Napisala je preko 300 ljubavnih pisama ženi koja je živela pored nje. Sakrila je skoro 1.800 pesama u fioku svoje spavaće sobe. I umrla je a da svet nije znao njeno ime. Ipak, Emily Dickinson postala je najveća američka pesnikinja koja je ikada živela.Rođena je u Amherstu, Massachusetts, 1830. godine – u porodici advokata. Njen deda je pomogao da se osnuje Amherst College. Njen otac je služio u Kongresu. Prezime Dickinson nešto je značilo u tom malom gradu Nove Engleske.A ipak od samog početka Emily je bila drugačija.
Kao devojčica, volela je botaniku. Sušila je cveće između stranica herbarijuma koji Univerzitet Harvard čuva i danas. Bila je bistra, duhovita u svojim pismima, i žestoko živa na stranici.
Ali nešto u njoj se povlačilo od sveta, a umesto da mu ide u susret.
Do svojih srednjih dvadesetih, prestala je da ide u crkvu. Do svojih tridesetih, retko je izlazila izkuće. Do svojih četrdesetih, ponekad bi razgovarala sa posetiocima kroz zatvorena vratau mesto da im dopusti da vide njeno lice.
Ljudi su je zvali čudnom.Nisu imali pojma šta se dešavalo unutar te kuće.
Unutra, pisala je tempom koji oduzima dah. Pesmu za pesmom. Pismo za pismom. Ušivene u male, ručno uvezane knjige koje je nazivala fascikle.
Skoro 1.800 pesama. Samo deset je objavljeno za njenog života – i one su tiho izmenjene od strane urednika koji nisu mogli razumeti šta je radila.
Ali pesme nisu bile cela priča.Pored nje je živela Susan Gilbert.
Bile su prijateljice od detinjstva. Susan se udala za Emilinog brata Austina 1852. i uselila se u kuću pored The Homestead (porodično gdoma Dickinson).
Do kraja Emilinog života, Susan je bila osoba kojoj je najviše pisala. Preko 300 pisama. Više nego bilo kojem drugom dopisniku.
Pisma o poeziji. O veri. O gubitku.
I pisma koja su izgledala kao nešto sasvim drugo.
Jednom je napisala Susan da čežnjava da dođe kući i poljubi je. Nazivala je Susan svojom izabranom.Naučnici se i dalje spore o tome šta ta pisma znače. Neki kažu da je jezik tog doba jednostavno bio emocionalno ekspresivniji među ženama. Drugi uključujući profesorku Martu Nell Smith sa Univerziteta Maryland, koja je provela decenije proučavajući pisma veruju da je Susan bila velika ljubav Emilinog života.
Ono što niko ne osporav ajeste da je veza bila stvarna i da je prožimala sve što je Emili ikada napisala.
Bilo je i drugih figura. Tri misteriozna nacrta pisama upućena nekome koga je zvala samo “Master” (Gospodar). Pisma sirove čežnje nikada poslata, nikada objašnjena. Kasnije dopisivanje sa sudijom po imenu Otis Filips Lord dovoljno toplo da neki veruju da je razmišljala o udaji za njega pre nego što je umro 1884.
Emily Dickinson umrla je 15. maja 1886. Imala je 55 godina.
Nakon njene smrti, njena sestra Lavinia pronašla je pesme skrivene u fioci spavaće sobe. Nije imala pojma da će broj dosegnuti skoro 1.800. Nije ih mogla uništiti. Provela je godine boreći se da ih objavi.
Prva zbirka pojavila se 1890. Obilno uređivana, ublažena, prilagođena vremenu. Tek 1955. gotovo 70 godina nakon njene smrti – objavljeno je celokupno delo onako kako ga je Emilina pisala: sa njenim divljim crticama, njenim slomljenim ritmovima, i njenim odbijanjem da bude ukroćena.
Ne znamo da li je Emili Dickinson ikada imala fizičku ljubavnu aferu. Istoričari nisu pronašli dokaze da jeste.Ali znamo da je volela duboko, privatno, i svom snagom jednog od najizvanrednijih umova koje je Amerika ikada proizvela.
Nije joj trebalo da je svet vidi.Trebalo joj je samo da piše.
Tekst: FOKUS Vesti
Foto: Pixabay