Volela bih da vozim u trci dvoprega
Za postizanje sportskih trezultata u velikoj meri je potrebna, pogotovo na početku, kod prvih sportskih koraka, podrška porodice. Neki ističu da bez roditelja i drugih članova porodice mnogi prvaci nikada ne bi stigli do šampionskih titula i majstorskih zvanja. Porodica je uvek tu da podrži, pomogne i ohrabri svakog mladog takmičara u svakom trenutku, pogotovo kada nastupe poteškoće i problemi tokom treninga.
Jedan od sportova koji je u velikoj meri porodični, je kasački sport. Brojne su porodice kod nas u kojima se ljubav prema kasačima prenosi sa jedne gerneracije na drugu. Postoji velikji broj porodica u kojima su tri, pa i četiiri generacije aktivno učestvovale u kasačkim trkama. Najbolji primeri su Oračiči sa Bikovačkih salaša kraj Subotice, Roža iz Sente, Petrovići iz Velikog Sela, i njihove komšije Simići, Nenadovići iz Selevca, Prkosavaci iz Pivnica, Petrovići iz Cerovca kraj Smederevske Palanke.
Regina Szőke spremna za trke
Regina Szőke
Kada su u pitanjnu kasači, svi članovi jedne porodice imaju neka svoja zaduženja oko konja. Obično najstariji brinu o ishrani konja, timare ih, čiste boksove i brinu o njihovom zdravlju. Ti najstariji su tu i da pažljivo prate šta oni mlađi rade i da im daju po neki koristan savet, a kada treba i da ih zamene tokom treninga, a mogu i da uskoče u sulke i za neku trku. Srednja genbereacija je tu da trenira kasača, brine o balansu, obavljaju administrativne poslove kao što je registraciaj grla, prijava za trke i naravno da kao vozači učestvuju u trkama. A oni najmlađi su u početku samo posmatrači. Na njih niko ne obraća pažnju dok pažljivo prate ko, šta i kako radi tokom obuke i pripreme konja za trke, kako bi u datom momentu i oni sami mogli da obave poneki lakši posao. Često se kradom muvaju oko konja i trude se da se sa njima sprijatelje dajući im šargarepe, jabuke i slatkiše. I na kraju ih razmaze da se rastanak koji je neminovan, uvek završava uz dečije suze. Uz to druženje neprimetno i oni postaju kroz neku godinu ozbiljni učesnici u kasačkom sportu. Najmlađi na trkama sa ponosom predaju takmičarske knjižice i uzimaju startne brojeve, pridržavaju i dodaju opremu, šetaju konje posle trke, a zaduženi su da primaju pehare i da se slikaju sa svojim ljubimcima za uspomenu. Ženski deo porodice, supruge i bake, imaju zaduženje da dresovi budu čisti, ispeglani, da se pripremi hrana i osveženje kada se krene na put, a nekada su i one te koje treniraju i po neki put i same uzimaju kajase u ruke i nastupaju u trkama.
I tako, od malih nogu, deca pored dede i oca, požele da se i oni oprobaju u kasačkim trkama, ne samo da se “provozaju” nego i da osete ono što se može samo doživete u pravoj trci i što im niko ne može opisiti. A to uzbuđenje, sreća i zadovoljstvo posle istrčane trke je ono što ih ponovo vraća konjima i na kasačku stazu i da se nadmeću sa sebi sličnima. U prvo vreme imaju manje zahtevne poslove oko konja, ali kako odrastaju i želja da se takmiče je sve snažnija i stalno prisutna, te na sebe preuzimaju sve više obaveza oko konja koje sa radošću i zadovoljstvom obavljaju. Učeći od starijih, koji ih bodre i daju korisne savete, jednoga dana i sami postaju takmičari, ali i učitelji svojoj deci. I tako se ljubav prema konjima i gen koji se teško gubi, prenosi sa kolena na koleno, da se ljubav prema kasačime ne izgubi u porodici.
Reginin pradeda Jožef Szőke sa svojim kasačima
Deda, Ferenc Szőke je uvek imao dobre konje
Čitav taj put, od posmatrača, do takmičara u kasačkom sportu prošla je Regina Szőke iz Malog Iđoša. Oni koji bar malo prate kasački sport u Srbiji znaće da je porodica Szőke iz ovog malog mesta u srcu Bačke veoma aktivna i brojna u kasačkom sportu. Sa svojim grlima su prisutni skoro svake nedelje na hipodromima širom Vojvodine. Naričoto su nekada bili zapaženji njihovi nastupi u trkama dvoprega u kojima su bili vodeći u Srbiji.
Regina je već kao devojčica prošla sve razvojne faze kroz koje prolaze deca u čijoj se kući neguju kasači, a u kojoj su konji ne samo takmičari nego i ljubimci. Odlazila je na trke sa ocem Atilom i posmatrale trke sa oduševljenjem, ali i sa željom da jednog dana i ona postane neko na tim trkama. Živeći u poroidici u kojoj su se konji voleli i čuvali, lako je uspostavila kontakt sa njima i brzo im upoznala narav, ali i ćudi. Učila je pored oca Atile koji je dugo vremena uspešan takmičar u kasačkim trkama, naročito u dvoprežnim, dok su se ove trke održavale. Otac joj je bio prvi i najbolji učitelj. Od njega je naučila sve što joj je bilo potrebno da bi nastupila prvi put na trkama u Subotici kada su se na kraju 2023. godine oprobali amateri, omladinci i žene. Ta prva isklustva su joj bila dragocena, pa je jedva čekala klupske trke koje su održane na kraju sezone u Subotici prošle godine, da se ponovo pojavi na stazi sa željom da pobedi. Na žalost, pobeda joj je izmakla pa će morati da sačeka neku novu priliku. Na tim trkama je po prvi put bila i suvozač – balanser u trkama dvoprega sa Milanom Lišićem. I to iskustvo joj se dopalo pa je poželela de se jednog dana oproba i u trkam dvoprega.
Još kao devojčica i učenica osnovne i srednje škole, Regina se pored konja zanimala i za stoni tenis. Trenirala je i učestvovala na takmičenjima u ovome stportu skoro osam godina. Ne samo da je trenirala nego se pokazala kao veoma uspešan takmičar u popularnom ping – pongu. Dva puta je bila među dvanaest najbiljih stonoteniserki u državi. Sa svojojm ekipom je jednom na državnom prvenstvu zauzela treće mesto u Srbiji u ekipnom takmičenju.
Taj sportsku duh, želja za pobedama, saznanje da nema predaje i da se posle poraza sa još većim žarom trenira kao bi se sledeći put takmičenje završilo pobedom, kao i takmičarsko iskustvo stečeno u stonom tenisu će Regini sigurno pomoći da i u kasačkom sportu jednoga dana postigne rezultate koje je imala u stonom tenisu. Dobro zna da ništa ne dolazi bez predhodnog napornog i velikog rada. Sve ono što je proživela za “zelenim stolom” će joj pomoći da strpljivo radi sa svojim konjima i da će posle ozbiljnog rada i truda, doći i rezultati srazmerni uloženom radu.
Regina je student. Studira specijalnu pedagogiju u Segedinu. Zbog obaveza na fakultetu ne dolazi tako često u Mali Iđoš, pa nije u mogućnosti da više vremena provodi pored svoje ljubimice Atene od koje očekuje da zajedno pobede na trkama. Nada se, kada okonča studije da se vratiti u Srbiju. Očekuje da će imati dovoljno vremena i da će se više i ozbiljnije posvetiti kasačima.
Otac Atila Szőke posle pobede sa rođakom Sabolč Szőke
Stric Robert Szőke
Kasačke Novine su zamolile Reginu da odgovori na pitanja, iz kojih će ćitaoci saznati mnogo pojedinosti o Regini, o njenim počecima, o kolegama vozačima, o ženama koje učestvuju u kasačkim trkama, ali i o namerama kada su u pitanju konji i kasačke trke.
1. U Vašoj porodici Szőke ima veliki broj takmičara u kasačkomj sportu. Ko je od vaših najbližih rođaka bio učesnik kasačkih trka?
– Moja dedu Ferenc Szőke je imao kasače. Kasačima se bavio i njegob otac Jožef. Moj stric Robet, tatin rođeni brat je već dugi niz godina vlasnik kasača i uspešan takmičar u kasačkom trkama. On je takođe i dobar potkivač kasača. Moj otrac Atila se druži sa kasačima i učestvuje u trkama još od vremena kada sam bila trogodišnja devojčica. Naši daljnji rođaci su nekada bili, ali i danas vlasnici brojnih kasača i sa njima su sa uspehom učestvovali na trkama.
2. Kao učenik osnovne i srednje škole ste trenirali stoni tenis i učestvovali na brojnim takmičenjima. Imali ste i zapaženih rezultata u stonom tenisu.
– Osam godina sam trenirala stoni tenis. Dva puta sam bila među 12 najboljih igračica u zemlji. Na državnom prvenstvu sam sa svojom saigračicom osvojila treće mesto. Igrala sam u drugoj ligi. Često smo išle na turnire u Mađarsku, gde smo takođe postizale odlične rezultate.
3.Opišite kakv ste osećaj imali kada ste učestvovali u prvoj trci i kako ste doživeli završetak trke.
– Pre svoje prve trke bila sam jako uzbuđena, ali na pozitivan način – nisam se plašila da bi nešto moglo poći po zlu. l iiac mi je dao puno saveta pre trke, koje sam većinom uspela da primenim, koliko sam ih se setila u tom trenutku. Rezultatom sam bila zadovoljna – naravno, bila bih srećnija da sam bila prva, l ii ovako sam bila presrećna.
4. Šta studirate i gde? Da li planirate da se vratite u Mali Iđoš?
– Studiram specijalnu pedagogiju u Segedinu. I sigurno planiram da se vratim, iako možda ne u Mali Iđoš, ali u Srbiju sigurno.
– Trku vodi Atila Szőke sa svojim dvopregom
Atila Szőke i Marko Gajić uživaju u pobedi dvoprega
5. Da li bi postojanje konjičkog kluba i hipodroma u Malom Iđošu doprinelo da veći broj ljudi ima kasače i da li bi konji bili spremniji za trke?
– Mislim da da. Mali Iđoški konjički klub često organizuje jahanje i kampove, na koje dolazi mnogo mladih ljudi sa raznih mesta. Smatram da je to veoma dobra stvar, jer se kroz takav kamp deci približe konji i ovakav način druženja sa konjima im se jako sviđa. Zbog toga ima puno onih koji svake godine, čak i više puta, posećuju ove kampove. Međutim, u konjičkom klubu ima više ljudi koji se bave jahanjem. U Malom Iđošu ne postoji hipodrom, pa se svaki vlasnik kasačkog grla snalazi kako zna, trenirajući konje po seoskom putevima po ataru Malog Iđoša.
6. Kako na Vaše učešće na trkama reaguje Vaša majka, a kako prijateljice i drugovi sa fakulteta?
– Moja majka je bila jako zabrinuta i bojala se za mene. Obično ne ide na konjičke trke, ali pretprošle i prošle godine je bila na trkama u Subotici kada sam ja vozila. Uživala je, ali je bila jako uplašena tokom celog dana. Moji prijatelji sa fakulteta su bili moja velika podrška i radovali su se mom rezultatu.
7. Da li planirate da se kasačima bavite ozbiljnije ili je ovo samo jedna prolazna avantura?
– Sigurno želim da se ozbiljnije bavim ovim sportom. Ako mi studije dozvole, svakako želim da nastavim da učestvujem na trkama. Mogu sebe da zamislim da za nekoliko godina živim u Subotici, da tamo radim, a kako bi mi trkačka staza bila blizu, mislim da bi lako mogla, pored drugih obaveza da pripremam svoja grla za trke…
8. Šta je to što bi doprinelo da kasaki sport kod nas bude kao u nekim drugim Evropskim zemljama?
– Mislim da kod nas uglavnom idu na konjičke trke samo oni koji se time bave. U drugim zemljama, mnogi idu na trke samo iz zabave, aon a porodični izlet. Ako bi se kod nas informacije o konjima i kasačkim trkama više širile putem medija, i ako bi možda na trkama bilo i drugih pratećih programa koji bi privukli posetioce, moglo bi da se dogodi da ljudi počnu da dolaze na trke samo zbog konja, jer bi shvatili da je ovaj sport zaista zanimljiv.
9. Da li među mladim devojkama i mladićima koji voze kasače imate prijatelja i kako se družite i da li se dopisujete i da li sa njima razgovarate. Ko vam je od mlađih najbolji prijatelj?
– Zapravo nemam, ali za to nema posebnog razloga. Na konjičke trke idem sa svojom porodicom i provodim vreme sa njima. Tokom trke uglavnom se fokusiramo na konje, pa deo koji se odnosi na upoznavanje drugih ljudi izostaje. Ali, ovo se može promeniti u budućnosti.
10. Porodica Seke iz malog Iđoša je poznata po dobrim konjima – dvopregašima. Da li trenirate svoje kasače u dvopregu i da li bi jednog dana učesvovali kao vozač u dvoprežnim trkama.
Atila Szőke , suvozač Marko Gajić Atila Szőke očekuje dodelu nagrada
– Da, moja porodica je bila veoma uspešna u dvopregu. Nažalost, više nema mnogo dvoprežnih trka, pa ne treniramo naše konje na taj način, ali volela bih da možemo. Međutim, ove godine je organizovano više revijalnih dvoprežnih trka nego ranije, i ako se to nastavi, sigurno mogu sebe da zamislim da jednom i ja vozim takvu trku.
11. Kada ste prvi put učestvovali u trci dvoprega?
– U dvoprežnoj trci sam prvi put učestvovala prošle godine, kao suvozač Milanu Lišiću i jako mi se dopalo. Svakako bih volela da i sama jednom budem vozač u dvoprežnim trkama, ako se ukaže prilika.
Na „ ZAPITKIVANJA “ Regina je ovako odgovarala:
IME: Regina
PREZIME: Szőke
MESTO I GODINA ROĐENJA: Backa Topola, 2005.02.05.
PREBIVALIŠTE: Mali Iđoš
ZANIMANJE: Student
ŠKOLSKA SPREMA: Gimnazija, trenutno studiram u Segedinu
– KADA STE I KAKO ZAVOLELI KASAČE ? Od kada znam za sebe, konji su bili u kući. Moj otac se već tada aktivno bavio kasacima i učestvovao u trkama.. Zapravo, ovo je u našoj porodici tradicija. Moj deda je takođe bio angažovan u konjičkom sportu, a većina očeve braće takođe se aktivno bavi konjima, ili ako imaju vremena, idu na trke. Za mene to nije bilo pitanje, odmah sam postala zaljubljena u konje. Blizina konja mi je bila toliko prirodna kao što je to za druge ljude imati psa kod kuće. Imala sam tri godine kada sam prvi put išla sa tatom da treniramo jednog od naših konja. Nikada neću zaboraviti to iskustvo, verovatno je to sećanje koga se
najjasnije sećam. Od tada se ništa nije promenilo kada su konji u pitanj. Kada sam kod kuće i imam slobodnih trenutaka, većinu tog vremena provodim sa konjima. Pripremam svog konja za trku, ili samo provodim vreme sa njim na otvorenom.
Atila Szőke je uvek imao dobre kasače
Regina posle trke uživa sa svojom omicom
– KADA STE PRVI PUT SELI NA SULKE ? Kao što sam pomenula, kod kuće se to desilo već sa tri
godine. Na trci, to se dogodilo na klupskoj trci u Subotici 2023. godine.
– IME KONJA KOGA STE PRVI PUT VOZILI ? Kod kuće, prvi konj kojeg sam vozila bio je moj stari
konj, Mortales. Na trci, to je moj trenutni konj, omica Atena.
– KOLIKO STE IMALI GODINA KADA STE PRVI PUT UČESTVOVALI NATRKAMA? Kao posmatrač,
počela sam da idem na trke sa 3-4 godine i još uvek redovno prisustvujem trkama, ako mogu, svaki vikend posmatram trke. Kao takmičarka, prvi put sam učestvovala sa 17. godina.
– NA KOME STE HIPODROMU PRVI PUT VOZILI U TRCI ? Prvi put sam vozila na hipodromu u
Subotici.
– IME KONJA KOGA STE PRVI PUT VOZILI U TRCI ? Atena.
– OD KOGA STE NAUČILI PRVE TAJNE O KASAČIMA? Prve tajne o kasačima naučila sam od
svog tate, Seke Attile, čiji su mi saveti omogućili da učestvujem u trci.
– OD KOGA STE NAJVIŠE NAUČILI O KASAČIMA ? Najviše sam naučila od svog tate, kao i od
mojih stričeva.
– UMETE LI DA POTKIVATE KASAČE? Ne, ali jedan od mojih stričeva ( Robert) se bavi time. Tako da ću u budućnosti imati od koga da učim na tom polju.
– DA LI STE DO SADA POBEDILI NA TRKAMA? : Ne, ali se nadam da ću uskoro moći da
promenim to.
– SA KOLKO STE GODINA POSTIGLI PRVU POBEDU ? Prvu pobedu još nisam ostvarila.
Međutim, na klupskoj trci u Subotici 2023. godine bila sam treća, a na trci 2024. godine
zauzela sam drugo mesto sa svojom ljubimicom Atenom.
Regina i Atena na trkama u Subotici 2023. godina
– IMATE LI SVOGA KONJA I KAKO SE ZOVE ? ( ako ih ima više sve ih nabrojte ): Imam dva konja, Atenu i Senatora. Atena je već iskusni trkački konj, dok je Senator ove godine uspešno
kvalifikovan.
– KOLIKO STE DO SADA KONJA VOZILI U TRKAMA? Samo Atenu.
– KOJA VAM JE POBEDA NAJDRAŽA ? Ovogodinašnji klupski trka u Subotici mi je najdraža pobeda. Iako sam bila druga, cela trka je bila veoma uzbudljiva. Takođe, ove godine sam učestvovala u dvopregu, gde smo takođe bili drugi. Bilo je zaista interesantno isprobati ovu drugu vrstu trke.
– KOJU BI TRKU VOLELI DA DOBIJETE ? Trenutno nemam konkretnu trku u kojoj bih želela da
pobedim. Uskoro želim da položim ispit za vozače kako bih mogla da učestvujem na zvaničnim trkama, i želim da postignem što bolje rezultate.
– AKO SE LOŠE PLASIRATE (POSLEDNJI) KOGA KRIVITE SEBE ILI KONJA ? Zbog lošeg
performansa, definitivno bih okrivila sebe. Znam da konj dobija dobru pripremu i da će u trci dati najbolje što može. Loš rezultat je verovatno posledica loših ljudskih odluka.
– DA LI VOLITE KONJE I ZAŠTO? Konje stvarno volim, jer su to veoma posebna bića. Iako su
ponekad teški za razumevanje i zahtevaju puno strpljenja, konji su zapravo vrlo zahvalni. Nije
lako izgraditi poverenje sa njima, ali kada to uspete, to je zaista posebna veza. Konji su vrlo
osetljivi na naše ponašanje i emocije, i kada se izgrade dobri odnosi sa njima, osećaj je
nezamenjiv. Ta povezanost sa njima je nešto što se ne može uporediti ni sa čim drugim.
– KO JE PO VAMA NAŠ NAJBOLJI TRENER? Za mene, najbolji trener je moj otac.
– KO JE NAŠ NAJBOLJI VOZAČ ? Isto tata.
– IMATE LI MEĐU TRENERIMA I VOZAČIMA SVOJE IDOLE I KO SU ONI ? Moj otac je za mene najidealniji. Takođe, divim se svima koji imaju sličan pristup i skromnost prema ovom sportu.Smatram da je najvažnije da čovek to radi iz ljubavi, a ne zbog slave ili novca.
Regina Szőke je bila uspešna takmičarka u stonom tenisu
– ŠTA VAM NAJTEŽE PADA KADA SU U PITANJU POSLOVI OKO KONJA ? Smatram da je najteži
deo to što moramo potpuno da upoznamo ponašanje svog konja. Kako reaguje na različite
situacije, šta voli, od čega se plaši, na šta je osetljiv. Potrebno je puno vremena da se sve to
izoštri i uskladi, ali kada to uspemo, dalji rad postaje mnogo lakši.
– VOLITE LI DA TIMARITE KONJE ? Mnogo volim, uživam u tome, i mislim da puno pomaže u izgradnji poverenja sa konjem.
– ŠTA MISLITE DA LI KONJI VOLE DA SE TIMARE? Smatram da da, ali svaki konj je različit.
Koža mog jednog konja je osetljivija nego obično, pa on to drugačije zahteva
– KOJA VAM JE BOJA DRESA I KACIGE ? Moj dres je plav i beo, a kaciga mi je plava.
.-KOJA VAM JE OMILJENA BOJA ? Plava
– VOLITE LI CVEĆE I KOJE ? Da, volim cveće, a najviše volim ruže.
– ŠTA VIŠE VOLITE KAFANE I RESTORANE ILI KAFIĆE I KLUBOVE ? Kafice I klubove.
– KAKO PROVODITE SLOBODNO VREME ? Ako sam kod kuće, najviše se bavim konjima. Osim toga, boravim u Segedinu zbog fakulteta. Kada imam vremena, igram stoni tenis, čitam ili
provodim vreme sa prijateljima.
Atena i Regina Szőke na subotičkom hipodromu 2024. godine
Bottom of Form
– DA LI STE UDATI I DA LI OD PORODIČNIH OBAVEZA STRIŽETE DA SE POSVETITE KONJIMA ONOLIKO KOLIKO BI STE ŽELELI?? Nisam u braku, ali u vezi sam. I pored toga, imam dovoljno vremena da se bavim konjima. Bilo mi je veoma važno da moj partner to prihvati i podrži.
– DA LI STE SPAVALICA ? Da, obično su moji dani veoma iscrpljujući, tako da mi je san neophodan.
– KOJI JE KONJI PORED KASAČA VAM SE SVIĐAJU ? Moji omiljeni konji su engleski punokrvnjaci i frizijci.
– KOLIKO STE NAJBRŽE IZVEZLI KONJA U TRCI ? IME. KONJA I MESTO GDE JE TO BILO ? … Na prošlogodišnjem klubskom takmičenju postigla sam vreme 1:18.2 sa Atenom i završila kao druga.
– DA LI STE NEKADA U JEDNOM DANU NASATUPILI U VIŠE TRKA ? (KADA, MESTO I IME KONJA) Na prošlogodišnjem klubskom takmičenju postigla sam drugo mesto sa Atenom, a u dvopregu smo takođe bile druge sa Milanom Lisićem, koji je vozio Atenu i My Fire Star.
44. KOJE SU NAJVAŽNIJE OSOBINE KOJE TREBA DA POSEDUJE VOZAČ ? Pažnja, preciznost,
brzina. Takođe, vozač treba da bude sposoban da donosi dobre odluke u iznenadnim
situacijama, pazeći i na sebe, na druge vozače i na svoje konje.
– KOJU OSOBINU NAJVIŠE CENITE KOD TRKAČKOG KONJA ? Najviše cenim njihovu
izdržljivost. Postoje konji koji ponekad pokažu takve performanse koje nikada pre nisu imali. To
mi pokazuje da ne učestvuju na trkama iz prisile, već zato što zaista vole ono što rade.
Drugo mesto u Subotici 2024. godine – Atena i Regina
– ŠTA BI VOLELI DA ZABORAVITE , A VEZANO JE ZA TRKE ? Jednom je moj otac doživeo ozbiljnu nesreću u Bečeju u trci dvoprega, nakon čega je završio u bolnici. Tu nesreću sam gledala i najradije bih je zaboravila.
– ŠTA BI VOLELI DA POSTIGNETE U KASAČKOM SPORTU ? Želim da učestvujem na što više trka. Takođe bih volela da posetim više zemalja i prisustvujem trkama tamo. Želela bih
da se ovaj sport više širi među mladima. Mislim da nas nije mnogo koji se aktivno bavimo ovim
sportom, a smatram da je važno da postoji kontinuitet i da se radi na budućim generacijima
– DA LI MAŠTATE DA POBEDITE U DERBIJU ? Jednom bih volela da stignem do tog nivoa.
Možda ne da pobedim, ali barem da učestvujem.
– DA LI BI VOLELI DA IMATE BRZOG I NEPOKORNOG KONJA? … I ZAŠTO ? Sigurno bih volela
da probam i to. Volim izazove, tako da bih sigurno uživala u tome.
– ŠTA MISLITE O KOLEGAMA VOZAČIMA? Kolege vozači su zaista vrlo dobri. Svi se poznaju, a između njih se često formiraju manja i veća prijateljstva. Obično su pažljivi i obazrivi jedni prema drugima. Naravno, kao i u svakoj zajednici, ponekad dolazi do konflikta među
određenim osobama, ali u celini smatram da je zajednica vozača vrlo dobra.
– DA LI SU NAŠI VOZAČI KOREKTNI U VOŽNJI U TOKU TRKE ? Mislim da su većinom korektni,
naravno da ima grešaka, ali to se dešava u svakom sportu.
– DA LI STE VOZILI U INOSTRANSTVU I AKO NISTE DA LI BISTE VOLELI ? Još nisam vozila, ali
svakako bih volela da budem učesnik trka u inostranstvu.
– ŠTA MISLITE, DA LI NAŠI TRENERI UMEJU PRAVILNO DA URADE BRZI RAD? Ako postoji odgovarajuća staza za to, onda da. Međutim, postoje i mesta gde nema odgovarajuće staze ili deonice puta, i u tom slučaju je to teže.
Dvopreg: Atena – My Firs Star u Subotici 2024. godine. Vozač Milan Lišić , suvozač Regina Szőke
Top of Form
Bottom of Form
– DA LI NAŠI VOZAČU UMEJU PRAVILNO DA ZAGREJU KONJA PRE TRKE ? Da, većini konja je dovoljno tih 30 minuta koji su na raspolaganju pre trke. Svako poznaje svog konja, ako nekom konju treba više vremena, može čak da uđe na stazu i ranije da bi ga zagrejao.
– KAKAV JE VAŠ STAV O DOPINGU ? Mislim da to nije ispravno. Mnogo je lepše gledati konje kako se takmiče i videti njihovu pravu snagu i brzinu bez upotrebe dopinga.
– DA LI BI BILO INTERESANTNO KADA BI SE BAR SVAKE 2-3 NEDELJE NA NAŠIM HIPODROMIMA ODRŽAVALE TRKE DVOPREGA? Da, ja posebno volim dvoprežne trke, međutim, u poslednje vreme su veoma retke. Mislim da bi bilo mnogo zainteresovanih, ako bi bilo više dvoprežnih trka.
– DA LI BI UČESTVOVALI U TRCI KASAČA POD SEDLOM (MONTE) ? Kada sam bila mala, jahala sam konja neko vreme. Ponovo bih volela da jašem konje i ako se ukaže prilika, da se oprobam i u tom vidu takmičenju.
Porodica Szőke sa peharima koje su osvojili u trci dvoprega
– DA LI MOŽE NEŠTO DA VAS SPREČI I DA PREKINETE DA VOZITE KASAČE ? …… I ŠTA ? Ništa
ne može da me odvrati od kasacema . Čak mislim da ni ozbiljnija nesreća ne bi mogla da me
zaustavi u tome.
– ŠTA MISLITE DA LI STE DOBAR I KOREKTAN VOZAČ ? Još nisam vozila
mnogo trka. Međutim, mislim da sam pažljiva prema drugima, što je zaista važno. Smatram da,
ako ja pazim na bezbednost drugih, i drugi će to isto raditi.
– KOJI VAM JE OMILJEN SPORT OSIM KONJIČKOG ? Stoni tenis.
– VOLITE LI GALOPERE I ZAŠTO? Da, volim ih. Smatram da je taj sport
interesantan i volela bih da probam i to jednog dana.
Atila Szőke, sa Reginom i Petrom Petkovićem, posle pobede Mortalesa u Aleksa Šantiću 2016. godine
– KOLIKO TRENUTNO IMATE KONJA U TRENINGU ? Dva.
– ŠTA ZAMERATE STARIJIM VOZAČIMA? Poštujem ih. Mnogo se može naučiti od njih, jer
imaju puno iskustva. Takođe, veoma volim da slušam njihove priče o starim vremenima i davnim trkama.
– ŠTA ZAMERATE MLAĐIM VOZAČIMA? Nažalost, nije ih mnogo. Međutim, drago mi je da je i tih nekoliko toliko strastveno posvećeno ovom sportu. Lepo je znati da iz moje generacije
postoje ljudi sa sličnim interesovanjima. Međutim, većina su dečaci. Bilo bi lepo videti više
devojaka u ovom sportu.
– AKO BI POSTOJALA ŠKOLA ZA VOZAČE KASAČA DA LI BISTE JE POHAĐALI ? Sigurno.
– MISLITE LI DA SVE ZNATE O KASAČIMA ? Ne, uvek može da se naiđe na neke nove stvari koje ne znamo. Ali mislim da je tako bolje, jer je interesantnije.
– ŠTA OČEKUJETE U OVOJ GODINI ? Prošle godine sam postigla ono što sam planirala. Za
ovu godinu planiramo otac i ja da pripremimo novog konja za trke i očekujemo najbolje od njega.Ovo će biti njegova prva sezona, pa s nestrpljenjem čekamo da vidimo šta će sve moći da
postigne.
– IMATE LI HOBI I KOJI ? Kasacke trke bih nazvala svojim hobijem, kao i stoni
tenis. Nekada sam se bavila stoni tenis na takmičarskom nivou, ali sada je to samo hobi.
– DA LI STE SUJEVERNI I KOJE RADNJE PONAVLJATE Nisam baš sklona sujeverju.
Međutim, sa porodicom na trkama obično nosimo iste narukvice, to bih nazvala našim jedinim
sujeverjem.
– ŠTA MISLITE O ŽENAMA VOZAČIMA KOD NAS? Mislim da ima malo žena vozača.
Međutim, bilo bi lepše da nas ima više. Ne znam zašto je to tako. Možda zato što se žene više
plaše konja nego muškarci. Naravno, potrebno je i snage, to je neosporno, ali mnogo zavisi od
tehnike. Ne bih sebe nazvala snažnom osobom, i na prvi pogled to sigurno niko ne bi rekao za
mene. Mislim, ako meni ide, može i drugima. Zapravo, samo bih ohrabrila svaku
ženu da pokuša, ako stvarno voli ovaj sport, neka obavezno proba. Ako ne na zvaničnim trkama,
onda barem na klupskim trkama. Tamo će se uveriti da je i ona sposobna jednako kao i muškarci. Umešnost i znanje žena koje voze kasače nije ništa lošija od muškaraca. Kasačke Novine i Fokus vesti mogu samo poželeti Regini da uspešno završi studije i da se jednog dana posveti kasačima onako kako ona to želi. Nadamo se da će joj se svi snovi i nadanja ostvariti kao i oni koji su vezani za konje.
Tekst: Bogdan BELJANSKI
Foto: Marica Pavkov Photozolla