Krajem ‘80 -tih i početkom mračnih ‘90 – tih iz kuhinja tajnih službi začet je jedan opasan projekat kontrole i (zlo)upotrebe najagilnijih slojeva populacije, putem buđenja nacionalizma i rasplamsavanja navijačkih strasti. Posebno plodno tle ova nova ideologija pronašla je u novoformiranim, takozvanim navijačkim grupama. One su zapravo bile budući regrutni centri za selekciju jeftinih operativaca kao i korisnih idiota predviđenih za izvođenje prljavih poslova.
Najviše uspeha na tom polju imao je Željko Ražnatović Arkan, kako se kasnije nedvosmisleno dokazalo, direktni saradnik Jugoslovenske drzavne bezbednosti. Instruisan direktno od svog predpostavljenog, suve eminencije Jugslovenske tajne službe, Staneta Dolanca, Arkan je za relativno kratko vreme uspeo da objedini i omasovi pokret Zvezdinih navijača nazvavši ih arhaičnim turcizmom – DELIJE.
Neki od ovih, uglavnom golobradih mladića su iz školskih klupa i sa tribina, iz farmerki i patika, direktno uskočili u uniforme i rovove, kao pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde.
Oni malo stariji i iskusniji tu tranziciju završili su u markiranim odelima i skupocenim automobilima, a sve pod firmom narastajućeg patriotizma i pod parolom
“zvezda Srbija nikad Jugoslavija”
Važno je napomenuti da je “služba” paralelno uz “Delije” razvijala i navijačke grupe drugih klubova, a pre svih Partizana – popularne Grobare, zatim Vojvodine takozvane “Firmaše” i Rada – United Force poznatijih kao “Radovci” itd.
Rezultat ovih projekata prevazišao je sva očekivanja i benefiti su bili višestruki. Između ostalog, uspešno je uspostavljena buduća struktura kriminalne oligarhije, sa veoma jasnom hijerarhijom, što će umnogome olakšati sprovođenje agendi. Terorom, strahom i siledžijstvom, uspostavljena je baza za distribuciju narkotika, reketiranje neposlušnih privrednika, širenje dezinformacija, dezavuisanje političkih protivnika…
U tim smutnim vremenima i sa nažalost huliganskim ambicijama, na Beogradskom asfaltu stasavao je budući predsednik Srbije – Aleksandar Vučić.
Zbog svog karaktera neomiljen u školi, ignorisan u društvu iz “kraja” identifikaciju pronalazi u masi na tribinama zvezdinog severa.
Po sopstvenom priznanju neostvarena želja tih dana bila mu je da se dokopa “šipke” i postane jedan od vođa navijača.
Kruži priča, iz njemu bliskog okruženja, da je zarad tog cilja ( dokazivanja ) pred neki od derbija, obučen u zvezdin dres, sam banuo u neki od kafića gde je bilo sastajalište Partizanovih navijača.
Epilog možete da pretpostavite. Kažu da je tada glogov kolac u srce njegovih huliganskih ambicija zabio jedan od vođa iz stare garde navijača Crvene Zvezde rečima :
“Sine potrebno je da budeš ludo hrabar da bi bio vođa Delija, ali nedopustivo je da budeš budala i da nas brukaš”
Ta epizoda, maltretiranja i omalovažavanja, pogubno je uticala na formiranje karaktera mladog čoveka. Ponižen i prokužen, sa nepodnošljivom potrebom za pripadništvom, utočište pronalazi u političkom delovanju u Srpskoj Radikalnoj Stranci, a novog idola u liku i (ne)delu Vojislava Šešelja.
Jos jedna potvrda čuvene sentence i činjenice u koju nas je istorija toliko puta uverila :
politika i primitivni nacionalizam su poslednje pribežiste bitangi i hulja!
Ostaće zabeležen moralni sunovrat jednog društva i nacije koja je dozvolila da joj na čelo zasedne takva opskurna ličnost, devijantnog morala i psihe. Ovaj huligan u pokušaju, zbog neostvarenih prizemnih ambicija, ogorčen i zadojen mržnjom prema Partizanu, a sada opijen moći i neograničenom vlašću, upravo u Partizanu vidi fiksaciju i metu toliko potrebnu da iskali svoj bes i zaleči svoju akumuluranu frustraciju.
On ulaže sav svoj politički i kriminalni potencijal, u pokušaju da uništi i satre taj klub – bolni podsetnik njegove mladalačke sramote i neuspeha.
Perfidno smišlja mehanizam za bezobzirnu osvetu i satiranje Partizana. Ekonomski slabi ovo sportsko društvo, vršeći političke pritiske na sponzore, dok istovremeno klasičnim reketiranjem podstiče finansiranje Crvene Zvezde, kojoj pride galantno otpisuje poreske obaveze. Medijski apsolutno favorizuje Crvenu Zvezdu,
U rukovodeće organe SD Partizan postavlja svoje partijske poslušnike na svim nivoima, obične podguzne muve i stetočine koje srozavaju ugled Partizana do neslućenih razmera.
Ipak, vrhunac ovog sadističkog iživljavanja predstavlja instalacija novih vođa navijača na Partizanovom jugu, a koji su svi od reda bili navijači drugih klubova, pre svega Crvene Zvezde i Rada, te su stoga prvobitno i nosili pežorativni naziv “janičari”. Ovu vrstu cinizma i ritualnog ponižavanja mogao je da smisli samo poremećeni um sadističkih poriva.
Uz pomoć državnih organa a pre svih generalnog sekretara vlade Novaka Nedića, lideri novoformirane kriminalno-partiske vojske Sale Mutavi, Nenad Vučković Vučko, Velja Nevolja i Marko Miljković “Mesar” vrlo brzo su preuzeli primat ne samo na tribinama već i na ulici. Surovo su se uz svesrdnu pomoć partijskih i policijskih struktura, obračunavali sa ostalim frakcijama u crno belom taboru, suparnicima iz kriminalnog miljea na ulici, ali i političkim oponentima pogubne politike SNS.
Usledili su brojni dokumentovani primeri kolaboracije ove kriminalno-političke oligarhije a kulminacija je svakako bila u maju 2017. godine, kada su inauguraciju predsednika obezbeđivali upravo pripadnici klana Velje Nevolje, pritom primenivši nesrazmernu silu prema novinarima i okupljenim građanima.
Ipak, za sve to vreme razuzdanog divljanja privatne Vučićeve vojske, dok su se nezapamćeno surovo obračunavali sa konkurentima u kriminalnim poslovima i političkim protivnicima režima, dok su ljude tamničili, mučili i mleli u ćevape, dok su pod okriljem vlasti terorisali državu, ostaće zabeležena jasna i uočljiva razlika u mentalitetu “večitih rivala”.
Ogromna većina navijača partizana je uprkos strahovladi nastavila da pruža aktivan otpor šizofrenom diktatoru i njegovim kerberima, i to će u istoriji Partizana ostati zabeleženo zlatnim slovima za ponos i diku svim budućim generacijama “Grobara”
Nasuprot ovoj časti većina Delija nije izbijala iz guzice vlasti.
Nikada se za sve vreme ovog ludila, sa njihovih tribina nije začula ni jedna pogrda, ni jedna kritika pomahnitalom režimu. Ostali su slepi i nemi na nepravde nanete večitom rivalu, na neravnopravan odnos, na nameštanje utakmica, skandalozne odluke i krađe. Bučno i nečasno su navijali čak i kada su sudije u jednom od košarkaskih derbija na terenu ostavile samo 3 partizanova košarkasa protiv čitave petorke crveno belih. Ostali su slepi na ukradenu pobedu u finalu, ostvarenu košem u zadnjoj sekundi nakon što je njihov košarkaš poentirao iz četvorokoraka !?
Nisu se bunili ni zbog gola postignutog nakon sto je lopta presla metar iza korner linije; Aminovali su i bahato prekrajanje istorije, kada im je odlukom nekakve komisije dodeljena fantomska titula iz daleke 1945. god. I to samo da bi svom grbu dodali jos jednu zvezdicu !?
Vrhunac beskrupuloznosti i licemerja.
Smešna su njihova p(r)ozivanja na vreme “žutih” i Borisa Tadića , jer on faktički nije imao nikakvu moć, a pošteno je reći ni bolesne ambicije da političkim odlukama favorizuje klub za koji navija.
Sulud i neuspešan pokušaj pranja sopstvene savesti.
Vidim da se poslednjih dana oglasilo nekoliko zvezdaša
(Milorad Kosanović, Ognjen Koroman) konačno digavši glas protiv nastavka torture nad Partizanom već od starta nove fudbalske sezone. Lepo je to, samo dosta kasno! Tragično kasno majstori, i tragično malobrojna reakcija u odnosu na vaš korpus, nažalost nedovoljna da se spere ljaga, i ublaži ružan i odvratan ožiljak na obrazu i imenu Crvene Zvezde.
Jer većina vas, Delija, i dalje drži glavu u pesku. Počeli ste da ličite na farmu nojeva, praveči se da ne vidite kakva se nepravda i zločin dešava u vaše ime i za vaš račun. Šta više, ovde se moramo osvrnuti na samu suštinu problema, odnosno na jedne pojavu na koju moramo ukazati iz etičkih i moralnih razloga i principa a koja je potpuno nesvojstvena našem narodu, a radi se o sledećem :
Jedan, do duše manji broj ostrašćenih navijača zvezde, zadojenih ne toliko ljubavlju prema svom klubu koliko mržnjom prema Partizanu, počeli su opijeno da uživaju u ovakvom bešćašću, priželjkujući da se izmrcvareni Partizan dokrajči, konačno zatre i prestane da postoji. Oni ne samo da se ne stide nečasnih pobeda i titula, već i likuju i podsmevaju se podmuklim ubodima u leđa klonulog protivnika. Ja ih vidim poput hijena obučenih u crveno bele dresove, kikoću se i naslađuju mukama ranjenog lava. Oni likuju i slave uprkos tome što su im u evropskim takmičenjima (bez političke protekcije) rezultati na nivou statističke greške. Za njih je prihvatljivo da psihopata na vlasti urušava društveni sistem vrednosti i moral, prihvataju da njegova kamarila pljačka i rasprodaje državu, nema veze što osiromašuje narod, nek’ izdaje kosovo i poklanja crkvenu imovinu, nije bitno što je omogućio homoseksualcima da neprimereno paradiraju ispred naših hramova, jer ONI bi dali i dupe i državu i narod samo da im zvezda još jednom bude lažni šampion u ovoj nameštenoj jadnoj i nadasve smešnoj ligi. Klasičan primer moralne prostitucije.
Ovu sociopatsku pojavu ja sam nazvao ZVEZDAŠTVO!
Pripadnike ove sekte lako ćete prepoznati, neke po neprosvećenom nacionalizmu, neke po zatucanom verskom fanatizmu (lišenom prave duhovnosti),
većinski su potcinjeni jeftinim populističkim uticajima sredine, uglavnom svima im je zajednički imenitelj bezumna mržnja prema Partizanu.
ZVEZDAŠTVO to vam je nešto slično kao divljaštvo, sektaštvo ili ustaštvo, samo za nijansu benignije i neuporedivo licemernije i ljigavije.
ZVEZDŠTVO nije samo nova ideologija u nastanku, to je opasna mutacija našeg nacionalnog bića jer menja svest i degradira prirodom utemeljen sistem vrednosti. Veoma je važno ne upasti u zamku i ne poistovetiti većinu pravih Zvezdinih navijača sa Zvezdaštvom.
Na svu sreću ovaj kancer jos uvek nije metastazirao, oni samo stvaraju privid masovnosti jer su bučni i dosadni, jer nemaju blama, jer podilaze neukusu i spremni su na svakojake niskosti. Jednom rečju njihov moto je :
malo nas je al smo govna!
Zato ovu opasnu pojavu na vreme moramo prepoznati, moramo joj se suprotstaviti i moramo je zatrti svi zajedno i Grobari a naročito Delije ali i čitavo društvo u celini pre nego što promeni, čojstvu predodređen genetski kod našeg naroda.
Autor kolumne: Dragan Stojanović