Mediteran ima hiljadu lica, ali njegova najglamuroznija stanica je Azurna obala. Tokom jednog od naših brojnih putovanja koja su obuhvatala Firencu, Kan i Monako, našao sam se sa svojim srpskim društvom u kultnom Sen Tropeu. Za susednim stolom – niko drugi do Karl Lagerfeld sa prepoznatljivim crnim naočarima i belim repom.
Znali smo da bi direktno traženje selfija pokvarilo mondenski bonton, pa smo smislili savršen trik. Podigli smo telefone, nameštajući se kao da slikamo sami sebe i hvatamo našu internu atmosferu. Naravno, pravi fokus objektiva bio je tik iza nas – na čoveku koji je definisao svetsku modu. Trik je uspeo! Dobili smo „zajedničku sliku“ sa modnom ikonom, a taj sat vremena proveden u njegovoj neposrednoj blizini ostao je kao večni dokaz da vrhunski glamur ne trpi tremu, već šarm i snalažljivost.
Ipak, ako vas Azurna obala zavede svojim sjajem, Španija je ta koja vas trajno veže za sebe. Kada iz aviona letite ka Iberijskom poluostrvu, prva stvar koja vam se trajno urezuje u sećanje jeste neopisivo autentična crvena boja španske zemlje. Ta topla, terakota nijansa je zapravo hromatski uvod u zemlju koja predstavlja najfascinantniji miks berberske i evropske kulture.
Kao putnik koji je prošao renesansni sklad Toskane, shvatio sam da Španija ima magnetizam koji vas tera na apsolutnu vernost. Dokaz? Čak jedanaest letnjih odmora proveli smo na potezu velike plaže i promenade Playa de Santa Ana (Benalmadena), Pineda de Mar i Barselone. Kroz više od dve decenije svedočio sam evoluciji ovog poteza koji danas predstavlja sam vrhunac letnjeg turizma. Potez oko Santa Ane nudi letovanje u svom najlepšem obliku – prostranstvo, širinu i luksuz bez stresa. Na ovoj velikoj promenadi vreme usporava. To je mesto koje spaja miris mora, zvuke gitare iz chiringuitosa i miris sveže ribe na žaru.
Pošto ovaj teren poznajem u dušu kroz toliko godina povrataka, fascinantno je posmatrati kako ovaj potez uspeva da spoji autentičnu opuštenost i svetski džet-set. Nedaleko odavde, u Marbelji, nalazi se i omiljeni kafe Novaka Đokovića, što samo potvrđuje da ova obala magnetski privlači ljude koji od života traže samo najbolje. Sa druge strane, Pineda de Mar nudi onaj mirniji, porodični, a jednako otmeni šarm katalonske obale.
Ako je Santa Ana mesto za uživanje, Barselona je spomenik ljudskoj viziji. Pre Olimpijskih igara 1992. godine, Barselona je bila sivi industrijski grad okrenut leđima moru. Tamo gde je danas čuvena plaža Barseloneta, nalazile su se pruge, fabrike i smog. Olimpija je promenila sve. Grad je skinuo industrijsko odelo: pesak je uvezen, stvorene su kilometarske plaže, a avangardna arhitektura je izbila u prvi plan. Danas, šetnja kroz Passeig Marítim vodi vas pored modernih skulptura i luksuznih marina, dok iza vas pulsira milionski grad.
U srcu te Barselone leži Muzej Pabla Pikasa. Prolazak kroz njegove ekstremno različite stvaralačke epohe – od melanholične plave, preko tople ružičaste, pa sve do revolucionarnog kubizma – zapravo je ogledalo same Španije. Pikaso je, baš kao i njegova domovina, stalno rušio stara pravila da bi stvorio nove, fascinantne svetove.
Dok obala pruža hedonizam i odmor za dušu, unutrašnjost Španije krije njenu pravu, monumentalnu težinu. Da biste potpuno razumeli ono što vidite na promenadama Santa Ane ili u avangardi Barselone, morate zakoračiti u Madrid – geografsko i kulturno srce ove zemlje. Muzej Prado nije samo galerija; to je krunski dokaz kako je Španija kroz vekove dominirala globalnom umetničkom scenom. Kada sa beogradskog asfalta uđete u ove tihe, grandiozne salone, dočekaće vas transformacija španskog duha kroz platna. Kroz renesansni sklad Velaskezovih „Las Meninas“ osetićete strogost i ponos španskog dvora, dok vas Gojine „Crne slike“ (Pinturas negras) i prikazi rata sa Napoleonom suočavaju sa strastvenom, buntovnom i do kosti iskrenom stranom ovog mentaliteta.
Upravo u Pradu, ali i na svakom koraku kroz Španiju, shvatate suštinu: njeno bogatstvo leži u berbersko-evropskom hibridu. Vekovima su arapski i berberski graditelji delili tlo sa hrišćanskim kraljevima, ostavljajući iza sebe Mudéjar stil – čudesan spoj islamske geometrije, arabeski i evropske gotike. Taj berberski kod se i danas oseća u kulturi življenja na promenadi Santa Ane. U konceptu popodnevne sieste (popodnevnog odmora). U ponosnom stavu i hodu lokalnog stanovništva. U neverovatnom gostoprimstvu koje ne možete naći u ostatku Evrope.
Dok u Kanu ili Sen Tropeu osećate čistu evropsku ekskluzivu, u Španiji osećate istorijsku dubinu – bogatstvo dva sveta koja su se sukobljavala i prožimala, stvorivši kulturu koja traje i pleni do danas. Španska obala nas uči da promenada nije samo popločana staza pored vode – ona je ogledalo istorije. Dok nas jedanaest godina vernosti Santa Ani uvek iznova vraća umetnosti usporavanja, Barselona i Madrid stoje kao dokaz šta se desi kada se spoje vizija i duboko istorijsko nasleđe.
Od Lagerfeldovog stola u Sen Tropeu, preko Pikasovih platna, pa sve do crvene andaluzijske zemlje, Mediteran ostaje prostor gde se prošlost i glamur ne isključuju, već stvaraju najlepšu priču o ljudskom trajanju.
Tekst: Dragan VUKAŠINOVIĆ
Foto: Dragan VUKAŠINOVIĆ