Nekada je bilo lako prepoznati pravog Pražanina u odnosu na ljude iz unutrašnjosti koji su Pražanima postali činom preseljenja u Zlatni grad. Oni, dakle, „dođoši“ znali su tačan broj statua na Karlovom mostu za razliku od „starosedelaca“. Nikada nisam izbrojala statue, samim tim sam se s punim pravom uvek smatrala za pravu Pražanku, bez obzira što sam rođena u Beogradu. Kada sam prvi put, 1985. godine, izašla iz stanice metroa Muzeum na Vaclavskom trgu, znala sam da sam tu nekada živela. Osetila sam taj grad u svojim kostima, u mišićima i glavi i pustila sam telo da me vodi, a ja sam sve prepoznavala. I ne samo što sam prepoznavala, ja sam u svojoj glavi videla zgrade kako su izgledale ranije i znala sam kako će izgledati u budućnosti. Bila sam sa prijateljicom i rekla sam joj: „Pogledaj ga, uskoro će biti mnogo lepši, i veruj mi, ovde će se bolje živeti nego kod nas.“ Naravno, nasmejala mi se, kao što su mi se svi smejali, ali još samo sledeće četiri godine. Onda su njihovi podsmesi utihnuli. Nikada nisam izbrojala skulpture na Karlovom mostu, jer sam osetila da mi je Kosmos rekao da to meštani ne rade. Kasnije sam to negde pročitala i bilo mi je baš slatko.
Kada sam to saznala, saznala sam i da su Karlov most, zlato i sve vrste blaga u nekoj čudnoj povezanosti. Naime, priča se da se jedna kraljica kupala podno Karlovog mosta i u trenutku nepažnje uletela u blagi vir daveći se. Odjednom se pojavila Devica Marija sa malim Isusom i pomogla joj da se spase. Dok je Devica Marija izvlačila kraljicu, ispao joj je prsten u vodu, a Isus je izgubio krunu. Od tog doba se priča da će prsten i krunu pronaći dva mladića. Onaj koji bude pronašao prsten, biće car svih zemalja i biće sjajan vladar, a onaj koji pronađe krunu biće Papa. Kada se to bude desilo, Česi će biti najbogatiji narod na svetu. I šta da vam kažem, ja to čekam i što više vreme odmiče, verujem da će konačno neka dva mladića, podno Karlovog mosta, zaroniti dublje od ostalih i pronaći i krunu i prsten.
Druga priča o zlatnom prstenu, nema srećan kraj. Naime, pre mnogo godina je u Pragu živela veoma bogata i ponosna udovica. Sa Karlovog mosta je bacila svoj zlatni verenički prsten u vodu uz reči: „Neka ovaj prsten više u životu ne vidim, ako će me sreća zauvek pratiti!“ Nedelju dana kasnije, kada je pravila veliku gozbu, njen kuvar je u utrobi ribe, koju su kupili na pijaci, a koja je ulovljena u Vltavi, pronašao verenički prsten koji je bacila u vodu. Vratio joj ga je, a ona je u roku od godinu dana izgubila sve i završila kao prosjakinja na Karlovom mostu. Ova priča me podseća na film „Kolo sreće“, kada dva zla bogataša, koja isto tako naglo osiromaše, prose i dobiju ponovo priliku da povrate svoje bogatstvo. Dakle, verujem da je ipak na kraju neko spasio sirotu udovicu, koja nije razmišljala o posledicama čina bacanja vereničkog prstena u reku. Pokojni muž joj se sa „one strane jastuka“ nemilosrdno osvetio.
Kad smo već kod tih priča o zlatu i kadifi, priča se da je negde u Karlovom mostu sakriveno blago, koje su tu sakrili još Templari, dok su bežali pred pokoljem. Navodno se tu nalazi templarski zlatni čekić, koji je bio korišćen pri izgradnji Babilonskih kula i veliki kristal sa Solomonove krune.
Ima još jedna fenomenalna priča koja se ponovo tiče poplava. Verovatno ćete se iznenaditi što veoma često pominjem poplave, ali to je Češka zemlja, i to je ovde verujte potpuno normalno. Ovde su se poplave odomaćile, a samim tim i priče o njima, kao i o Vodenjacima.
Dakle, smatra se da je u vreme Karla IV postojao Vodenjak po imenu Bradonja. Bradonja je obećao Karlu IV da ukoliko budu uklesali njegov lik na Karlov most, on će zauvek čuvati most od poplave a i manje-više Češku zemlju. Njegova glava se nalazi na staromjestskoj strani ispod Krstaške crkve. Bradonja je tako od pamtiveka, zapravo, merač vodostaja. Ukoliko voda dodirne donji deo njegove brade, ljudi koji žive pored vode su poplavljeni, kad dodje do usta, znači da se voda razlila ulicama Staromjestskog Trga, a kada se više ne vidi ni njegova ćela, e onda se po Staromjestskom Trgu ljudi prevoze čamcima.
Ima još mnogo priča o Karlovom mostu. Možda se i vratim da ih ispričam nekom drugom prilikom.
Sada me ubrzano noge nose ka Mosteckoj kuli i ulici, gde se nalazi i Ambasada Srbije. Doduše, u ovaj deo grada sam mnogo volela da dolazim osamdesetih godina. Medjutim, od kako je Prag zatrpan turistima, gledam da zaobidjem Karlov most, jer se prelazi bez problema samo u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima. Ali i dalje obožavam ovu sjajnu građevinu iz 14 veka, koja odoleva zubu vremena.