IVANA POPOVIĆ objavila je svoje prvo književno čedo. Reč je o knjizi stihova pod nazivom “Trag na dlanu”. Izdavačka kuća “Liberland Art” stala je iza ove mlade pesnikinje pružajući joj ruku podrške u vreme kada se kod nas poezija nerado štampa jer, kako se priča, nije komercijalna. Karlo Astrahan i Aleksandra Batinić, smatraju da nije jer su svesrdno na različite načine motivisali Ivanu Popović da objavi svoju prvu knjigu stihova.
Fokus Vesti: Ako biste mogli da u tri rečenice opišete sebe, kako bi to izgledalo? Ko ste Vi?
Ivana Popović: Rođeni sam entuzijasta i radoholik, večito dete i emotivac. Nikada nisam volela da se uklapam u kalupe, niti da se povodim trendovima. Vodim se isključivo srcem i nikako drugačije.
Fokus Vesti: Prva knjiga proizvod je Vaših dugih promišljanja. Na koga ste mislili kad ste je stvarali? Da li je to posveta nekome do koga, sem knjigom, niste mogli drugačije da doprete?
Ivana Popović: U ovu knjigu je stalo dvadeset i pet godina iskustva, promisli i spoznaje. Samim tim, knjiga je posvećena mladosti, tom periodu života koji je iza mene, a želim da ostane upamćen.Naravno, vodeća tema je ljubav i s obzirom na to da su pesme uglavnom autobiografske, posvećujem ih svim mojim ljubavima, velikim i malim, koje su ostavile trag u mom životu.
Fokus Vesti: Radite na neobičnom mestu, za obične smrtnike. Pričajte nam malo o izazovima koje nosi posao u jednoj ambasadi u Beogradu.
Ivana Popović: S obzirom na to da sam u ambasadi preko 16 godina, taj ambijent doživljavam kao svoj dom i za mene nema tu ničeg neobičnog. Svakako, tome doprinose i Maležani, koji svojim vedrim duhom i veselom prirodom dosta podsećaju na nas. Najlepše od svega je to što kroz život i rad sa diplomatama naučite da komunicirate potpuno drugačije, pa se u tom smislu svi mi osećamo kao pod staklenim zvonom. Ono čime se najviše ponosimo, mi iz ambasade Malezije, jesu reakcije naših posetilaca koji baš uvek prokomentarišu da je kod nas drugačije i prijatnije nego u ostalim ambasadama. A to je upravo ono što su nam ambasadori od prvog dana isticali kao imperativ; prijateljsko i prijatno okruženje. Svakako, ovaj posao doneo mi je mnogo interesantnih poznanstava. Zahvaljujući jednom od njih, sa Hristinom Nikolić Murti, dobila sam prevod nekoliko pesama na engleski, maležanski i indonežanski jezik.
Fokus Vesti: Vi ste jedan od osnivača organizacije u Azanji (Visia)? Čime se bavite u okviru te asocijacije, šta su ciljevi i dostignuća do sada? Pričajte nam malo o tome.
Ivana Popović: VISIA je Udruženje prijatelja umetnosti. Plan i vizija našeg udruženja je podizanje svesti o značaju kulture, umetnosti i očuvanju narodne tradicije u našem rodnom mestu. Azanja je mesto prebogato talentovanom decom i omladinom koja se bave slikarstvom, muzikom, pisanjem i sportom, i naša želja je da im pomognemo da se afirmišu i da podstaknemo i ohrabrimo nove generacije da se oslobode i hrabro upuste u taj svet. Kultura nam omogućava da se na lep i suptilan način povežemo i zbližimo i sačuvamo identitet. Nadamo se da će državni autoriteti kao i društveno odgovorne kompanije prepoznati naš entuzijazam i podržati naš prosvetiteljski rad, jer to je obiman posao u kome će nam biti potrebno mnogo pomoći. Da smo na dobrom putu, bilo je jasno već na otvaranju Udruženja, kada smo napunili salu Crkvenog doma, a naročito kada smo tog dana dobili podršku četiri velikana – Vanje Bulića, Karla Astrahana, Vlade Arsića i Aleksandra Bećića. Sa takvim početkom, sigurni smo da možemo menjati ovaj svet na bolje.
Fokus Vesti: Vratimo se knjizi poezije. Zašto „Trag na dlanu“. Šta se krije na tom ispruženom dlanu sa kojeg lete stihovi ka čitaocima? Šta je na njemu zapisano?
Ivana Popović: U potrazi za smislom svako ljudsko biće teži tome da ostavi vlastiti trag, da obeleži svoje bivstvovanje na zemlji. „Trag na dlanu“ je ispovest o svemu bitnom što je ostavilo trag u mom životu, ali svakako i želja da moji stihovi ostave trag u drugom biću, da nekoga promene, obraduju, inspirišu…U knjizi je traganje za srećom vodeća tema, a sreća u mom slučaju je težnja ka ispunjenju, koju donosi isključivo ljubav – prema voljenom biću, porodici, prirodi, Bogu, univerzumu… „Trag na dlanu“ kao metafora linije života u koju su stala sva iskustva jedne mladosti, svi strahovi, patnje i pitanja. Zbirka sve vreme obitava pod uticajem dve jake sile: kosmičke i sile ljubavi.
Fokus Vesti: Kultura u doba korone nije na nekom zavidnom nivou. Kako ćete promovisati knjigu u vreme kada je to praktično zabranjeno na način kako se to inače radi.
Ivana Popović: Nažalost, sada smo svi u istom sosu i ne dopada nam se to, ali, ne želimo da se baš sve ugasi, pa smo prebacili fokus na digitalne medije i društvene mreže. Na sajtu i facebook i instagram stranicama VISIJE svakodnevno objavljujemo pesme i video zapise, pa ću i ja sa svojom knjigom krenuti promociju najpre na mrežama, a kada se ukaže prilika, organizovaću i veliku promociju. Takodje, imam odličnu saradnju i sa nekim od naših eminentnih glumaca, imam plan da snimimo nešto,ali da ne otkrivam sve sada.
Fokus Vesti: Da li se već nešto novo krčka, razmišljate li o novoj knjizi i šta bi to moglo da bude? Možda proza? Ili, samo poezija i nikako drugačije?.
Ivana Popović: O da, sada kada se točak stvaralaštva zavrteo, više nema stajanja! Radim na drugoj zbirci i to sve zahvaljujući Aleksandri Batinić, jednoj mladoj i uspešnoj književnici, koja me savetuje, kritikuje i inspiriše. Takodje, postoji ideja za pisanje romana, to je neka priča koja već dugo tinja u meni i nadam se da ću uspeti da je sprovedem u opipljivo delo. Ali najpre da uzmem u ruke svoje pesničko prvenče!
Fokus Vesti: Za kraj, imate li neku poruku za čitaoce našeg portala? Koju poruku iz knjige „Trag na dlanu“ želite da im uputite?
Ivana Popović: Sve će ovo proći i opet ćemo se radovati životu!
Za kraj ovog intervjua, zamolili smo Ivanu Popović da podeli sa svima nama jednu od svojih najdražih pesama. Ona je odlučila da to bude pesma:
LAKOĆA SVEMIRA
Hej, zastani!
Ko te juri?
U toj magli gde vreme curi
svaka je bora staza nova,
svaka je staza korak dalje od sebe.
Od smirenja do krotosti,
pronađi tu nit izlečenja,
prepusti se lakoći svemira
i ukroti svoje nemire.
Zastani, svuci odelo poslušanja,
pogledaj u sebe, otvori nova vrata,
zavrti ploču na drugu stranu,
suprotno od sata,
suprotno od sveta.
Budi Ti, ono što jesi od iskona:
Radost! Ljubav!
Biće sazdano od jednostavnosti,
satkano od snova.
Autor intervjua: Dejan Grujić
Foto: Privatna arhiva