NAJNEMILOSRDNIJI SOVJETSKI ŠPIJUN

 

30. septembra 1943. godine u popodnevnim satima Paul Dargel, drugi najznačajniji nacistički rukovodilac na teritoriju okupirane Ukrajine, izašao je iz Komesarijata Reicha u gradu Rivne. Odpozadi mu je prišao crni Opel. Vrata su se otvorila i protivtenkovska granata poletela je prema sekretaru nacističke vlasti. Nekoliko sekundi posle eksplozije crni je Opel nestao, kao i obe Dargelove noge.

Bio je to drugi pokušaj atentata na visokog nacističkog sekretara koji je izveo nemilosrdni sovjetski špijun, gerilac i likvidator Nikolaj Kuznjecov.

Buduća legenda sovjetske špijunaže i gerilskog ratovanja, Nikolaj Kuznjecov nije bio očekivani izbor za NKVD, moćnu sovjetsku tajnu službu. S 18 godina izbačen je iz Komsomola, vrlo značajne političke omladinske organizacije u Sovjetskom Savezu. S 19 je uhvaćen i osuđen na godinu dana rada uz oduzimanje dela plate nakon što je policiji prijavio slučaj pronevere u šumskom gazdinstvu gde je radio.

U atmosferi sveopšte sumnjičavosti i hapšenja koja je vladala u Sovjetskom Savezu 30-ih godina osoba s tako okaljanom reputacijom mogla je postati laka meta represivne mašinerije, ali sretne okolnosti iz korijena su promijenile Kuznjecovljev život.

Pre svega, mladić je pokazivao izuzetni talent za strane jezike, a najpre za nemački. Govorio ga je tečno i s lakoćom savladavao različite dijalekte.

Prilikom učestvovanja u procesu kolektivizacije 1932. godine Kuznjecov je pokazao hrabrost u trenucima opasnosti, pa su ga zapazili predstavnici NKVD-a, sovjetske tajne policije.

Nakon što je preporučen Leonidu Rajhmanu, jednom od načelnika NKVD-a, kao perspektivni obavještajac, Kuznjecov ga je impresionirao svojim vladanjem njemačkim jezikom i svojim izgledom.

“Kada je prvi put prekoračio prag, bio sam putpuno zapanjen: istinski Arijevac! Bio je viši od proseka, vitak, ali snažan, plave kose, pravilnog nosa i sivo-plavih očiju. Pravi Nemac, ali bez znakova aristokratske degeneracije. I lepo držanje, kao profesionalni vojnik, a bio je to uralski drvoseča!” – rekao je Rajhman o kandidatu.

Kuznjecovljeva ratna misija bila je izuzetno zahtevna. Njegov je zadatak bio da se pretvara da je nacistički časnik, da se infiltrira u okupacijske snage na ukrajinskom teritoriju i da sistematično i bez milosti eliminiše visoke nacističke oficire.

Prerušen u nemačkog oberlajtnanta (višeg poručnika) Paula Sieberta, sovjetski špijun svojoj je rizičnoj misiji pristupio s potpunom posvećenošću. U 16 meseci rada Kuznjecov je smaknuo jedanaest nacističkih generala i visokih rukovodilaca okupirane Ukrajine.

Oni koji su srećom izbegli Kuznjecovljevu pravdu, nisu izbegli sledeći pokušaj, ponekad samo nekoliko dana kasnije.

Paul Dargel, koji je 30. septembra izgubio noge u ranije spomenutoj eksploziji, bio je Kuznjecovljeva meta i u napadu izvedenom samo nekoliko dana ranije. Sovjetski agent je s tri hica slučajno ubio drugog nacističkog rukovodioca, misleći da je Dargel. Razočaran rezultatom, Kuznjecov je svoju prvobitnu metu napao na istom mjestu na kojem je ranije ubio Dargelovog nesretnog “dvojnika”.

Sa svakom narednom uspešnom likvidacijom tenzija je rasla. Okupacijske nacističke snage, onesposobljene serijom ubistava, pokrenule su akciju potrage za sovjetskim tajnim agentom.

Prema svjedočenju pukovnika Dmitrija Medvedova, jednog od vođa sovjetskog partizanskog pokreta u okupiranoj Ukrajini, sovjetski špijun izbegavao je biti uhvaćen zahvaljujući kombinaciji snalažljivosti i izuzetne duhovitosti.

Kada je shvatio da nacisti proveravaju svaki automobil na ulicama Rivne, ispitujući putnike u potrazi za njim, Kuznjecov je, obučen u nacističku uniformu, automobil parkirao i priključio se potrazi, zaustavljajući druge automobile i propitujući naciste o najtraženijem ubojici u njihovim redovima.

U svojim memoarima Medvedev je opisao ironičan razgovor između sovjetskog špijuna i časnika Gestapa:

 

— Stoj! Vaše papire! – preteće je naredio Kuznjecov.

 

— Ne brinite, gospodine kapetane – odgovorio je jedan od ljudi u automobilu, pokazujući značku Gestapa – i mi progonimo istog bandita. Komentarišući svoj poduhvat, Kuznjecov je navodno rekao: “Izgleda da sam ja najveseliji i najsamouvjereniji nacistički oficir tamo!”

 

Kuznjecov je godinama uspešno izbegavao osvetu nacista. Tokom svog rada, kažu, da je otkrio i lokaciju Hitlerove tajne baze “Werwolf”. Takođe, smatra se da je on došao do informacija koje su omogućile da se osujeti operacija “Dugi skok”, nacistički plan ubistva Roosevelta, Churchilla i Staljina za vreme Teheranske konferencije 1943. godine.

 

Legendarni sovjetski špijun ubijen je u martu 1944. godine, kada je pokušao napustiti okupiranu Ukrajinu i priključiti se partizanima. Sovjetske vlasti sve do 1959. godine nisu znale što se s njim dogodilo. Tada je sovjetski istražni tim navodno pronašao Kuznjecovljeve ostatke. Posmrtno je Nikolaju Kuznjecovu dodijeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.

 

Tekst: Karlo Astrahan

Foto: Privatna arhiva