Đovani Đakomo Ševalije de Sinjalt. Kako to zvuči otmeno. Rodio se u Veneciji, a umro u Teplicama, u Češkoj.
Zvali su ga Putujuća seks bomba, iako predmet njegovih putovanja nisu bile žene, već način da pobegne od zakona i progona, a žene su ga same pronalazile. U tom pronalaženju tri puta se lečio od sifilisa, čak i živom.
U istoriji glume, književnosti, špijunaže i seksualnosti poznat je kao Kazanova.
Njegovi roditelji su bili glumci. Do osme godine mu je stalno išla krv na nos, a izlečila ga je neka starica koja ga je, između ostalog, zatvarala u mrtvački kovčeg! Izgleda da je sve što je kasnije radio ženama bila, ustvari, osveta ovoj starici isceliteljki zbog straha koji je nakupio u mrtvačkom kovčegu.
Kazanovine roditelje su, kao ugledne građane, pozivali na dvor, pa je mali Kazanova upijao znanje u nadmudrivanjima sa venecijanskim dvorjanima. Ostala je zabeleženo njegova replika sa jednim francuskim intelektualcem, koji je hteo da se poigra sa starim Latinima. Pitao je venecijansku vlastelu zašto je konus (vagina) u latinskom jeziku imenica muškog roda, a mentula (penis), imenica ženskog roda. Nastalo je isprazno intelektualisanje, koje je završio jedanaestogodišnji Kazanova sledećom rečenicom: „Zato što rob uzima ime svoga gospodara“.
Hteo je da bude sveštenik, ali su ga u semeništu u Padovi uhvatili kako bludniči sa jednom opaticom. Odmah su ga najurili, pa je počeo da radi kod jednog advokata i uporedo da studira. Doktorat je dobio na Padovskom univerzitetu, pa dve godine kasnije postaje sekretar kardinala Akvavive u Rimu. Ubrzo se poneo nečasno, jer su ga uhvatili kako bludniči sa dve časne sestre odjednom, što je označilo kraj njegove crkvene karijere.
Kazanovu su pozivali su na dvorske svečanosti i pokušavali da ga kao naočitog muškarca uvuku u orgije, ali je on bio zastupnik individualnog rada. Malo koja dama, na koju je bacio oko, nije upala u njegov krevet. Zato su se viđeniji Venecijanci udružili i proglasili ga opasnim čovekom! Uzalud ga je branio princ, njegov mentor, pa je osudjen na pet godina zatvora.
Kazanova je jedini sužanj koji je ikada uspeo da pobegne iz zloglasnog venecijanskog zatvora. Legenda kaže da ga je iz zatvora izvukla neka od zahvalnih dama, koja je na poseban, nimalo diskretan način, u naturi platila čuvarima da ga puste. Pobegao je u Pariz, prepun lepih, izazovnih gospi, koje su se same nudile Putujućoj seks bombi. Vrlo brzo je postao ljubimac kralja Luja XV i bez njega se više nije mogao zamisliti ni jedan kulturni događaj u Parizu, koji se na kraju, završavao u njegovom krevetu.
Postao je ljubavnik Markize Pompadur, što je nateralo ostale gospe da se bore za njegovo srce, jer je to bio znak prestiža.
Evo kako je Kazanova u autobiografiji opisao svoj metod zavođenja: „Otklonio sam mogućnost neuspeha u kategoriji nemogućeg. Ne postoji ni jedna žena koja bi mogla odoleti neprestanoj pažnji i upornosti muškarca koji želi da se ona u njega zaljubi“.
Prost narod to jednostavnije objašnjava: „Ne…(sada dođe onaj glagol) lepi, već uporni“.
U svom pariskom periodu, postao je enormno bogat, ali je sve pare prokockao i potrošio ludujući sa ženama. Pomogao je nekim viđenijim ljudima da osnuju državnu lutriju, a njemu je pripadao procenat od svakog uloga. Stručnjaci su izračunali da bi u današnjoj vrednosti njegov kapital iznosio oko pedeset milijardi franaka. I sve to je gurnuo pod ćaršave raznih kreveta.
Neki maliciozni savremenici tvrde da su ga žene izdržavale, pa navode primer madam Durfe, pedesetogodišnje ocvele dame, koja je poželela da se podmladi i postane ne devojčica, već – dečak. Za godinu dana Kazanova joj je uzeo milion franaka podmlađujući je stalnim seksom, ali je ostalo nejasno da li ju je seksom darivao kao dečaka ili kao devojčicu? Dilemu pothranjuju pisani zapisi iz policije na osnovu kojih se može zaključiti da je Kazanova provodio noći sa pariskim kurtizanama terajući ih da se presvlače u muškarce.
Radeći tri veka kasnije film „Kazanova“, Federiko Felini je velikog ljubavnika predstavio kao čoveka mašinu, dodelivši glavnu ulogu prosečno lepom, tačnije – ružnjikavom Donaldu Saterlendu. Felini je pogrešio! Kazanovu su morali da igraju braća Boldvin! Jer, nemoguće je i nelogično da je neko imao toliko ljubavnih doživljaja širom Evrope u vreme kada nije postojao aviona. A to znači da je Kazanova, ustvari – Kazanove, to jest – braća blizanci, ili čak trojke!
Nema drugog objašnjenja. Osim onog koje je ostavio u svojoj autobiografiji, objašnjavajući zašto nije osnovao porodicu: “Voleo sam žene, ali sam još više voleo svoju slobodu“.
Kad čovek sebi postavi takav cilj, onda može sve, pa čak i da bude na dva mesta u isto vreme.
Autor kolumne: Vanja BULIĆ