Danas nemojte ništa da očekujete i sve što uprkos tome dobijete, biće više nego što ste očekivali. Tako su mene mazali kad sam bio mali, i ja sam im naivno verovao. Opet me mažu, samo što im sada ništa ne verujem. Trebalo mi je pola veka da ukapiram. Neću opet da padam u teške teme, ali mi se nekako same crtaju.
Toliko godina nešto pokazujemo kako ne valja, međutim, to nešto se ne menja. Ako se i promeni u tom slučaju, više je kozmetičke prirode. Uglavnom, sve što uradimo kao pojedinci, bilo da je reč o označavanju autobuskih stajališta ili ukazivanjem ko je kome šta uradio i tako stekao nezakonitu korist, biće progutano za dan ili dva. Ne očekujem da se odjednom probudimo u zemlji Dembeliji, ako takva i postoji, ali ovo usklađivanje sa svetom nas ubi.
Nema to veze sa pečenjem rakije ili kravljim pasošima već sa pojavama koje treba da prihvatimo kao normalne iako one to same po sebi nisu. Zavisi iz čijeg ugla se to posmatra. Udžbenici sa greškama, novine sa psovkama, političari sa puterom na glavi, građani sa praznim tanjirom, uspešna privreda koja beleži gubitke, sve je to svetla prošlost budućnosti naše tranzicije. Ostajemo verni optimisti koji samo što nisu u pravu da će sigurno biti bolje samo ako dobijemo ono što s pravom očekujemo. U poslednje vreme, cela Srbija strepi. Ovoga puta opet je u pitanju naše dobro i bezbednost u saobraćaju.
Tehnički pregledi postaju nepremostiva prepreka u procesu registracije automobila. Jasno je ko dan da se našom zemljom „valjaju“ krševi koji su u proseku stari dvadeset godina, ali je čisto kao suza i to da za zarade koje ostvarujemo, ne možemo sebi da priuštimo ništa bolje. Uvoz polovnih automobila donekle je smanjio broj onih kojima je „pukla šoferka“, „čuju se zglobovi“, „otišli koševi“ „svetla ćoretaju“ a gume su „glatke“. Međutim, ono što brine jesu cifre koje beleži statistika a koje kažu da nam i dalje drumovima krstare mladi i neiskusni vozači u automobilima koji jesu ispravni, ali ipak nisu živa bića pa da „pojačaju oprez, smanje brzinu i prilagode je uslovima na putu“. To u kakvom su nam stanju putevi, ne želim da komentarišem.
Hajde da vidimo koliko ćemo posle ovih mera biti bezbedniji u saobraćaju, jer, većina nas na fotografijama sa lica mesta nezgode retko kada ugleda neki krš, već uglavnom „ozbiljnu“ mašinu. Vraćamo se na početak, na kozmetičke promene. Tako i dalje ne ličimo ni sebi ni na šta, a kako tek izgledamo belom svetu?