njegove junake, njihov i moj jezik kojim komuniciramo. Predstavi „Derviš i smrt“ u Narodnom pozorištu se stalno vraćam jer igram u njoj, ali je svaki put gledam iza scene, što je velika privilegija, i već 135 puta sam uživao u mudrosti Meše Selimovića i veličanstvenoj glumi mojih kolega. Film „Bilo jednom u Americi“.
FOKUS VESTI: Da li ima neka predstava koju ste jako želeli da igrate, ali sticajem raznoraznih okolnosti do sada niste imali prilike da realizujete tu želju?
ZORAN ĆOSIĆ: Postoji neko nepisano pravilo da glumac najlošije odigra onu ulogu koju žarko želi, pa je posle i dobije da igra. Poučen time, ja sam veoma rano prestao da uloge pojmim na taj način. Mnogo mi je zanimljivije kad me na neviđeno sustigne nova uloga. Onda bez predrasuda i opterećenja započinje i razvija se ljubav između uloge i njenog glumca.
FOKUS VESTI: Da li ste zadovoljni čitavom ovom pričom koja prati zbirku pesama “IVERJE I OKRAJCI” i postoji li u vašim planovima možda neki novi rukopis koji će u bliskoj budućnosti ugledati svetlost književne scene?
ZORAN ĆOSIĆ: „Iverje i okrajci“ su ugledali svetlost dana, a da to nisam ni planirao ni očekivao. I za mene je potpuno novo iskustvo. Najuzbudljivije mi je u svemu tome kada na promociji osetim i vidim da je nešto od onoga što sam napisao našlo put do čitalaca, da je na njih ostavilo nekog traga. Što se pisanja tiče, pišem dosta sporo. Imam nekoliko ideja koje se nisu još iskristalisale, pa je potrebno strpljenje, a i ponovo sam u fazi strastvenog čitanja u kom baš uživam. Mada, nikad se ne zna. Ruka ume sama da krene.
FOKUS VESTI: Za kraj našeg intervjua naše čitaoce će zanimati kako izgleda jedan radni dan Zorana Ćosića?
ZORAN ĆOSIĆ: Uz prvu jutarnju kafu obično gledam epizodu neke tv serije. Posle toga odlazak na probu. Popodne trčanje. Uveče predstava, ako je ima. U suprotnom slede časovi dokolice, najomiljenije aktivnosti svakog radoholičara na glasu.
Autor intervjua: Karlo ASTRAHAN
Foto: Privatna arhiva