Nedavno je u izdanju IK Liberland objaviljena nova knjiga Jovanke Beljanski intrigantnog naslova Zabluda? Ovo je njen drugi roman. Previranje, prestiž i moć na jednoj i osećajnost, istina i skromnost na drugoj strani karakterišu roman, nudeći mudar odgovor, na pitanja koja čitalac postavlja sve vreme dok čita Zabludu?
Jovanka Beljanski voli svet drugačije i iskrenije od mnogih. Ona je specijalista interne medicine, pisac, ljubitelj životinja, faune i flore, dobrog i porodice iznad svega, nesebično sa čitaocima deli reči poput melema.
FOKUS VESTI: S obzirom da ste rođeni u predelima okruženim prirodom volela bih da razgovor počnemo baš tamo. Kakvo je bilo vaše detinjstvo? O čemu je devojčica, Jovanka, sanjala?
JOVANKA BELJANSKI: Retko se sećam detinjstva. Razlog je verovatno što samo jurim napred. Ne osvrćem se. Ovo pitanje me vraća u cvetne livade prekrivene, bujnom, sočnom travom i raznobojnim cvećem. Pitam se gde su nestali leptiri? Odavno ih ne viđam. Nema ih, a bilo ih je u ozobilju, raznih boja i veličina. Jurila sam za njima i bila presrećna kad bi mi neki sleteo na dlan, kratko se zadržao i nastavio svoj put. Dok stado, zaneto,pase mir bi zagospodario prostorom. Jedino bi se mogao uporediti sa manastirskim mirom. U bistroj vodi potoka ogledalo bi se nebo. U takvom raju svaki se san pretvarao u realnost.
FOKUS VESTI: Etičkim vaspostavljanjem Hipokratove zakletve, jedan od najsvetijih poziva Vi ste sa radošću prihvatili. Šta vam zapravo znači doktorski poziv?
JOVANKA BELJANSKI: Moj poziv je moja velika ljubav. Uživala sam i uživam u njemu. On pruža priliku da se na poseban način susretnem sa ljudima. Bolestan čovek je otvoreniji, jasnije sagledava suštinu života, pomirljiviji je, razdvaja bitno od nebitnog. Tu sam srela velike ljudske muke i patnje. Ljudi su me naučili i pokazali da je sve krhko i nesigurno. Čovek mora sam, za sebe i svoje najmilije, da krade i otima od neminovnosti lepotu i sreću.
FOKUS VESTI: Jezgrovit, isceljujući, ogrnut lepotom pripovedanja, a nošen lekovitom mišlju narativ u obe knjige dariva pouku i poruku, a čitaocu nauk. Gde crpite inspiraciju? Dobrota u vama je odveć nasleđena. Kako uočavate slike i kako ih prenosite na papir?
JOVANKA BELJANSKI: Prebogat je život i presložen je čovek. Ako pažljivo posmatrate i imate sposobnost da osećate, inspiracija je tu, uz vas. Pisanjem pokušavam da sebi dam odgovore na mnoga pitanja. Nekada sam uspela u tome, a nekada su se pojavljivala nova.
FOKUS VESTI: Koreni, nasleđe, preci, tradicija i najzad emocija i empatija koliko su važni za ovo savremeno, na žalost otuđeno, doba? Šta biste poručili budućim čitaocima?
JOVANKA BELJANSKI: Ako u današnjem danu nemamo iskustvo od juče preti nam da nećemo imati ni sutra. Ko u sadašnjosti zanemari prošlost veoma mu je nesigurna budućnost. Muka čovekova je što to shvati tek u budućnosti. Kajanje nema tu moć da ispravi već urađeno. Zato treba učiti iz prošlosti. Ne preslikavati, već utkati u sadašnjost sve ono što nam osigurava budućnost.
FOKUS VESTI: Vaš roman ,,Zabluda?” nameće pitanje da li je zabluda stradanje ili spas? Ujedno Vas pitam kako Vaša junakinja u romanu vidi sopstvene zablude i kuda je one vode?
JOVANKA BELJANSKI: Zabluda može biti i stradanje, ali je to ređe. Svaka zabluda je svedočanstvo i o nama samima, ne samo o drugima. To je potvrda o našoj potrebi i prevelikoj želji da nam se snovi ostvare. Svi mi nosimo u sebi žudnju da ljudi, svet i događaji izgledaju baš onako kako se nama čini. Ana, junjaka romana, to zna. Ona san izjednačava sa realnošću i u potpunosti je suočena sa saznanjem da je neohodno snoviđenjem mnoge zablude odživeti. Tako će ih biti manje, biće bezbolnije i sa manje posledica.
FOKUS VESTI:Ima li pobednika i ko je pobednik u romanu?
JOVANKA BELJANSKI: Način borbe pokazuje lice i suštinu borca. Danas se zlo zahuktalo, razmahalo. Prikriveno je. Lice mu je nejasno, zato je pitko i lako prijemčivo. Deo je svakodnevnice, bestidno se teži ka njemu. Junjakinja to zna. Svesno ne napada, već strpljivo čeka da se brani i odbrani sve ono u šta veruje.
Suština nije u pobedi već u borbi. Borba između dobra i zla je klackalica. Ukoliko čovek imalo shvata zbog čega je gost na ovoj planeti onda ga to saznanje obavezuje da se bori na strani dobra.
FOKUS VESTI: Stilske i jezičke osobenosti romana svrstavaju vas zbog umeća narativnosti među pisce koji imaju čitalačku publiku. Gde vidite sebe na književnoj sceni?
JOVANKA BELJANSKI: Iznad svega poštujem i cenim ’’dobru reč’’. Ako je ono što pišem valjano neka živi, ako nije neka bude tamo gde mu je mesto. Čitaoci i ljudi iz struke neka presude o tome.
FOKUS VESTI: U prvom romanu ’’Tri oca i dve majke’’radnja se dešava u manastiru; u romanu ’’Zabluda?’’ radnja se odigrava na kruzeru. Spremate li novi rukopis? Možete li nam reći gde ćete smestiti radnju trećeg romana?
JOVANKA BELJANSKI: Već je u rukopisu treći roman. Radnja je smeštena u oblaku. Neka nam je svima Bog u pomoći, i oblaki, i junacima i meni. Za čitaoce ne znam!
FOKUS VESTI: Za kraj recite nam šta biste poručili porodici, šta je to što treba čuvati? Bez čega se ne može?
JOVANKA BELJANSKI: Moja porodica zna da su ljubav, dobrota i iskrenost najveće sile u svemiru. Za njih se treba i mora boriti čitavim svojim bićem. Saznanje o vrednosti borbe je jednako smislu ljudskog života. Bez toga nema ni radosti, ni sreće ni opstanka. Čovek jeste sam, ali nije celina. Zato se mora dopuniti drugim ljudskim bićem.
Autor intervjua: Danijela GLIŠIĆ