Reč je o novoj knjizi objavljenoj u izdanju Urban Art-a pod naslovom „I siromašni imaju san“. U svojoj ispovesti Jovan Milić piše o teškim godinama tranzicije koje je preživeo sa svojom porodicom, sestrom, bratom, majkom i ocem. Zatvaranjem mnogih radnih mesta, njegovi roditelji ostaju bez posla, samim tim, i kao mnogi u Srbiji, ostaju na rubu egzistencije. Kako je istakao autor, sloga, vera i nada, držali su na okupu ovu hrabru porodicu koja je osetila šta znači glad u bukvalnom smislu te reči.
Međutim, to nije sprečilo dečaka Jovana Milića da sanja svoje snove, i učeći i usavršavajući se, postane dobitnik brojnih nagrada i priznanja. Jedan je od dobitnika godišnje nagrade grada Niša, „11. januar“, brojnih priznanja i nagrada koje je osvajao kao srednjoškolac, a kasnije i kao student, sada već četvrte godine Mašinskog fakulteta u Nišu. Pokrenuo je kompaniju za proizvodnju bumeranga u svojoj srednjoj školi, o tome govorio pred brojnim gostima „Biznis foruma“ na Kopaoniku, dostigao zvezde, a onda razvio svoju ideju humanosti koju je još od dana gladovanja nosio u sebi.
Osnovao je organizaciju ,,Nađi Raula’’, koja je pomogla preko deset hiljada socijalno ugroženih, mahom mladih ljudi različitih nacionalnosti i veroispovesti, nikada ne zaboravljajući stare i nemoćne kojima je nabavljao ogrev i osnovne potrepštine izdvajajući novac koji je dobijao osvajajući nagrade na brojnim takmičenjima. ,,I siromašni imaju san’’ je autobiografska priča o borbi za miran san gladnih iz ugla deteta koje je glad naterala da sazri preko noći.
Tamara Kučan, direktorka izdavačke kuće „Urban Art“ obrativši se publici je istakla značaj ove knjige koja motiviše ljude da budu dobri, da čine velika dela za male ljude, i najavila program kojim će se predstaviti na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu. Olja Ristić, koja je učestvovala u pripremi ove knjige kao iskusan lektor, naglasila je iskrenost koju Jovan ispoljava u knjizi i pripovedanje rasterećeno patetike koje ostavlja čitaoce da sami analiziraju gde pronaći snagu i motiv da se uprkos nedaćama ipak – ide dalje. Za reč se javio i Ljubiša Đurović, direktor Centra za kulturu „Vlada Divljan“ koji je pozdravio prisutne i izrazio divljenje za odluku mladog Jovana da ostane u Srbiji, uprkos stipendiji koju je dobio u inostranstvu, i znanjem i dobrotom menja živote svih nas, a ne samo siromašnih, koji ipak imaju san. Mislija dobrote ovog mladoh, humanog mladića se nastavlja. To je njegov san koji mu se pred očima i ostvaruje.