Naša današnja sagovornica je istovremeno i pravnica i spisateljica. Žena koja istovremeno spaja svet zakona i svet reči. Nedavno je objavila roman koji je već privukao pažnju čitatelja i kritike. U ovom razgovoru otkriva kako izgleda život između paragrafa i stranica, šta je nadahnjuje i kako pronalazi ravnotežu između profesije i stvaralaštva. Saška Milovanović.
FOKUS VESTI: Kako je rad u glumačkoj trupi oblikovao vaš odnos prema književnosti?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Gluma nije ništa drugo do živa interpretacija književnosti, jer glumac ne pristupa tekstu samo kao čitalac, već oživljava lik inkorporisan u glumačko izvođenje. Književni tekst se ne posmatra izolovano, već u sadejstvu sa glumačkim partnerima i atmosferom izvođenja. Glumac ne razlikuje samo tragediju i dramu od komedije, već percipira i prepoznaje književne stilove unutar njih. Gluma oblikuje književno čitanje: ritam, dramska pauza, telesni doživljaj…
FOKUS VESTI: Postoji li razlika u stvaranju lika na papiru i na sceni?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: U trenutku kada oformim lik na papiru, uspevam ga videti, čuti, pa se susretnemo, posavetujemo i porazgovaramo u imaginarnom svetu. Glumac pak oživljava lik na daskama i pred publikom, pred filmskom kamerom. Amatersko bavljenje glumom je učinilo da nemam strah, niti nelagodu od javnog nastupa, što mi je značilo pri kazivanju poezije pred mnogobrojnim auditorijumom.
FOKUS VESTI: Završili ste prava, može li književnost menjati zakon, ili makar podizati svest?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Apsolutno. Književnost prosvetljuje, utiče na podizanje svesti. Individualne i kolektivne. Na posredan način može uticati na promenu društvenih normi, moralnih pravila i zakonskih propisa. Vrlo je jednostavno. Književnost menja ljude, a ljudi pak menjaju zakone, pogotovo ukoliko litararno delo izvrši društveni pritisak. Navešću samo jedan primer: „Ubiti pticu rugalicu“ književnice Harper Lee je roman koji je inspirisao generacije pravnika i aktivista. Osvojio je Pulicerovu nagradu za jedan od najuticajnijih romana 20. veka.
FOKUS VESTI: Nagrađivani ste, dobitnica više priznanja i nagrada. Jesu li nagrade potvrda, podsticaj ili pritisak?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Kada dete učini prvi korak, progovori prvu reč, pokaže empatiju, mi ih bodrimo i aplaudiramo. Naravno da deluje podsticajni, no postoji i uslov za konstataciju. Književni konkurs mora biti regularan, tj. žiri mora biti objektivan i nepristrasan. Tada su nagrade vetar u leđa. Ne mogu reći da su potvrda, jer svaki član žirija ima svoj senzibilitet. Najveća potvrda su mi reakcije čitalaca. Pritisak zasigurno nisu.
FOKUS VESTI: Objavili ste dve zbirke poezije. Šaka plodnih slova i Žena od marcipana. Kakve su reakcije čitalaca ovih zbirki?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: „Šaka plodnih snova „ je zbirka koju sam objavila na drugoj godini studija. „Žena od marcipana“ je napravila prodor jer sam je objavila kada sam i kao žena i kao pesnikinja sazrela. Jednostavni, moje pesme imaju moć da prekorače prag čitaočeve duše i da se tu ukotve.
FOKUS VESTI: Nedavno je iz štampe izašao vaš prvi roman. Možete li nam otkriti kako je izgledao put od prve ideje do štampanog izdanja?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Put je bio prava književna avantura koja se završila publikacijom mog proznog prvenca, romana „ U senci osunčane molitve“. Roman je narativni prozna vrsta koja se odlikuje dužim i složenijim pripovedanjem. Priča se izražava kroz likove i događaje koji su vremenski i prostorno uokvireni. Ispisivanje romana smatram neprocenljivim književnim iskustvom.
FOKUS VESTI: Kako izgleda vaš proces pisanja? Pišete li svakodnevno ili imate rituale?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Pišem pod naletom inspiracije i emotivnog naboja i nemam hiperprodukciju, mada ne prođe dan da ne promišljam i zabeležim po koju misao. Pesme pišem u dahu i retko dorađujem, dok prozu mogu i da redigujem po potrebi. Nemam ritual. Pišem u grozničavoj potrebi da što pre iz mene pokulja lavina reči.
FOKUS VESTI: Koje teme vas najviše zaokupljaju kao ženu, a koje kao autorku?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Moj literarni rad nije ništa drugo do intelektualno-misaona refleksija o esencijalnim pitanjima našeg bitisanja, sa neizostavnom emotivnom dubinom.
FOKUS VESTI: Pišete recenzije, koncipirate književne večeri, dali ste doprinos u borbi protv nasilja nad ženama…Balansiranje između svakodnevnih obaveza i kreativnog rada…
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Odlično pitanje! Ponekad me to balansiranje podseća na hod po žici. Dajem sve od sebe i uspevam, bar za sada, samo iz jednog razloga: književnost i sve vezano za nju je moja duševna hrana, sa sočnom jagodicom na vrhu.
FOKUS VESTI: Ko su vaši uzori u kinjiževnosti i van nje?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Moj najveći izvor je dobar čovek, nezavisno od društvenog statusa, obrazovanja i načina života koji vodi. Veliki je broj književnika čija su dela prošla kroz moje ruke i koja su ostavila neizbrisiv trag.
FOKUS VESTI: Želim vam puno uspeha u daljem radu, za kraj kada biste mogli ostaviti jednu poruku čitaocima Fokus vesti, koja bi to poruka bila?
SAŠKA MILOVANOVIĆ: Poruka čitaocima Fokus vesti je citat iz mog romana „U senci osunčane molitve“ – „ Samo se ljubav tako drsko i nepokolebljivo usuđuje“.
Autor intervjua: Danijela GLIŠIĆ
Foto: Privatna arhiva