Gary Thomas, trenutno je egzorcist biskupije San Jose u Kaliforniji. Njegov put ka službi egzorcizma počeo je 2005. godine kada ga je njegov biskup, Patrick Joseph McGrath poslao na obuku o egzorcizmu u Rim. Tamo je imao izvanrednu priliku biti šegrt fr. Carmina De Filippisa, veterana italijanskih egzorcista, pa se na tom treningu suočio sa zlom kao nikada pre u životu. Njegov trening u Rimu u službi ovog sveštenika bio je inspiracija i predmet poznate knjige i istoimenog filma ‘Obred’ u kojem njegovog mentora fra Carmina glumi Antony Hopkins.
U ovom intervjuu kojeg vam prenosimo, fra Gary Thomas svedoči znakove koji nam pokazuju da je osoba pod uticajem zla a posebno je zanimljivo to da se za vreme egzorcizma nekim ljudima promeni čitava struktura tela u smeru reptila, što nam može dati odgovore na neka pitanja o reptilima u današnjem svetu, koji uistinu postoje, ali nisu deo vanzemaljske ‘inteligencije’, kako to Satana predstavlja ljudima, već samo demonske opsednutosti.
Može li satana čitati naše misli?
Satana može imati neki uvid u naše misli i naše osećaje, ali Satana nas ne zna, kao što se mi sami poznajemo. On ne može predvideti budućnost.
Da li je satanino delovanje u porastu posljednjih nekoliko godina?
Čini se da danas zaista postoji mnogo više ljudi koji se na neki način bave okultnim, ulaze u neke oblike idolopoklonstva, a među njima ima katolika, protestanata i praovoslavaca. Više ih je nego pre dvadeset i pet godina. Benedikt XVI. je to dobro objasnio: ‘Kako vera slabi, praznoverje se povećava.’ Ja bih dodao uz to: ‘kako se vera smanjuje, tama se povećava’.
Budući da smo svi duhovna bića mi smo u potrazi za nekim smislom, a ako ne nalazimo smisao u nauku koji Crkva promiče ljudi će ići i korak dalje u potragu. I zbog te naše nesavršenosti često nas privlače razne stvari koje dugoročno čine zlo, a ne dobro.
Kada ste ste prvi put čuli za službu egzorcizma i kako ste se odlučili slediti?
Služba je pronašla mene. Prvo je izabran jedan drugi sveštenik za kojeg smo svi mislili kako je idealan kandidat za to mesto, međutim on se iz neobjašnjivih razloga nakon samo mesec dana vratio i odbio službu egzorcista. Iz nekog razloga ja sam povikao: ‘Ja bih to mogao, mogao bih biti egzorcist’. Na to je biskup McGrath rekao: ‘Postoji tečaj koji možeš završiti u Rimu’.
Ostatak možete pročitati u knjizi. Ali moram vam reći da je prava milost što sam prvo naišao na iskusnog sveštenika koji je iza sebe imao velik broj egzorcizama kao i da sam ja imao dovoljno vremena za molitvu, čitanje i služenje fr. Carminu svaki dan u popodnevnim satima, tri i po meseca. Sve je tako trebalo biti. Ja ne bih danas to mogao raditi da nisam prošao taj trening, posmatranje i da nisam naučio prepoznati kao što sam naučio tada dok sam bio u Rimu na obuci.
Razgovarajmo o različitim nivoima demonske aktivnosti, počevši s onim što je možda na nižoj stepenici. Šta je uznemiravanje demona?
Taj termin ‘demonsko uznemiravanje ili vezivanje’ više se odnosi na neke stvari ili objekte. Na primer, demon ili čak bestelesni duh može se prikačiti ili navezati na kuću. To se može dogoditi ako je na tom mestu izveden neki satanistički ritual ili je tamo na duže vreme boravio neki satanski kult.
Prelazimo na intenzivniji nivo demonske aktivnosti, to bi bilo ugnjetavanje i fizički napad. Životi svetaca prepuni su ovakvih primera?
Da, ugnjetavanje se odnosi na neku vrstu depresije, kada je osoba ispunjena anksioznošću i vrlo često postoji osećaj očaja i malodušnosti.
Drugo stanje je opsesija, kada je osoba savladana ili opsednuta idejom Satane u svom životu. No, u oba slučaja demonska aktivnost uopšte se ne mora videti osim ako vam sami ne kažu neke stvari. Sama ideja da je u nekome demon je zapravo pogrešna jer on može biti priključen na nekoga drugog i raditi preko njega i biti oko nekog na neki način ali on zapravo nije baš u njima.
I došli smo do posedovanja, najređeg ali i najsrašnijeg oblika satanske aktivnosti. Je li tada đavao preuzma kontrolu nad voljom osobe tako da postaje neka vrsta lutke Satani?
Demon ne može kontrolisati dušu osobe, on može kontrolisati jedino njeno telo. Sad, volja je lukava stvar jer je ona povezana s dušom. Ja lično mislim da kad osobu poseduje satana, da volja te osobe može postati ugrožena jer je funkcionalnost volje u tom trenutku ograničena. Opsednuti ponekad nisu u stanju voditi brigu o sebi i svojim fizičkim potrebama, što znači da im je volja oduzeta. Osoba koja sama svojom voljom prihvati demona, je u procesu integracije, kako mi to zovemo, dok je opsednuće prisilno, protiv volje osobe. Ipak, osoba koja je potpuno opsednuta nije u stanju donositi odluke.
Jeste li bili svedok potpunog posedovanja osobe?
Da, nekoliko njih u Rimu, a neke sam vidio i u SAD-u.
Jedna od priča u knjizi koja me zamislila je ona priča o časnoj sestri koja je sedam godina tražila egzorcistu. Ljudi često pitaju ne bi li ona trebala imati posebnu zaštitu i milost? Kako uopšte posvećeni ljudi mogu biti opsednuti?
Bilo je više slučajeva zavetovanih redovnika koji su dolazili kod fra Carminea. Imali smo jednu situaciju s časnom sestrom kojoj su roditelji bili satanisti. Ona je napustila kult, a kasnije je krštena i pridružila se samostanu. Znam za drugu situaciju u kojoj je majka posvetila dete u utrobi Sotoni jer ga nije htela abortirati, a dete je kasnije ušlo u samostan.
Može li potpuno opsednuće biti rezultat bacanja neke kletve ili prokletstva na osobu?
Ne, ne mislim da prokletstvo može dovesti do potpunog opsednuća, ali mislim da prokletstvo izrečeno od strane aktivnih učesnika u okultnim i satanskim udruženjima sigurno mogu stvoriti nevolju ili opsesiju, uznemiravanje demona. U tim slučajevima potrebno je molitvom razbiti kletvu pre nego što se krene na ‘isterivanje demona’.
Htio sam pitati što su klasični znakovi posedovanja i kako se oni razlikuju od duševne bolesti?
Jedan od njih biti će prevrtanje očima i to obično zbog averzije prema Presvetom. Primer ako neko uđe u crkvu ili pak samo Župni ured, to se dogodilo mnogo puta, pa beži van jer ne može ostati u blizini posvećenih predmeta ili same Euharistije. Ne mogu biti u blizini raspela, Gospinog kipa, svete vode i sl.
Takođe, jedan od znakova je i poznavanje stvari koje inače ne može ta osoba znati. Dakle, ljudi koji me ne poznaju a znaju neke stvari ili situacije iz mog života ili pak predviđaju budućnost. Nadalje, jedan od znakova je i poznavanje jezika kojeg inače ne poznaju. Ovo se javlja većinom tokom molitve ili egzorcizma.
Takođe, opsednuti poseduju neuobičajenu snagu koja se često u egzorcizmu pretvara u agresiju i nasilništvo. Osoba također može imati vrlo ekstremne promene na telu i na licu. Uvijanje lica i promena glasa. Ponekad im se promeni celi govor tela uključujući i lice, oni mogu poprimiti izgled reptila ili zmije, to sam vidio nekoliko puta.
Dakle, ovo su fizičke promene, ne samo da rade nešto čudno sa svojim telom i ustima već im se menja struktura kostiju?
Da, upravo tako. Znam da vam ovo zvuči suludo ali vidio sam lica mnogih ljudi na kojima je za vreme egzorcizma dolazilo do promena u konturi njihova lica. Voleo bih da vam to mogu bolje rečima opisati, jer sam to vidio mnogo puta.
Šta još?
Uopšteno, kretanje nogama i rukama za vreme molitve, gde se njihovi udovi koriste kako bi zastrašili mene ili pak stavljaju svoje ruke u oblik šake s namerom da ih koriste kako bi me povredili ili ljude oko njih. Sve te stvari mogu biti znakovi. Obično sve je to do molitelja i efikasnosti molitve. Tokom molitvenog obreda na imenovanje svetaca ili pak dok se izravno obraćamo satani ili nešto zahtevamo od demona, to uzrokuje veliku bol demonu dok se korištenjem svete vode, ili prislanjanjem raspela na čelo opsednutog može izazvati osećaj gorenja odnosno osećaj kao da gore.
Molitve su na latinskom ili na svakodnevnom govoru?
U zemljama engleskog govornog područja većinom se mole na latinskom.
Koliko vremenski bez prekida traje jedan obred egzorcizma?
Oko trideset pet do četrdeset pet minuta. Ali ono što produbljuje ritual je reakcija i posmatranje. Vi ste zapravo za vreme egzorcizma u potrazi za reakcijom na molitvu u celini ili pak na pojedine reči kako bi procenili učinak pojedine molitve na demone.
Recite nam nešto o pripremi za obred egzorcizma, kako se pripremate?
Kada osoba dođe prvo se zajedno molimo, želim saznati više o njoj. Ja sam uvek za slušanje tako da se kroz razgovor s osobom upoznajem s mogućim uzrokom, npr. ispitujem osobu je li možda imala doticaja s okultnim ili je pak bila na neki način zlostavljana.
Osamdeset posto ljudi koji dolaze bili su žrtve seksualnog zlostavljanja, obično kao deca. Ja im postavljam pitanja o pornografiji i korištenje droga, o njihovim navikama i iskustvima unutar njihove porodice. Sve vrste trauma koje osoba proživi u životu mogu otvoriti vrata demonima. Ja ne isključujem ni jednu.
Nakon toga mogu ih preporučiti psihijatru. A ako su već bili na psihijatrijskom pregledu mogu pozvati i našeg psihijatra da utvrdi stanje. Ako se na primer ponašaju na meni nepoznat način ja ću ih prvo poslati lekaru. I ako dođemo do formalnog obreda egzorcizma tada u to uključujem svoj molitveni tim koji počinje moliti i pre nego se sam egzorcizam dogodi. Oni tada mole za tu osobu i za mene.
Obavlja li se obred u crkvi ili u kući?
Ja ih obavljam samo u crkvi, jer je crkva sveto mesto i želim blizinu Presvetog. Osim toga, imamo više kontrole u crkvi, možemo zaključati vrata. Sastajemo se u području crkve gde ima puno prostora. Tako da ako osoba mora ležati na podu, ona to može. Blagosiljam celu grupu, svoj tim i sve prisutne. Tada krećemo s molitvama koje odaju slavu Bogu, molitvama koje naglašavaju da je Bog gospodar te da on zapoveda svime stvorenim, s molitvama koje jasno daju do znanja demonu što sme, a što ne sme. Svi se ti koraci moraju preduzeti pre formalnog dela. A to je važno jer time dajemo do znanja demonima da nisu oni ti koji imaju kontrolu. Takođe, ja imam moć lokalnog biskupa. To je vrlo važno izreći na glas iako oni to ne mogu uvek prepoznati. Takođe zapovedam im da ne mogu i da nemaju nikakvu vlast učiniti štetu nikome u župi i nikome prisutnom, što je vrlo važno, iako nije deo službenog obreda.
Kako znamo da su demoni zauvek napustili osobu?
Znate, egzorcizam je gotov kada se zaustave manifestacije. Međutim, ne smemo odmah prestati s molitvama jer će vas demoni pokušati prevariti na način da vi mislite kako su napustili osobu a oni nisu, samo su se utišali.
Dakle, kad dođete na kraj vi morate imati još jedan ozbiljan period za molitvene obrede i ako nakon toga više nema manifestacija onda donosite sud o tome jesu li otišli ili ne. Takođe, pitate osobu, kako se oseća, posmatrajte je itd. Takođe važno je da se osoba nastavi moliti i da se ne vraća starom načinu života. Sve drugo deo je prosudbe. Neki obredi ponavljaju se godinama.
No, razgovarajmo o oklopu vere. Što je oklop nas koji želimo živeti u radosti s Isusom?
Kako bi se zaštitili potrebno je voditi moralan život, život vere, molitveni život i sakramentalni život. Potrebno se zapitati: Kako provodimo život? Kako ćemo se angažovati u životu i služiti drugima? Jer na to smo pozvani, služiti jedni drugima.
Preporučili bi ste ljudima da kroz molitvu neguju odnos s Majkom Božijom?
Da. Ona je prva rekla ‘da’ Evanđelju, ona se prva odazvala pozivu u Crkvi, ona je nositelj Reči. S tačke gledišta egzorcista, Satana i demoni mrze Blaženu majku na jedan različit način nego što mrze Hrista. I zbog toga vrlo često jedna Zdravo Marijo…može biti snažnija od molitve za vreme obreda egzorcizma.
Tekst: Fokus Vesti
Foto: Privatna arhiva