Biblioteka „Dimitrije Tucović” u Lazarevcu osnovana je 1949. godine. Nosi ime po vođi socijalističkog pokreta u Srbiji, a osnivanje biblioteke u vezi je sa Prvom knjižnicom sa čitaonicom osnovanom 1910. godine u Lazarevcu.
Biblioteka danas pripada mreži Biblioteke grada Beograda, ali je ipak finansijski nezavisna. Biblioteka ima dečije odeljenje, odeljenje za odrasle, odeljenje periodike, odeljenje stručnog fonda i odeljenje za nabavku i obradu, a njenu mrežu ogranaka čine ogranci u Velikim Crljenima, Dudovici, Rudovcima, dok ima zajedničke biblioteke sa osnovnim školoma u Junkovcu i Stepojevcu. Direktorka biblioteke “Dimitrije Tucović” Jasmina Ivanković govorila je za Fokus Vesti.
Kultura čitanja u Lazarevcu
FOKUS VESTI: Koliko je u Lazarevcu razvijena kultura čitanja i iznajmljivanja knjiga?
JASMINA IVANKOVIĆ: Naša biblioteka ima tradiciju dugu 75 godina, što smo prošle godine obeležili velikim jubilejom. Bez obzira na to što je Lazarevac rudarski grad, možemo se pohvaliti razvijenom kulturom čitanja, za koju smo, naravno, i mi zaslužni kao jedina javna biblioteka u gradu. U prošloj godini imali smo nešto manje od 12.000 čitalaca. Trudimo se da privučemo ljude svih starosnih doba kroz različite akcije promocije knjige i čitanja, kao i putem promotivnih upisa.
FOKUS VESTI: Da li postoje kategorije građana koje su oslobođene plaćanja članarine?
JASMINA IVANKOVIĆ: Da, u našoj biblioteci određene kategorije korisnika ne plaćaju nikakvu nadoknadu za korišćenje građe i izvora. To su svi učenici do drugog razreda osnovne škole, dakle predškolci i đaci prvog razreda, zatim osobe starije od 65 godina, osobe sa invaliditetom i dobrovoljni davaoci krvi. Dovoljno je da dobrovoljni davaoci donesu karticu u kojoj je zabeleženo da su u tekućoj godini najmanje jednom dali krv i biće oslobođeni plaćanja članarine.
FOKUS VESTI: Ko su najčešći korisnici biblioteke?
JASMINA IVANKOVIĆ: Najviše knjige iznajmljuju učenici, studenti i penzioneri. Međutim, i ljudi iz drugih profesija su strastveni čitaoci. Pošto je Lazarevac rudarski grad, mnogi naši sugrađani rade u smenama, pa tako imamo i brojne čitaoce među rudarima. Takođe, naši redovni korisnici su i muzičari, lekari, učitelji i profesori, kao i zaposleni u preduzećima s noćnim dežurstvima, poput toplifikacije.
FOKUS VESTI: U kakvom stanju se knjige vraćaju? Da li imate zanimljive anegdote?
JASMINA IVANKOVIĆ: Budući da smo mala ustanova, imamo kontinuiranu i blisku komunikaciju s našim čitaocima, bilo putem društvenih mreža, e-maila, telefona ili lično. Na primer, naši rudari često vraćaju knjige koje su prekrivene ugljenom prašinom nakon noćnih smena. Mi to ne doživljavamo kao problem – knjige koje se oštete predlažemo za otpis i nabavljamo nove. Važno nam je da naši čitaoci, bez obzira na profesiju, imaju priliku da uz knjige pronađu odmor, inspiraciju i dodatno obrazovanje.
Kulturni život Lazarevca
FOKUS VESTI: Kako biste ocenili kulturnu scenu u Lazarevcu?
JASMINA IVANKOVIĆ: Lazarevac je jedna od najmlađih beogradskih opština, ali i pored toga ima izuzetno bogat kulturni život. Iako smo udaljeni od centra Beograda, trudimo se da kulturna ponuda bude raznovrsna i dostupna građanima. Pored biblioteke, u našem gradu se nalazi i Centar za kulturu, koji nudi različite sadržaje – od savremenog stvaralaštva do galerijskih prostora. Imamo i savremenu bioskopsku i pozorišnu salu, kao i tri galerije, od kojih je najpoznatija Moderna galerija sa legatom Lepe Perović, koji sadrži jednu od najboljih zbirki avangardnog slikarstva u zemlji.
FOKUS VESTI: Da li Lazarevac ima profesionalno pozorište?
JASMINA IVANKOVIĆ: Da, ponosni smo na to što smo prva prigradska opština s profesionalnim pozorištem – Puls teatar, koji postoji od 2009. godine. Iako je mlado, ovo pozorište je već osvojilo brojne nagrade i ima redovan repertoar.
FOKUS VESTI: Koliko je blizina Beograda prednost, a koliko izazov za razvoj kulture u Lazarevcu?
JASMINA IVANKOVIĆ: Biti deo Beograda donosi određene pogodnosti, ali nas istovremeno stavlja u izazovnu poziciju, jer je teško nadmetati se sa finansijski moćnijim centralnim gradskim opštinama. Ipak, trudimo se da budemo vidljivi i da predstavimo bogato kulturno nasleđe Kolubarskog kraja u okviru šire beogradske scene.
Autor intervjua: Dejan GRUJIĆ
Foto: Privatna arhiva