Karlo Astrahan nastavlja putopisnu reportažu iz rumunskog rok sela
Prvi put sam za ovo mesto čuo početkom 21. veka od poznanika iz Temišvara. Po njegovim rečima, Vama Veke je bilo nekonvencionalno mesto sa mnogo ljudi, rok muzikom, i veoma jeftino za boravak ili odmaranje. Ulicama malog i živopisnog primorskog sela tekla je reka ljudi; mešavina hipija, pankera i rokera. Međutim, u poslednjih desetak godina posledice globalizma i liberalnog kapitalizma bile su očigledne. Kako su godine prolazile, razuzdane žurke na obali primorskog sela Vama Veke su postajale veće, trajale su duže, broj ljudi se uvećavao. Preko noći su nicali novi barovi na plaži; neki novi klinci čiji muzički ukus je bio pod znakom pitanja, ružili su selo kičom i neukusom.
Puno novih vila, kuća, kampova, hotela i hostela se izgradilo u poslednjih desetak godina. Sada, u selu usred graničnog pojasa, sve sija od luksuza. Tokom vikenda ćete verovatno za noć platiti najmanje 50 evra, osim, ako imate nekog prijatelja koji će vam izaći u susret s nižom cenom. Možda je to za stanovnike zapadnoevropskih država povoljno, ali za mnoge građane Rumunije, Bugarske, pa i Srbije, smeštaj u selu koje se nalazi „usred ničega“ jer preskup.
Nekada su posebni ljudi, tragači za slobodom i ljubitelji rok muzike, spavali u šatorima. Logorske vatre gorele su na svakih deset metara, čula se rok muzika sa zvučnika, oni veštiji tipovi svirali su na gitarama klasiku roka. Danas, jako mali broj posetilaca spava u šatorima a još manji broj rokera je uopšte i dolazi u Vama Veke. To više nije „ono“ mesto na kraju sveta, iako se tu i dalje nalazi poznati kamp, prilično velik i vrlo hipsterski. Međutim, mnogo je skup.
Ali to nešto što je činilo ovo mesto posebnim, bilo je upravo to što nije bilo tako pretenciozno. Prihvatljive cene za svakoga, bio je zaštitni znak ovog mesta. Neki od starih hipika, rokera i pankera su izdržali mnoge transformacije sela, međutim većina nije imala želudac za tako surov preobražaj njihovog raja punog šatora. Upravo po njima, šatorima, jeftinom odmoru i rokerima, to mesto je bilo poznato turistima. Međutim dolaskom komercijalizacije, autentičnost Vama Veke je nestala. Postala je previše poznata. I, preskupa.
Osećaj slobode je nestao
Zašto se dolazilo u Vama Veke? Niko nikome nije sudio zbog pijanstva, glasne muzike, knjiga koje čita, jer su i ljudi koji su osuđivani za ta dela bili deo šatorske komune na obali mora. Oni su izabrali ovo mesto da pobegnu od ograničene gomile i njihovih predrasuda. Dovoljno je bilo da dođete u Vama Veke i prošetate tim malim ulicama i ubrzo biste stekli nove prijatelje za ceo život.
Danas idilično selo Vama Veke ima više ulica, mnogo kuća, restorana, marketa, hotela i naravno mnogo više posetilaca nego pre. Najstarija ulica u Vama Veke, ona koja vodi od nacionalnog puta do plaže, zove se Glavna ulica. Bilo je nekada slobodnije da se uživa u zabranjenim stvarima i nije bilo straha da će neko, pametnim telefonom, snimiti, emitovati ili postaviti na društvene mreže neke intimne trenutke. Ali, mesto se promenilo, ljudi su se promenili, iskustvo je drugačije. To je sad skupo selo. Nije baš najčistije, ispunjeno prodavnicama, restoranima i kioscima za hranu. Plaže nisu najbolje, pesak više liči na smrvljene školjke, a voda je opasna ako niste dobar plivač. Ovo je nekada bilo svetsko boemsko mesto. Vama Veke, iako nije više ono što je bilo, ipak ima slobodarsku tradiciju dugu pola veka. Ako ni zbog čeg drugog, iz tog razloga ga treba posetiti.
Autor:Karlo Astrahan
Foto: lična arhiva i bestofromania.eu