Herman Vebster Mudget, poznatiji kao H.H. Holms, ubio je za života oko 200 ljudi u svom ozloglašenom objektu namenjenom za mučenje ljudi. Još dok je bio student pokazivao je raskošni talenat za činjenje zlodela. Studije medicine plaćao je lažirajući polise životnog osiguranja. On je u mrtvačnici fakulteta revnosno skupljao tela koja je potom predstavio kao dokaz smrti osobe za koju je on uplatio osiguranje. To su bili njegovi vrlo uspešni počeci kriminalnog delovanja.
Nakon završenih studija medicine 1886. se preselio u Čikago, gde je džepova punih novca od prevara sa osiguranjem sagradio trospratnu kuću koja je svojim izgledom više podsećala na srednjovekovne dvorce, nego na porodične kuće tog doba. U njoj je bio kompleksan lavirint, tajne sobe i prostran podrum opremljen medicinskim instrumentima, kiselinama i sofisticiranim spravama za mučenje. Njegov pomračen, ali genijalan um uspeo je da stvori sistem kojim je kontrolisao plinske cevi. Te plinske cevi koje su bile sprovedene u sobe su mu, između ostalog služile, da onesvestiti pacijenta u slučaju da se žrtva probudi tokom sumanutih operativnih zahvata. A kako bi bio siguran da graditelji neće otkriti šta smera koristio je više građevinskih firmi tokom gradnje svog opskurnog doma.
Većinu svojih žrtava namamio je obećanjima o dobijanju posla, a ubijao ih je ubrzo nakon što bi ti nesrećni ljudi potpisali ugovor u kojem su njega naveli kao korisnika osiguranja koja im je napravio. Međutim kako su prolazile godine H.H. Holms postajao je sve veštiji i uspešniji kriminalac. On je svoju kuću 1893. pretvorio u hotel po neverovatno povoljnim cenama, pre svega za mlade i radoznale turiste. Ironija u ovoj mračnoj priči da je one srećnije žrtve gušio plinom, dok je one manje srećne polako gasio spravama za mučenje ili vršio sulude medicinske ekperimente. Slobodno mogu da kažem da je bio vrhunski trgovac smrću, jer je na ubistvima i zarađivao, prodajući skelete žrtava i njihove unutrašnje organe medicinskim ustanovama, pre svega medicinskoj školi. Kad je napokon uhvaćen, policija je bila šokirana hororom koji je pronašla u njegovom skromnom domu. Desetine leševa je ležalo pokopano u plitkim grobovima. Vrhunac nepravde ove mučne priče je bio 1896. kada je završio na vešalima. Umesto da vlast iskoristi okolnost u kojoj se našla i surovo kazni nemilosrdnog ubicu da bude primer svim potencijalnim ubicama oni ga stave na vešala. Da su umesto vešala njegovo smaknuće uradili, nazovimo to na varvarski način, verovatno bi u Americi, pa i širom civilizovanog sveta, efekti te priče bili dugoročniji, imali bi mnogo manje ljudi spremnih da čine zločine. Ali sad je već pomalo dockano, borba sa homo sapijensima koji prešli da služe nečastivom je žestoka i bez milosti!
Tekst: Karlo ASTRAHAN
Foto: Privatna arhiva