Trgovina je veoma suptilno zanimanje, pa nekome prodju godine dok otkrije njene tajne i skrivene čari.
Samo veliki ljudi i zanatlije sa istančanim instiktom za pravljenje novca, otkrivaju večnu tajnu trgovine još u ranoj mladosti. Kir Janja, na primer, inače naš najpoznatiji trgovac i lihvar, tek pod stare dane postao poznat i to više zahvaljujući Stevanu Sremcu nego svojoj umešnosti.
Lola Montez je snagom svog duha već sa trinaest godina shvatila da je najbolja trgovina na svetu prodavanje sopstvenog tela. Prvo: to nije brašno pa da prodajom svakog kilograma džak biva sve manji. Drugo: roba je uvek na oku i pod rukom. Treće: sam doziraš količinu koju prodaješ, a cena ista. Četvrto: ovo je trgovina u kojoj se ne moraš smeškati mušteriji, jer kupac razmišlja o drugim stvarima i uglavnom ćuti. Peto: prilikom ove trgovine kupci se obnažuju, pa postoji mogućnost da u žurbi zaborave neki deo garderobe, što je čist ćar.
Postoji još trista dokaza, ali bi nas neko možda pogrešno shvatio i pomislio kako je ovo reklama za trgovačku struku.
Lola Montez je imala jednu veoma jaku karakternu crtu: štogod je zatražila u životu – dobila je. To je otkrila na veoma jednostavan način. Još kao mala devojčica volela je da krade zabranjeno voće, posebno komšijama. Bila je toliko drska pa su svi govorili kako traži batine. I – redovno ih je dobijala.
Za dalji razvoj dogadjaja veoma je važan podatak da je Lola bila engleesko-irska plesačica, što nam jasno govori da je ove dve krajnosti moguće pomiriti čak i u tako nestašnom telu, kakvo je bilo Lolino. Tim podatkom se veoma ponosila, pa je pokušavala brojnim muškarcima da pokaže prednosti mešanja engleske i irske krvi.
Englezi imaju jednu veoma korisnu i lepu poslovicu: nisam toliko bogat da bih se oblačio na rasprodajama. A Lola je bila gala roba.
Sve lepe žene su hirovite ne samo zato što ih je priroda podarila tom osobinom, već zbog toga što im muškarci ugadjaju i ponašaju se kao sobarice pred gospodarom. Lola je, na primer, odbila udvaranje poljskog podkralja, jer je imao lažne zube, a istovremeno je za mnogo manje para uveseljavala nekog krezubog klošara. Bilo je to nesrećno vreme kada su proteze bile još u povoju, što je naročito nerviralo poljskog potkralja. Zato je ulagao ogromna sredstva u razvoj protetike, ali je, izgleda, kad je reč o Loli Montez, malo zakasnio.
O velikim ljudima kruže bajke u par rečenica. Jedna takva bajka glasi ovako: „Lola Montez čini prava čuda sa mišićima svog intimnog dela tela“. Ovu čuvenu rečenicu, takoreći bajku, izrekao je jedan takodje čuveni kralj po imenu Ludvig I Bavarski. Lola ga je uveseljavala na veliku radost celog dvora, jer je preki kralj nakon njenog tretmana postajao blaži.
Ludvig I Bavarski je bio obdaren nemirnim, istraživačkim duhom. Mnogo je čitao i pisao, ali je u Lolinom zagrljaju sav svoj intelektualni opus svodio na razmišljanje o par specifičnih mišića, što znači da je postajao racionalan.
Zahvaljujući pulsiranju već navedenih mišića, Lola je postala baronica Rozental, a kasnioje grofica Lansfild. I pored džentlmenstva na rečima, kralj Ludvig u suštini je bio velika škrtica u čijem se životu uočavala razlika izmedju reči i dela. On je izjavio i ovo: „Spreman sam ponuditi svoje carstvo za deset orgazama u toku 24 sata“. Lola je uspela da ga upornim treniranjem dovede do ovog veličanstvenog rekorda, a on ju je darivao samo grofovskom titulom.
To su bili začeci ošljarskog odnosa prema trenerima, koji su i danas ostali nedovoljno cenjeni i manje plaćeni od onih koje podučavaju.
Sve lepe žene su pokretale točkove istorije. Nakon što je uhvaćen u kandže njenih intimnih mišića, Ludvig je abdicirao, što znači da je Lola direktno uticala na revoluciju zbog koje je morala da pobegne u Englesku, a zatim u Ameriku.
U pariskom periodu, njeni ljubavnici su, izmedju ostalih, bili i Franc List, Aleksandar Dima sin, a Aleksandar Dima otac se zatim ubacio u celu priču izgovorivši čuvenu rečenicu „I tata bi, sine“.
U Americi je došla do punog procvata njena istančana želja za uspehom: uspela je da se uvuče u krevete mnogih bogatih muškaraca, koji su izdašno plaćali Loline nestašluke.
Kao iskusna žena, Lola je shvatila da nije sve u novcu i nekretninama, pa je bogatstvo počela da ceni i koristi na drugačiji način: umesto u banke, ulagala je „u spasavanje izgubljenih žena“, kako je zvala svoj projekat.
Jedan ovakav potez može se tumačiti i kao gest ljubomore žene u godinama, koja se plaši da će je neko od mladjih predstavnika istog zanata dostići i prestići. Medjutim, točak istorije u krevetu nemoguće je zaustaviti, pa su kasniji dogadjaji pokazali da je bilo još mnogo drugarica, gospodjica i gospodja, koje su suptilno koristile pojedine mišiće.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ
Foto: Privatna arhiva