VUDU POPAJ: O umetniku između dobra i zla

Umetnik mora da bude bukvalno živ da bi stvarao, pa samim tim nekad dolazi u situaciju da trpi ucene i napade zlikovaca. Ali, umetnik oseća potrebu da se tome suprostavi, ukazujući zlikovcu kakvo mu je zlo naneto. To naravno ne važi samo

za umetnike koji su žrtve. Mislim da svako ko je u Božije ime svesno i dobrovoljno izabrao da bude žrtva, treba da to zlotvoru saopšti i da do

znanja. Ne treba da se nada da će to doći do svesti zlotvora, i da će ga promeniti iz fundamenta, ali mora da se zna istina o tome, jer ako se prećuti, zlotvor može da nikad ne sazna da to što radi nije u redu. Ta poruka znači „Znam da sam žrtva, ali

ćeš i ti znati da si zlotvor…” Stradalnik zna da će Bog ispraviti nepravdu, ali želi da i zlotvor to zna, jer je tada učinio sve što je do njega. To je potreba, pa čak i dužnost koju žrtva ima prema Bogu i sebi samom, jer se istina mora negde izgovoriti da bi svet bio bolji i savesniji. Bog zna svačiju istinu, ali to neće naterati zlikovca da se eventualno promeni, može uvek da se vadi na to

da mu niko nije na to ukazao. Ispravan čovek će uprkos teškim gubicima trpeti

i dopustiti da i dalje gaze po njemu, njegovoj duši, razumu pa i po grobu ako treba, pevajući u slavu Boga koji jedino može da zlikovcima vrati pravom merom. Čovek ispravan to ne sme uraditi umesto Boga, jer će prestati da bude ispravan.

Ispravan čovek pred Bogom, neće dopustiti istoj vrsti zla da mu se ponovi, opominjući tako zlikovce da je svestan šta mu se radi, i kolike su razlike

između njih. Ispravan čovek će, ako treba, trpeti 5000 novih zala, ali se ni na jedno neće vraćati, ni situaciju ponoviti, to je nekakav princip da se nakon

više različitih primera zala, zlotvor pre može urazumiti i naučiti pameti nego na jednom istom, naravno, ako se uopšte da urazumiti. Šta više, zlotvor može očekivati od žrtve da „nešto smisli i uradi” povodom problema koji je napravio, ne

shvatajući da je žrtva već toliko propatila da se ništa slično od nje ne može očekivati. Povredite nekog i nestanete, a onda taj kome ste to uradili

treba nešto da smisli i uradi. Pa šta može da smisli, da vas traži, da kleči pred vama, i da vam skute ljubi zato što ste ga uništili? Dobro je ako se uopšte, posle te traume, može ostati pri zdravoj pameti. 

Autor kolumne: Vudu POPAJ

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *