- Korto Malteze se rodio 10. jula u La Valeti, Malta. Otac mu je bio britanski mornar poreklom iz Tintadžela (Kornvol). Korto će zadržati njegovu nacionalnost. Majka mu je Ciganka, rodom iz Sevilje. Kortovi roditelji su se sreli u Gibraltaru, gde je njegova majka bila poznata pod imenom “La nina de Gibraltar”. Izgleda da je bila model slikaru Engru (1780 – 1867).
1887-1903. Korto Malteze provodi detinjstvo u Gibraltaru, zatim u Kordobi gde živi u jevrejskoj četvrti. Potom ga majka šalje u hebrejsku školu u La Valeti, kojom upravlja rabin Ezra Toledano (koji je bio ljubavnik Kortove majke u Kordobi). Godine 1893. Korto Malteze, u pratnji oca, sreće budućeg pisca Džozefa Konrada, tada oficira britanske trgovačke mornarice.
Korto Malteze prvi put boravi u Kini za vreme Bokserskog ustanka, od juna do avgusta 1900. u kome i sam ima malu ulogu, uglavnom u uništavanju jednog topa.
- Početkom godine Korto se u La Valeti ukrcava u svojstvu mornara na “Venita Dorata” i počinje svoj lutalački život. Pristaje u Egiptu i posećuje piramide u Gizi. U Gizi od izvesnog rabina dobija kartu sa položajem rudnika cara Solomona. U februaru Korto se vraća na svoj brod u Ismailiji. Zatim se iskrcava u Adenu, Maskatu, Karačiju, Bombaju, Kolombu, Madrasu, Rangunu, Singapuru, Koulunu, Šangaju i Tjencinu.
1904-1905. Krajem 1904. Korto stize u Mandžuriju, gde traje rusko-japanski rat. U Mukdenu (danas Šenjan), posećuje porodicu Song koja je, izgleda, igrala važnu ulogu u istoriji Kine. Sprijateljuje se sa Džekom Londonom, ratnim dopisnikom i po prvi put sreće Raspućina, mladog dezertera iz sibirskog pešadijskog puka. Korto i Raspućin dospijevaju u Tjencin, gde se ukrcavaju na brod za Afriku, jer se Korto nada da će naći rudnike zlata u Dankaliji (region Etiopije koji se danas zove Danakil). O ovom periodu videti album Kortova mladost.
1905-1906. Na brodu izbija pobuna i Korto i Raspućin stižu u Argentinu 1905. U Colili u Patagoniji, uspostavljaju vezu sa ljudima izvan zakona, koji su pobegli iz SAD-a. To su Buč Kasidi, Sandens Kid i lepa Eta Plejs.
1906-1908. Korto putuje po svetu. Godine 1907. sreće, u Italiji u Ankoni, mladog ruskog revolucionara Džugašvilija, (budući Staljin), koji radi kao noćni portir u nekom hotelu. Iduće godine se vraća u Argentinu; u hotelu “Drowning Maud” nailazi na Džeka Londona i upoznaje budućeg američkog dramaturga Judžina O’Nila. Pred kraj 1908. napušta Argentinu, gde će se vratiti tek 15 godina kasnije.
1908-1913. Godine neprestalnih putovanja. Korto je u Marseju 1909, u Tunisu 1911. Iste godine Korto je na jedrenjaku koji plovi za Buenos Aires, ali ga napušta u Salvadoru de Baija. Ostaje tu neko vreme provodeći duge dane na plaži Itapoe. Znamo da je u ovom period Korto Malteze boravio i na Antilima, u Nju Orleansu u Indiji i na kraju u Kini, u kojoj je boravio još jednom, 1913. godine. Godine 1909. Korto u Trstu upoznaje pisca Džemsa Džojsa, preko zajedničkog prijatelja, irskog socijaliste Džemsa O’Konelija. Godine 1910. Korto je drugi oficir na brodu “Bostonijan” koji prevozi stoku iz Bostona u Liverpul. Kapetan borda optužuje mladog studenta Džona Rida, koji je primljen kao početnik, da je namerno izazvao smrt drugog mladog pomoćnika, Pirsa, koji je nestao. Međutim Korto pronalazi Pirsa, i odvodi ga u Mančester gdje se za ubistvo sudi Ridu. Uspeva da ga spase i postaju prijatelji. Međutim, zamera se kapetanu i primoran je da postane gusar i bavi se švercom između Antila i Brazila. Nekoliko godina kasnije Korto u Meksiku ponov sreće Džona Rida i upoznaje revolucionara Panča Vilju.
Ovaj susret između Korta Maltezea i Džona Rida jeste važan, jer objašnjava u kakvim je okolnostima Korto postao gusar. Ovaj američki pisac i novinar, rođen iste godine kad i Korto, bio je svedok građanskog rata u Meksiku i Oktobarske revolucije 1917. godine. Postao je rukovodilac Komunističke internacionale i umro je u Moskvi 1920.
- Korto Malteze prelazi Indoneziju i Južni Pacifik: Surabaja (Java), ostrva Samoa, ostrva Tonga… Postavši gusar radi, radi za tajanstvenu ličnost, Monaha (Tomas Hrovesnor). Dana 31. oktobra posada Korto Maltezea, diže pobunu i ostavlja ga u vodama Solomonskih ostrva. Sjutradan ga nalazi Raspućin, i sam gusar i Monahov saučesnik. To je ujedno i početak epizode Balada o slanom moru(1. novembar 1913.).
- Korto i Raspućin su na Pacifiku: Nova Gvineja, arhipelag Bizmark, ostrvo Eskondida, sasvim blizu ostrva Niue.
- Korto i Raspućin napuštaju Eskondidu 19. januara, upućuju se ka ostrvu Piktern, i to je kraj Balade o slanom moru. Zatim posećuju Uskršnja ostrva, ostrva Sala i Gomes, posjećuju Čile, Peru, Ekvador i na kraju dospevaju u Panamu, 1915. u avgustu.
- U Panami se Korto Malteze i Raspućin razdvajaju. Korto je često u društvu profesora Džeremaje Štajnera, sa Univerziteta u Pragu, i mladog Tristana Bantama. Korto u Latinskoj Americi 1916-1917, doživljava mnoge avanture, koje su sabrane u albumima U znaku jarcai Korto uvek malo dalje. 1916. Korto je, dakle, u Paramaibu (Holandska Gvajana, danas Surinam), u Tajni Tristana Bantama, zatim u Sen-Loran-di Maroniju (Francuska Gvajana) i Salvadoru de Baija (Brazil) u epizodi Sastanak u Baiji, potom u Brazilskom Sertau u Sambi sa paljbom, gdje po prvi put sreće vračaru Zlatoustu, i napokon na ostrvu Marazao na ušću Amazona, u epizodi Brazilski orao.
- Ovo je najgušća godina, sedam epizoda u Latinskoj Americi (završetak U znaku jarcai cela epizoda Korto uvek malo dalje), zatim četiri u Evropi (početak albuma Kelti), što za Korta znači da praktično ima jednu avanturu mesečno, od februara do decembra. Evo spiska tih 11 epizoda:
– …i opet ćemo o džentlmenima sreće (Korto opet nailazi na Raspućina)
– Zbog jednog galeba (odvija se u britanskom Hondurasu)
– Glave od pečuraka (prvo poglavlje albuma Korto uvek malo dalje)
– Kongo banana (u kojoj se pojavljuju Veneksijana Stivenson i Esmeralda, koja je upoznala Korta dok je još bila dete u Buenos Airesu)
– Vudu za gospodina predsednika (na Barbadosu, a potom na ostrvu Port Dukal)
– Laguna lepih snova (na delti Orinoka)
– Bajke i dede (Peru, amazonske šume)
– Anđeo istočnog prozora (Venecija, prvo polavlje Kelta)
– Pod zastavom novca (upoznaje Ernesta Hemingveja, bolničara. Korto ovde organizuje akciju u kojoj ne učestvuje direktno, nalazi se na brodu u Jadranskom moru, pre nego što će otići u Ulcinj u Crnu Goru)
– Koncert u o’molu za harfu i nitroglicerin (u Dablinu, u Irskoj, tokom borbe za nezavisnost)
– San zimskog jutra (koja se dešava u Stounhendžu, 21. decembra, na dan zimskog solsticija, naslov aludira na Šekspirov San letnje noći). - Korto Malteze je u proleće, u Francuskoj, kako svedoče dva poslednja poglavlja albuma Kelti: Vinogorja noći i ruže Pikardije, odvija se između 20. i 21. aprila na Somi, a Korto prisustvuje kraju čuvenog Crvenog barona, nemačkog avijatičara Manfreda fon Rihthofena i Burleska između Zuidkota i Bredina, koja se kao što sam naslov govori dešava na obalama Severnog mora.
Mesec dana kasnije, Korto odlazi u Jemen. U ime milostivog Alaha, je prva epizoda albuma Etiopljani, a Korto tu sreće Kuša. 13. septembra zadržava se samo jedan dan u britanskoj Somaliji, a zatim prelazi u Etiopiju i napokon odlazi u nemačku Istočnu Afriku (Tanzanija). Ova poslednja epizoda, Ljudi leopardi sa Rufidžija, može se smestiti u oktobar 1918. Korto je ovde optužen za ubistvo, ali je oslobođen 28. oktobra. 11. novembra Korto je već u Hongkongu, rat se završava a on pronalazi Raspućina, i tako počinje epizoda Korto Malteze u Sibiru(originalni naslov Tajno dvorište arkana). - Korto Malteze je u Šangaju, pa na granici Mandžurije, Mongolije i Sibira, u oblasti grada Mančuli.
- Korto je i dalje u istoj oblasti; biva ranjen tokom uništenja voza generala Čanga, u februaru. Ipak, uspeva da se dokopa Hong Konga, u koji stiže u martu, a zatim kreće u kinesku provinciju Čang-Si, gde se aprila 1920, završava epizoda Korto Malteze u Sibiru.
- Korto Malteze je opet u Veneciji. Od 19.-25. aprila odigrava se ono što je opisano u Priči o Veneciji. U jesen Korto kreće na Rodos, gde u decembru otpočinje epizoda Zlatna kuća Samarkanda.
1921-1922. Korto skoro godinu dana traga za blagom Aleksandra Velikog, kojeg će jedva nazreti, i za Raspućinom (kojeg će naći kao i Veneksijanu Stivenson). Krenuvši sa Rodosa, prvo stiže u Tursku, zatim prelazi u Azerbejdžan (telefonira svom starom poznaniku Džugašiliju, koji je postao Staljin i narodni komesar), dospeva do Kaspijskog mora, i stiže u emirat Buharu, gde se pridružuje Raspućinu koji upravo izlazi iz zatvora zvanog Zlatna kuća Samarkanda. Njih dvojica su svedoci smrti turskog generala Envera Paše (4. avgust 1922.). Zatim stižu u Avganistan. Zlatna kuća Samarkanda se završava 6. septembra 1922. dok Korto i Raspućin prelaze granizu između Avganistana i Pakistana (koji je tada bio deo Indije). Britanski vojnici odvode ih do Kitrala (grad u Pakistanu). Korto namerava da ode u Veneciju, kako bi poverio devojčicu koju je spasao tokom ove avanture jermenskoj zajednici. Raspućin ostaje u Indiji kao gost jednog maharadže. (Ova epizoda je karakteristična što se u njoj pojavljuje Kortov dvojnik, Ševeket).
- Početkom juna, Korto Malteze je ponovo, nakon 15 godina, u Argentini. Album Tangopočinje 13. juna u predgrađu Buenos Airesa. Korto istražuje nestanak Lujze Bruškovic, koja je bila upletena u mrežu “Varšava” (organizacija za prostitutke). Nailazi na Esmeraldu. Priča se završava 20. juna, kada se Korto ukrcava na brod za jug.
- Koto Malteze je u Švajcarskoj. U Švajcarcima, poslije usamljeničkog odmora u seocetu Savui-sir-Litri (kanton Vo), Korto i profesor Štajner odlaze u Montanjolu, kod pisca Hermana Hesea. Jedna od najmaštovitijih Kortovih avantura, pored Sna zimskog jutra. Korto potim odlazi u Cirih sa slikarkom Tamarom de Lempickom.
1924-1925. U Tarifi (južna tačka Španije), Korto i Raspućin dobijaju telegram iz Venecuele, od prijatelja Levi Kolumbije, koji ih poziva na krstarenje po Karibima, u potrazi za Atlantidom. Oni prihvataju i tako počinje epizoda Mu.
1926-1936. Ništa se određeno ne zna o životu Korta Maltezea tokom ovih deset godina, sem da je boravio u decembru 1928. i u januaru 1929. u Harareu (etiopijski grad u kojem je živio Rembo), sa romanopiscem Henrijem de Monfredom i paleontologom i teologom Tejarom de Šardenom.
- U julu počinje Španski građanski rat. Korto se pridružuje internacionalnim brigadama. Prat je rekao da se Korto tada borio zajedno sa Džonom Kornfordom, inače Darvinovim unukom i sinom engleske pjesnikinje Frensis Krofts Kornford, koji je poginuo u Španiji. Ovde svi gube Kortov trag, uključujuci i Prata.
U Pustinjskim škorpijama, Kuš u januaru 1941, kaže za Korta Maltezea: ”Izgleda da je nestao u Španskom ratu”. Saznajemo takođe, da je Korto Kušu iz Španije poslao sokola “Al-Andalusa”. Ovaj Kortov nestanak sam Prat je ovako opisao:
”Korto Malteze će otići, jer u svetu u kome je sve elektronika, u kome je sve proračunato i mehanizovano, nema mesta za tipa kakav je on. Korto ne prihvata ovakav svet i život. Korto voli da odlazi, poželeće da ode i treba da ga pustimo da ode, jer on je prijatelj i ako ne bude želeo da ostane sa nama, biće to zato što ima dobre razloge da ode”. Španski građanski rat je za Prata poslednja romantična avantura i shodno tome i poslednja moguća avantura za Korta Maltezea.
Posle 1936. S obzirom na dvosmislenost glagola nestati, mnogi su pomislili da je Korto umro. Međutim, njegovi fanovi mogu da se smire: nije uopšte!
Prat je i to potvrdio, što se može i videti i iz njegovog uvoda za Baladu o slanom moru. Taj uvod je sačinjen od pisma u kome se citira jedno drugo pismo koje je napisala Pandora. Tu saznajemo da su Korto i Tarao ostarili, da su otišli da žive kod Pandore i da ih njena deca smatraju ujacima.
Kada Tarao umre, Korto je skršen, a poslednja njegova slika koja do nas stiže je potresna: slika starca, koji sedi sam u vrtu, ugašenih očiju, okrenut ka otvorenom moru.
Tekst: Fokus vesti
Foto. Privatna arhiva