U 21. veku, pitanje ravnopravnosti žena i muškaraca još je uvek aktualno. Uzroci tome mogu se tražiti u biološkim razlikama, mitovima, ali mnogi naučnici polaze od pretpostavke da ljudsko ponašanje uglavnom određuje i usmerava kultura, naučeni recepti za ponašanje, koji su zajednički svim članovima društva.
Žena u Vavilonu, premda daleko od ravnopravnosti s mužem, ipak je bila daleko od pokornosti koju poznaju drugi, mnogo kasniji, pravni sistemi. Nju muž nije smeo zapostavljati (tada je žena imala pravo na razvod), neosnovano optuživati za preljubu. Nakon muževe smrti, ili u slučaju razvoda, bila je staratelj svoje dece, upravnik njihove i lične imovine. Mogla je imati ličnu imovinu koja nije miraz nego ju je stekla pre ili za vreme braka.
U antičkoj Grčkoj, koja je važila za demokratsku i puno liberalniju zemlju, žene su bile ovisnije u odnosu na Vavilon. Zavisan i podređen položaj atinske žene vidljiv je već u devojačkoj dobi i načinu na koji je ulazila u brak. Udate su žene tek retko kad mogle prekoračiti prag svoga doma, a devojke su morale živeti daleko od nepoznatih pogleda, čak i od muških članova porodice. Otac devojci je birao muža i odlučivao za nju. Brinuo se za njenu imovinu, miraz te je mogao zastupati njene interese na sudu prilikom prodaje te imovine. Muž je imao pravo oterati ženu, čak i bez opravdanog razloga proterivanjem neplodne žene ispunjavao je svoju versku i patriotsku dužnost. Ženu nije smelo zanimati ono što se zbiva izvan kuće, a ona i nije imala prilike razgovarati s mužem koji je gotovo uvek bio odsutan. Položaj žena u srednjem veku nije se bitno menjao. Crkva je odlučivala o ulogama muškaraca i žena u društvu. Žene su se smatrale inferiornim i bile prvo očevo, a zatim muževljevo vlasništvo. Žena je brinula za vaspitanje dece, u smislu poštovanja hijerarhije. Brakove su dogovarali roditelji, tek od sredine 13. veka zaručnici su se mogli dogovoriti, a venčanje je moralo biti javno.
Žene su se obrazovale većinom kod kuće. Njihova najvažnija uloga bila je u području brige za potomstvo. Tek u 19. veku žene se počinju boriti za veća prava i ravnopravnost s muškarcima, pa zapadnim zemljama u 19. veku nastaje feminizam kao jedna od posledica industrijske revolucije. Žene su postajale sve značajniji deo radne snage, pogotovo tokom Prvog svetskog rata kada su zamenjivale muškarce koji su bili na frontu.
Savremene žene sada, za razliku od pre, traže muškarca koji će im osigurati emocionalnu klimu u kojoj će moći izražavati svoja osećanja. Sigurnost je najveći dar koji savremeni muškarac može dati ženi. Žena se želi osećati sigurna da bude ono što jeste, da može deliti svoje misli i osećaje bez straha od odbacivanja.
Tekst: FOKUS Vesti
Foto: Pixabay