Rok bend Yadac već godinama privlači pažnju publike svojim energičnim nastupima i autentičnim zvukom. U razgovoru koji sledi otkrivamo šta stoji iza glasnih rifova, snažnih tekstova i energije koja se pamti. Perfektan vokal, gitare i bubanj daju karakter bendu koji svira iskreno, direktno, autentično sa jasnim stavom. Punog srca. Za samo nekoliko godina osvojili su brojne nagrade i nastupali na relevantnim, zapaženim, festivalima. Upoznajemo vas sa perspektivnim bendom snažnog identiteta prepoznatljivom po autentičnosti, upečatljivim po impresiji kvaliteta.
FOKUS VESTI: Kako je nastao bend i šta je to što vas je povezalo i spojilo?
BOJAN MARINKOVIĆ: Iz potrebe da se svira autorska muzika, bez kalkulisanja. Povezala nas je ista energija, različiti muzički uticaji i ćelja da kroz muziku kažemo ono što mislimo – direktno i bez filtera.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Yadac je nastao potpuno spontano i neplanirano. Nekoliko godina pre toga svirao sam na otvaranju jedne izložbe i tu se upoznao sa Bojanom. Potom smo jedanput nedeljno svirali u njegovom studiju. Jedne večeri smo otišli na probu metal benda naših drugara, koji su posle probe želeli da čuju šta mi sviramo. Uzeli smo gitare i počeli da džemujemo, a kada je Sale seo za bubnjeve i pridružio nam se, tada smo prvi put zazvučali kao bend. On sam je posle toga izjavio da bi mogao da svira u oba benda, što smo odmah prihvatili. Uskoro smo pozvali i Duleta kao pojačanje na gitari. Taj trenutak u kojem smo postali kvartet smatramo nastankom bendaYadac.
DUŠAN KALIČANIN: Zvučaću predvidivo, ali zaista smo se spontano okupili, da se družimo i „džemujemo“, bez neke konkretne ideje o bendu. Onda smo shvatili da imamo potencijal da budemo bend, a to nam je i publika „saopštila“ na tzv. javnim probama u Punk Rock Cafe-u.
SAŠA PERIĆ: Bend je nastao početkom korone. Slaviša, Bojan i ja smo na kraju 2019. godine pokušavali da kao trojka osmislimo nekakav koncept session benda. U februaru 2020. osim korone stigao je i Dušan i puno slobodnog vremena zbog smanjene aktivnosti u celoj zemlji. Takva naizgled nepovoljna klima u zemlji, za nas je bila vetar u leđa da do polovine godine napravimo desetak pesama, od kojih se polovina nalazi na prvom albumu i da krenemo sa prvim nastupima. Iskoristili smo taj momenat i krenuli na ovaj put. Iako smo se svi poznavali od ranije, jer živimo u istom gradu u krugu od nekoliko stotina metara, nikada pre toga nismo svirali zajedno. Od prvih trenutaka počela je da se rađa ideja da ovo sve može da preraste u nešto ozbiljnije. Lako smo komunicirali, provodili vreme zajedno ne gledajući na sat, družili se i u jako kratkom roku iznedrili veliki broj pesama. Usledili su nastupi, najpre u Pank rock kafe-u, koji nam je prvi pružio šansu i kojem se i ovom prilikom zahvaljujemo. Promociju smo nastavili po drugim obližnjim mestima, učešćima na festivalima autorske muzike, a stigli smo i do prestonice i nastupali „na zidiću“, u Amerikani, Fest-u, Urmusu…
FOKUS VESTI: Koja je vaša uloga u bendu i kako je doživljavate?
BOJAN MARINKOVIĆ: U bendu sviram bas gitaru i pevam, ali sam uključen i u pisanje tekstova i režiju spotova. Bas doživljavam kao kičmu zvuka koji drži sve na okupu dok vokal i tekstovi daju prostor da direktno prenesem emociju i stav. Režija spotova je prirodan nastavak te priče jer kroz vizuelni izraz mogu dodatno proširiti poruku muzike. I pored jasno podeljenih uloga, bend funkcioniše kao jedan zajednički organizam, zasnovan na poverenju i istoj viziji.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Nemamo strogo definisane uloge, svako radi ono što najbolje ume. Muziku pravimo zajedno, tekstove je Bojan najpre uzimao iz mojih knjiga, a potom počeo i sam da piše. U nekom trenutku meni su dodelili ulogu menadžera benda i iz godine u godinu mi produžavaju mandat, što valjda znači da se snalazim i u tome. Najviše uživam u pravljenju muzike, u onom čarobnom doživljaju kada improvizujemo i komuniciramo isključivo instrumentima, pa nas prosto iznenadi potpuno nova pesma koju sviramo tečno, a koja do pre pola sata uopšte nije postojala.
DUŠAN KALIČANIN: Gitarista. Ja lično ne volim rock bendove sa dve gitare, ali kolega Slaviša i ja smo toliko različiti kao gitaristi, da nas posmatram kao dva različita instrumenta. Svako radi ono u čemu je dobar, i naučili smo vremenom kako najbolje da to uklopimo u pesme. A to je i poenta – svirati u službi pesme, a ne u službi sopstvenog isticanja. Da smo se okupili kao tinejdžeri verovatno ne bi bilo tako.
SAŠA PERIĆ: Osim bubnja, zadužen sam za dobru atmosferu na probama i putovanjima. Probe se odvijaju u mom malom improvizovanom studiju, a najčešće sam i u ulozi vozača na nastupima.
FOKUS VESTI: Kako biste opisali svoj zvuk nekome ko vas nikada nije slušao?
BOJAN MARINKOVIĆ: Snažan, autentičan, moderan zvuk sa jasnim rifovima i stilizovanim tekstovima. Muzika koja se ne dodvorava, već udara pravo u centar.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Možda kao miks podžanrova u okviru rok muzike. Ima tu hard roka, grandža, fanka, alternative, stoner roka…
DUŠAN KALIČANIN: Zanimljiv i nepredvidiv, dobar koncertni rock bend, bez žanrovskih ograničenja.
SAŠA PERIĆ: Svoju muziku zasnivamo na roku, a veliki je upliv svih ostalih više ili manje srodnih podžanrova. Međutim, prilikom pravljenja aranžmana nikada se ne držimo nekakve forme, već koristimo sve što stoji na raspolaganju da predstavimo osnovnu ideju od koje se pošlo. To za rezultat ima da su sve pesme različite po pitanju tema koje obrađuju i muzičkog stila i forme u koje su te ideje stavljene.Na prvom albumu, koji trenutno promovišemo, eksperimentisali smo i sa studijima za snimanje, tako da su sedam pesama snimljene u četiri studija, a poslednja je adaptirana sakoje su te ideje stavljene. Recept je sledeći: imaš osnovnu ideju kojom ćeš se baviti u pesmi koju praviš, iskoristisve do tada poznato (i nepoznato) u muzičkom smislu da je oblikuješ, sviraj je i modifikuj naprobama i nastupima i, kada za to dođe momenat, snimi to u nekom od studija tako da ostaviš producentu/snimatelju sa kojim sarađuješ da da svoj pečat kroz produkciju, a i savetima i predluzima u toku samog snimanja. Nakon toga pesma dobija i video formu kroz snimanje spota, koji je po pravilu kompromis između želja i onog što je moguće uraditi na samom setu.Tako sedam puta + jedna pesma kvalitetno snimljena na jednom od festivala i dobiješ album za koji samostalno uradiš dizajn i sam ga izdaš. Jako prosto!Šalu na stranu, jako puno vremena i energije je uloženo u svaku pesmu, u svakuverujemo i ne postoji šansa da publikujemo nešto iz čega ne bismo mogli da stanemo svimsrcem. Očigledno da je takav naš rad počeo da biva prepoznat i podržan.
FOKUS VESTI: Šta vam je važnije na koncertu: tehnička preciznost, sirova energija, interakcija sa publikom ili … ?
BOJAN MARINKOVIĆ: Sve zajedno, ali ako moram da biram, energija i kontakt sa publikom. Tehnika je temelj, emocija ono što ostaje.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Na prvom mestu energija. Nije problem ako se provuče neka greška u sviranju, ipak je ovo rokenrol koji se ne svira po notama. Ali ako osetimo da do publike dopire energija koju im šaljemo, a naročito ako ostvarimo dobru komunikaciju sa njom, onda je koncert uspešan.
DUŠAN KALIČANIN: Energija. Ne postoji harmonija koja nije već mnogo puta svirana. A dobre pesme i nastupi se izdvajaju po emociji i energiji kojom su izneti. Što se tiče interakcije sa publikom, to se povremeno dešava, i uvek podiže nastup na viši nivo. Mi smo prilično spontani i neposredni na bini, i to publika prepoznaje.
SAŠA PERIĆ: Sve to, naravno. Takođe želimo da na sceni budemo prepoznatljivi i da svoje nastupe učinimo što više konceptualnim. Nastupi su još jedan poseban segment našeg muzičkog izražaja i u budućnosti ćemo probati da im još ozbiljnije pristupimo, naručito sada kada se pojavila i šira publika koja je voljna da dođe na koncert i kojoj se dopada to što radim.
FOKUS VESTI: Kada ste shvatili da bend nije samo hobi?
BOJAN MARINKOVIĆ: Kada smo videli da ljudi dolaze na koncerte zbog nas, pevaju tekstove i prepoznaju se.
SLAVIŠA KRSTIĆ: U trenutku kada smo dobili ponudu za prvi koncert. Iako još nismo imali nameru da izlazimo u javnost, prihvatili smo je i nismo pogrešili.
DUŠAN KALIČANIN: Pa jeste hobi još uvek, samo na malo višem nivou. Ali znam šta me pitate… Meni lično, trenutak kada smo objavili prvi spot (pesma „Bez ljudi“). Spot izgleda jako ozbiljno i profesionalno.
SAŠA PERIĆ: To smo počeli da shvatamo i prihvatamo, već posle nekoliko meseci druženja i sviranja.Brzo smo počeli da se prema bendu odnosimo odgovorno. U prilog tome išla je i situacija oko benda koja se brzo i povoljno razvijala.
FOKUS VESTI: Na vašem albumu mesto je pronašlo osam pesama, sedam studijskih i jedna snimljena uživo. Ako biste morali opisati aktuelni album u tri reči, koje bi to reči bile?
BOJAN MARINKOVIĆ: Iskren. Ličan. Autentičan.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Bunt, borba, sinergija.
DUŠAN KALIČANIN:Fuzija starog i novog.
SAŠA PERIĆ: Ne mogu u tri, ali mogu u četiri… Znaš ti dobro šta…
FOKUS VESTI: Vizuelna priča i umetnički izraz u vašim spotovima privukli su veliku pažnju publike… imate li neku „iza kulisa“ priču sa snimanja koju publika ne zna, možda anegdotu…
BOJAN MARINKOVIĆ: Spot za pesmu „Kada shvatiš“ je rekorder po broju anegdota. Plan je bio da snimimo na žutom pesku, ali kad smo stigli, dočekali su nas bageri i kamioni, ispostavilo se da se pesak tu kopa jednom godišnje i da smo baš tada naleteli. Posle par sati čekanja odlučujemo da improvizujemo, obukli kostime pećinskih ljudi i nastavili snimanje. U jednom trenutku se pojavio čuvar, a mi smo, u tim kostimima, potrčali ka njemu uz povike: „huhuahuahua“. Prestravljeni čovek je zastao i tiho rekao: „Mogu li samo da vas slikam?“ taj momenat je savršeno opisao atmosferu sa snimanja, haos i čista zabava koja se na kraju spota i vidi.
DUŠAN KALIČANIN: Uh… Svaki spot i svaki nastup ima svoje anegdote. Snimanje spota za pesmu „Nemaš vremena“ je celo bilo jedna velika celodnevna anegdota. Napuštena kancelarija u kojoj smo trebali da snimamo je bila puna buva jer su se tu namnožili mačići. Srećom, našli smo zamenu. Nameštanje svakog kadra je bio proces, i snalaženje u trenutku, u onom haosu.Vrućina je bila nenormalna. Postoji snimak plafona kancelarije koji prokišnjava, i kaplje u lavor sa zlatnom ribicom (ti kadrovi nisu ušli u spot)
FOKUS VESTI: Nastupali ste na raznim festivalima, u klubovima, održali zavidan broj koncerata…Bend je više putav nagrađivan. Kako biste opisali energiju na vašim koncertima?
BOJAN MARINKOVIĆ: Naši koncerti priželjkuju aktivnog slušaoca, energija je intenzivna i živa, ali nije stvar samo u pokretu i glasnoći. Iza ponekad šaljivih, naizgled zabavnih tekstova kriju se ozbiljne i filozofske poruke. Zato se na koncertima ne stoji mirno ni telom, ni glavom.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Atmosfera na koncertima zavisi od više faktora. Od veličine bine i opreme kojom raspolažemo, od truda koji organizator uloži u najavu i organizaciju koncerta, od ton-majstora…U svakom slučaju, trudimo se da damo maksimum u tom trenutku bez obzira na to da li bina ima 50 ili 3 kvadratna metra, kao i da li sviramo pred dvadeset ljudi ili u punom klubu.
DUŠAN KALIČANIN: Mi smo vrlo prirodni i neposredni na koncertima. Ne glumimo rock-zvezde, ni neke tajanstvene umetnike, već imamo pristup kao da se svizajedno (mi i publika) zabavljamo. Kada to uspe, onda je to uspešan koncert.
SAŠA PERIĆ: Da budem iskren, do sada na koncertima su nas ljudi u glavnom čuli po prvi put uživo. Yu tube kanal i Facebook i Instagram stranice su bile tu da se ljudi informišu o tome šta mi radimo, ali smo u većini mesta do sada bili po jedanputa. Situacija je sada počela da se menja,gotovo u svim mestima imamo dogovor da se vidimo i u 2026 godini, neki datumi su već čekirani i širi se krug poštovalaca naše muzike.Veoma ohrabrujuće je to što na nastupima uspevamo da ostvarimo kontakt i interakciju sa publikom već posle nekoliko pesama, iako nas neretko prvi put zapravo uživo čuju. Naravno da se i mi trudimo da uvek budemo na visini zadatka i sami iniciramo i pokrećemo taj kontakt.Na video zapisu pesme Sta to nije u redu, iz sale Amerikana jasno se vidi u više scena da jevećinski deo publike u interakciji sa nama, da peva refren koji prvi put čuje uživo, đuska i rekao bih da se odlično provodi. Za mene osnovni motiv bavljenja muzikom nije ni novac, ni popularnost, ni tome slično,već da si u mogućnosti da iznedriš nekakvu mizičku formu koja će se dopasti i drugima i da zajedno napravimo sjajnu atmosferu i interakciju. Ako muzika koju kreiraš nema svoju publiku, nema ni potrebe za tvojim postojanjem na muzičkoj sceni.
FOKUS VESTI: Šta biste voleli da publika ponese kući nakon slušanja vaše muzike?
BOJAN MARINKOVIĆ: Osećaj da nisu sami i da je u redu biti svoj.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Ritam ili melodiju neke pesme koja ga je ponela, stih koji će da pevuši te noći i sutra kad se probudi…
DUŠAN KALIČANIN: Meni lično su najbolji oni koncerti, sa kojih kad se vratim kući odmahuzmem gitaru, bar na 1 minut. Dakle, kad bend probudi u meni želju za sviranjem. Voleo bih da i mi publici podstaknemo neku sličnu želju, neposredno posle koncerta.
SAŠA PERIĆ: Voleo bih da se sa naših koncerata odlazi sa idejom da se vrati po još! A obećavamo da će tada biti još bolje.
FOKUS VESTI: Kako funkcioniše dinamika između četvorice članova benda? Na probi, putovanjima, kocertima…
BOJAN MARINKOVIĆ: Kao u porodici, ima rasprava, šale, umora, ali i međusobnog poštovanja. Sve se rešava kroz muziku.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Može li opet u tri reči? Prijateljstvo, uživancija, radost.
DUŠAN KALIČANIN: Vrlo spontano i u skladu sa mogućnostima. O svemu se dogovaramo. A s’ obzirom da na rock sceni više nema para i devojaka kao `80-ih, automatski nema ni razloga za svađe.
SAŠA PERIĆ: Kao i u porodici. Ljubav, pažnja, razumevanje, podrška, a boga mi i sukobi mišljenja. Sve to zarad toga kako biti bolji i napredovati. Za sada je sve kako bi to i trebalo da bude.
FOKUS VESTI: Vaš poseban doživljaj sa koncerta na kome ste bili kao publika i koji nastup grupe Yadac biste izdvojili kao nezaboravan?
BOJAN MARINKOVIĆ: Jedan od omiljenih koncerata bio je Massiv Attacka na Aresenalu. Kada je reč o nastupima Yadac-a, osvajanje prve nagrade na Požarevačkoj gitarijadi, i koncert na festivalu BARF u Domu omladine Beograd.
SLAVIŠA KRSTIĆ: Mnogi koncerti na kojima sam bio izdvajaju se po nečemu specifičnom. Prvi mi u sećanje dolazi Leonard Cohen, koji nas je na koncertu začarao nekim lepim činima koje još uvek traju… A najlepši nastup grupe Yadac do sad za mene je bio na beogradskom autorskom rock festivalu BARF u sali Amerikana. Odatle je i živi snimak koji možete čuti na našem prvom albumu.
DUŠAN KALIČANIN: Ja sam redovan posetilac koncerata još od moje osnovne škole (od kraja`80-ih), tako da je teško izdvojiti jedan doživljaj. Možda najposebniji mi sad pade na pamet – KUD Idijoti u našem gradu, krajem `80-ih. Oni na svom vrhuncu, a ja klinac, možda 6 razred osnovne, tek otkrio punk. I tako sedim popodne u tom klubu sa društvom, a sa nama za stolom neki čovek, ćaska i zeza se sa nama klincima i daje autograme. Kažu – to je Tusta, pevač. Ali ja ne verujem… nema šanse… neki lik nas loži… Tusta je najveća punk zvezda u SFRJ, nema šanse da on ovako sa nama kao sa drugarima. (Tada je bilo normalno da ne znaš kako neki bend izgleda, jer nema interneta, nema ploča, nema novina… već samo presnimljenih kaseta). Naravno, uveče taj čovek izlazi na scenu i razvaljuje. Ja oduševljen, ali uz žal što nisam bio svestan sa kim sam sedeo…Što se tiče naših nastupa, meni su nezaboravni oni sa početka našekarijere, u rodnom gradu. Svi su bili iznenađeni jer su nas znali pojedinačno, ali ne kao bend, pa još i vrlo dobar bend. I naravno, svako je prepoznavao u nama nešto što voli.
SAŠA PERIĆ: Bio sam na puno koncerata i njima pristupam kao da sam u školi i krajnje selektivno.Uvek ima nešto novo da se nauči. Na žalost za mene je atmosfera u drugom planu kada sam u publici, jer ja tada prvenstveno učim.Što se tiče naših nastupa, mogu da izdvojim nastup na Požarevačkoj gitarijadi, gde smo osvojili prvo mesto i vrednu nagradu.
FOKUS VESTI: Poruka publici
BOJAN MARINKOVIĆ: Hvala vam što nas slušate, što dolazite na koncerte i što verujete u ono što radimo. Vidimo se!
SLAVIŠA KRSTIĆ: Među utiscima publike na prvom mestu je da uživo zvučimo energičnije nego na snimcima koje su čuli na internetu i radiju. Pridružite nam se na nekom od sledećih koncerata, da tu energiju doživimo zajedno.
DUŠAN KALIČANIN: Batalite koncerte na telefonima i kompjuterima, i dođite na Pravi! Poruka klubovima: Prvo uložite u akustični tretman prostora, pa tek onda u razglase i tehniku. Jeftinije je, a neuporedivo efikasnije za uživanje u koncertima, i za publiku i za muzičare.
SAŠA PERIĆ: Draga publiko, pojavilo se nešto novo na muzičkoj sceni što bi vredelo ispratiti i posvetiti mu makar malo pažnje. To nešto je bend YADAC. Na kraju, nemojte verovati nikome, pa ni meni, posetite naš kanal i stranice na društvenim mrežama i uverite se sami. Ako sam u pravu, vidimo se na nekoj od budućih svirki da nastavimo druženje. Jer… Znaš ti dobro šta..!?!
Autor intervjua: Danijela GLIŠIĆ
Foto: Nemanja STAVANOVIĆ