Dru Gudal imao je dvadeset dve godine kada je pokušao da izgradi glumačku karijeru u filmskoj industriji. Dobio je manje uloge u velikim filmskim ostvarenjima, što je bilo dovoljno za početak karijere. Među tim ulogama bili su „Snatch“ i „About a Boy“. Sve je delovalo kao početak neke velike priče. A onda iznenada, bez objašnjenja, uloge su prestale da stižu, novac je nestao i njegov život se brzinom svetlosti promenio. Dru je ostao bez prijatelja, doma, a pošto ga je bilo sramota da se vrati roditeljima i prizna da stvari nisu krenule u željenom pravcu, i pored svih nepovoljnih okolnosti odlučio je da ostane u Londonu.
Uskoro je završio na ulici. Mesecima je spavao u kartonskim kutijama, snalazio se za hranu skupljajući otpatke od restorana i bio žrtva napada više puta. Ono što je donedavno izgledalo kao obećavajuća filmska karijera pretvorilo se u svakodnevnu borbu za preživljavanje – put od zvezda do pakla bio je užasno brz.
U tim trenucima očaja počeo je da čisti i glanca cipele prolaznicima na ulicama Londona. Nije to bila nikakva velika poslovna ideja. Bio je to jednostavno način da zaradi nešto novca i preživi taj dan. Međutim, jedan njegov stalni klijent video je nešto u njemu i dozvolio mu da postavi mali štand za čišćenje cipela unutar zgrade u kojoj je radio. Upravo ta prilika promenila je pravac njegovog života.
Od tog malog štanda nastala je kompanija „Sunshine Shoeshine“, koja se proširila na više poslovnih zgrada širom Londona i vremenom počela da ostvaruje prihod od oko 250.000 funti godišnje.
Ali Dru je odlučio da rast njegove kompanije ima i drugačiji smisao. Počeo je da pruža priliku za posao prvenstveno ljudima koji su i sami živeli na ulici, kao i osobama sa invaliditetom. Na taj način pomogao je desetinama ljudi da ponovo steknu prihode, svakodnevnu rutinu i veću samostalnost. Bila je to odluka proistekla iz iskustva koje je i sam veoma dobro poznavao. Dru je znao da izlazak iz beskućništva ne znači samo pronaći mesto za spavanje. To je značilo ponovo steći stabilnost, samopouzdanje i osećaj da čovek ponovo ima svoje mesto i ulogu u društvu. Deo zarade kompanije takođe usmerava u društveno korisne inicijative.
Njegova priča ne dokazuje da postoji jednostavno rešenje za siromaštvo ili beskućništvo. Pokazuje nešto mnogo konkretnije: ponekad prilika pružena u pravom trenutku može postati tačka od koje čovek počinje život iznova. Dru je svoju priliku dobio kada mu je neko pružio prostor u kojem je mogao da čisti cipele. Godinama kasnije, odlučio je da istu takvu priliku pruži drugima.
Tekst: FOKUS Vesti
Foto: Pixabay