Da li imate naviku da se tokom jutarnjeg sređivanja dobro pogledate u ogledalu? Šta prvo primetite na svom licu? Da li su to bore smejalice, ili možda bore na vratu? I jedne i druge zanemarite, one vam ništa neće reći sem da ste se malko pogužvali tokom spavanja ili ste se cele prethodne večeri cerekali. Zagledajte prvo oči, ako su krvave ili suve, to je siguran znak da nešto nije u redu sa šećerom u krvi. Pogledajte čelo, pa ako primetite duboke bore, to je siguran znak da nešto nije u redu sa vašim krvnim pritiskom.
Ovo su navodno iskustva lekara koji se aktivno bave fizičkim izgledom ljudi da bi saznali od kojih bolesti treba da strepe. Ja recimo, ne strepim od bora, baš mi je to super kad vidim na sebi ili drugima. Plastiku i ostale dodatke prepoznam odmah i razočaram se u odluku onih koji su ih sebi pridodali da bi bili mladi. Pribojavam se od toga kakva će mi reklama iskočiti iz medija. Jedna od njih, para razum sloganom koji je nosi: “Za petnaest minuta, bićete mlađi dvadeset godina”. Neću da budem mlađi dvadeset godina.
Treba li opet da se ženim, menjam pelene, ne spavam noćima zbog buđenja bebe na tri sata, da radim četiri posla da bih uspeo da izdržim sve troškove koje nosi period ranog roditeljstva? Treba li opet da nosim burek starijm kolegama koji me posle toga šalju da radim poslove od kojih i sami zaziru? Zar da ispočetka jurim za privatnim stanovima i majstorom za krš kojim upravljam razrovanim ulicama?
Opet treba da se svađam sa ženom zašto sam zevao na ulici za onom što je prošla u crvenoj mini suknji sa čizmama do grla? Neću, hoću da nosim svoje bore, bolesti, mane, greške i pobede jer niko i ništa mi ne može zaustaviti vreme, ponajmanje reklame za ko zna kakve čudotvorije. Imam vremena za brige, treba mi malo više slobodnog vremena za uživanje sada, odmah i odjednom. Juče je bilo dobro, neka danas bude još bolje i sve tako redom. A vi, još uvek se gledate u ogledalu? Vreme je da se zagledate malo dalje ispred i iza sebe.