Već dugo se zna da Marko Milošević godinama živi u Rusiji, čak i vrabci na grani u predgrađima Beograda to znaju. Ali trebalo bi podsetiti da su se posle petooktobarskih promena pojavile informacije da je bio u Azerbejdžanu, da je pokušao da boravi u Kini, međutim kineske vlasti nisu mu dozvolile da se naseli u tu prijateljsku nam državu. Mnoge ruske i zapadne novine još pre dvadeset i kusur godina upravo su pisale o tome. Svi mediji su kao na matrici ponavljali sledeće informacije, Marko Milošević je 7. oktobra 2000. godine sa suprugom i sinom krenuo jatovim letom N132, vlasništvo JAT-a iz Beograda za Moskvu, gde je stigao u 13.15. Sutradan je sa suprugom i sinom doleteo u Peking avionom Aeroflota, ali su mu kineske vlasti odbile ulazak. Marko je bio primoran da se ponovo vrati u Moskvu avionom Aeroflota Su-572. Potom je 13. januara 2001. godine, iz izveštaja britanskog The Times-a, koji se pozivao na svoje beogradske dopisnike saznalo se da je supruga Slobodana Miloševića i Markova majka, Mirjana Marković, odletela iz Beograda u Moskvu 12. januara. Imala je kartu sa otvorenim datumom povratka bar tako su govorili zaposleni u JAT-u. U ruskoj prestonici se nije dugo zadržala da bi se potom zaputila u nepoznatom pravcu. Međutim, prema saznanjima političkih krugova u Beogradu, majka Marka Miloševića otišla je u Baku, gde je Marko u to vreme navodno već bio sa suprugom, i Borkom Vučić, koja je, kako se navodi, upravljala milijardama dolara porodice Milošević.
Međutim, nakon toliko godina skrivanja po postsovjetskom prostoru, bežanja, samo ne znamo od koga konkretno, na osnovu naših poverljivih izvora, poslednjih godinu dana dok traje sukob u Ukrajini na moskovskim ulicama mogli ste primetiti Marka Miloševića kako paradira prestonicom Ruske federacije bez straha da će biti uhapšen. A, postoji mnogo razloga zašto bi trebao da bude uhapšen i da leži u nekom od zatvora u Srbiji. Bivši srpski oficir za bezbednost Božidar Spasić je u jednom intervjuu naveo da se Marko nalazi u Letoniji i da sin bivšeg predsednika Jugoslavije planira da odleti u jednu od afričkih zemalja, to su takve banalne informacije bile da je to za svakog normalnog čoveka bilo skandalozno koristiti ih kao ozbiljne. Ali narod na ovim prostorima to je gutao kao da je nešto bitno. Inače, Miloševićev sin je i pre NATO bombardovanja Jugoslavije viđen na Kubi, Južnoj Africi i Argentini. Nakratko da zanemarimo Markova putovanja po svetu i da se držimo činjenica. Marko Milošević danas poseduje nekoliko hotela, mrežu mondenskih parfimerija, više od 50 zabavnih kompleksa, oko 100 benzinskih pumpi, razne prodavnice i mnoge druge nekretnine širom sveta. Njegova neto vrednost se procenjuje na oko 900 miliona dolara. Postavlja se pitanje odakle dečku koji je nosio gajbice toliki novac? Odgovor većina nas zna. Njegov pokojni otac je uspeo da opljačka ovaj jadni narod koji živi u Srbiji i da novac od pljačke prebaci na Kipar i druge prijateljske države. Kažu da je nekoliko milijardi dolara isisano iz Srbije i prebačeno na račune porodice Milošević i njihovih bliskih saradnika. Sad se postavlja jedno drugo utopijsko pitanje kako taj novac koji je pokraden u Srbiju posle toliko godina vratiti i uložiti na razvoj države? Pa, recimo 3 milijarde dolara, ukradenih tokom devedesetih godina 20 veka uložiti na nauku, kulturu i školstvo, i vrlo brzo bi bili vidljivi rezultati tog ulaganja. U to ne treba sumnjati. U kratkom roku bio bi poništen marljiv rad nekih opskurnih televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su direktno učestvovale u vaspitanju građana Srbije. Masovna ubistva u Srbiji su njihov vaspitni vrhunac, jer nemojmo potcenjivati patologiju političke elite i njihovih nalogodavaca. No, tu ima još jedan problem, šta ćemo sa sadašnjom vlašću koja i dalje toleriše Miloševićevu pljačku iz devedestih godina 20 veka. Da li se sadašnja vlast boji Marka Miloševića? Odnosno da li Marko Milošević preko svojih veza zastrašuje ovdašnje političare nekim kompromitujućim dokumentima koje poseduje? Kako kažu neki naši izvori Marko Milošević za svakog bitnog igrača iz SNS-a i SPS-a ima neoborive dokaze o upletenosti u nečasne radnje. To su pretpostavke koje mirišu na istinu, ali su ipak samo pretpostavke i ništa više. Sad dolazimo do kulminacije i postavljanja ključnog pitanja. Šta je sa zdravim razumom građana? Godinama građani ove države ćute, samo povremeno ima pojedinačnih rekacija na nepravde i to određene grupe. Bili su tu advokati, pa taksisti, pa neki sindikati, itd. Sad prvi put imamo masovne građanske proteste tek kada su se ova strašna masovna ubistva desila. Jasno je da su ovi tragični događaji probudili ljude iz neprirodnog sna. Međutim, ubrzo će doći leto i godišnji odmori, sa dolaskom leta ideja protesta verovatno će da utihne, pa čak i da stane. Već prvog septembra novi problemi će mučiti građane ove države, deca i polazak u školu, knjige, odeća, obuća i gomila nekih stvari koje čine život. No, da li smo dovoljno odrasli, pa da i pored navedenih izazova ostanemo čvrsto na kursu građanske neposlušnosti? Videćemo, rano je za prognoze. Ali, ako se desi da mirne proteste nezadovoljstva zaboravimo i ulice ostavimo prazne bez naših zahteva, to će ujedno biti signal za sve one političke bandite da nastave sa pljačkom i da ono malo novca što je preostalo strpaju u svoje džepove. Onda pitanje zašto Marko Milošević nije još uhapšen neće imati nekog smisla, naprotiv izgubiće svaki smisao, jer ovom državom će opet vladati banditi. Razmislite o ovome možda neko od vas dođe do rešenja.
Tekst: Karlo Astrahan
Foto: Privatna arhiva