Teško je uvtrditi zašto su naši ljudi, kada je reč o seksu, veoma nezapaženi u svetskim okvirima? Nema ih u istrojii seksualnosti, nema ih na rang listama nezajažljivih i javljaju se samo kao uzgredne avanturice vragolastih carica i kraljica. Šta je uzrok ovoj velikoj obmani od strane istorije?
Naš čovek, a to je dokazala i nauka, više živi u vicu nego u stvarnom životu. U vicevima je galantan, tabadžija, pa čak i seksualac bez premca. Naši su, tako proističe iz viceva, pravili ršum po dvorovima, zapamtile ih kraljice i carice, pa čak i kraljevi i prinčevi.
Naš čovek, kad se naljuti u vicu, ne bira pol, o čemu bi inače trebalo voditi računa. Jer, psiholozi tvrde kako ovakve priče više govore o onima koji ih saopštavaju nego o njihovim junacima.
Zaista je čudno da se istorija čovečanstva i istorija vica toliko razlikuju kad se zna da su mnoge presudne bitke u istoriji vodjene iz čistog vica. Dakle, istorija i vic se ipak negde susreću. Da je to istina svedoče istraživanja čuvenog doktora Alfreda Kinslija, profesora zoologije na sveučilištu Indijana. U anketi, koja je zadivila svet sedamdesetih godina prošlog veka, doktor Kinsli govori o jednom supermenu.
Doduše, malo čudi činenica da jedan profesor zoologije o ovim stvarima piše kao da se radi o bubama, ili ne daj Bože, amebama ili majmunima. Deset godina je doktor Kinsli radio anketu o seksualnosti, pa u njoj nalazimo podatak o čoveku koji je nedeljno imao 33,1 koitus. Nije to bio rezultat nakon neke od nedelja kada je ispitanik bio u formi, već se radilo o nedeljama u toku 30 godina!
Računanjem dolazimo do sledećeg fantastičnog podatka: bezimeni je za trideset godina imao 52.000 seksualnih odnosa, a da to pritom nije uticalo na njegovo zdravlje, posebno na sušenje kičme kako su nekad učili decu u školi u strahu da prerarno ne zalutaju u nečiji krevet.
Zar već niste shvatili o čemu je reč? Pa, taj bezimeni je sigurno naš čovek! Ispunio je anketni listić, a nije smeo da se potpiše, jer se boji žene. Ovakva, nazadna shvatanja, zadržala su se samo na ovim geografskim širinama i dužinama.
Još jedan dokaz da je reč o našem čoveku: nezasitost. Kad jedu čokoladu, bonbone ili pečenje, naši ljudi se ne zaustavljaju dok im ne otekne stomak od slasti, baš kao bezimeni koji nije znao kad je dosta.
Ima još dokaza. Kada naši izlaze na svetsku pozornicu, zna se ko i pod kojim uslovima ide. Pošto ovde nije reč o nekoj aktivnosti koja bi, recimo, donela medjunarodnu reputraciju bodovanu aršinima Ujedinjenih nacija, čini se da je Bezimeni slobodan strelac. Drugim rečima, sam se prijavio doktoru Kinsliju, a moguće je da je slučajno dospeo u laboratoriju, jer je pomislio da se tu deli nešto besplatno ili je, možda, neka rasprodaja. I nije pogrešio.
Da je bezimeni naš zvanični predstavnik, znalo bi se koja ga je sredina kandidovala, koliki mu je mandat, koje su mu kompetencije, a ne ovako – navalio pa 33,1 put nedeljno kao da mu je to poslednji put u životu!
Dr Kinsli daje nepotpune podatke, pa ne znamo da li na alatu kojim se služio Bezimeni ima oznaka SRB, ili neko obeležje užeg područja sa kojeg dolazi. To bi bio veoma značajan podatak, jer Ere smatraju da je to njihov čovek, čak se i Lale kunu da je jednom neki njihov bio vragolast, Crnogorci smatraju da je reč o štamparskoj grešci i da nije 33,1 već 333,l, Piroćanci kažu da je to jedina oblast u kojoj ne škrtičare, itd,itd.
Kada se problem ovako sagleda, može se zaključiti da je veličanstveni Bezimeni bio pametan čovek i da mu nedeljna merka nije popila mozak, već je jednostavno bio tako baždaren.
Svojim pametnim ćutanjem, ostavio nam je nadu da je on, ustvari, jedan od naših!
Zato mu dugujemo zahvalnost najmanje 33,1 put nedeljno. Živeli!
Autor kolumne: Vanja BULIĆ